Građani Švajcarske danas izlaze na referendum na kojem će odlučiti da li broj stanovnika te zemlje treba da bude ograničen na 10 miliona do 2050. godine. Pristalice tvrde da je cilj zaštita kvaliteta života i javnih resursa, dok protivnici upozoravaju da bi takva odluka mogla da izazove ozbiljne ekonomske probleme i ugrozi odnose sa Evropskom unijom.
Može li država da ograniči broj stanovnika?
Može li jedna država zakonom da odredi maksimalan broj stanovnika? Upravo o tome danas odlučuju građani Švajcarske na referendumu koji bi mogao da odredi budući pravac razvoja zemlje.
Predlog podržava desničarska Swiss People's Party, koja ga predstavlja kao "inicijativu za održivost", uz obrazloženje da bi ograničavanje rasta stanovništva smanjilo pritisak na tržište nekretnina, javne usluge i životnu sredinu.
S druge strane, švajcarska vlada, najveće političke stranke, poslovna zajednica i sindikati nazivaju ga "inicijativom haosa", upozoravajući da bi mogao da izazove ozbiljne posledice po privredu i međunarodni položaj zemlje.
Broj stanovnika Švajcarske porastao je sa 7,3 miliona 2002. godine na današnjih 9,1 milion. Oko 27 odsto stanovništva čine strani državljani.
Mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog prepunih vozova, visokih cena stanova i rastućih troškova zdravstvene zaštite.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, referendum bi mogao da bude izuzetno neizvestan. Oko 52 odsto ispitanika trenutno se protivi predlogu, dok ga 45 odsto podržava, a značajan broj birača još nije doneo konačnu odluku.
Imigracija u centru rasprave
Jedan od najglasnijih zagovornika inicijative je Nils Fišter, poslanik Narodne partije Švajcarske u parlamentu kantona Bern.
"Izgubili smo kontrolu. Nekontrolisana imigracija dovodi do toga da Švajcarska više nije Švajcarska", rekao je Fišter.
Prema njegovim rečima, problemi poput nestašice stanova, saobraćajnih gužvi, opterećenih škola i socijalnih službi direktno su povezani sa rastom broja doseljenika.
Sa tim se ne slaže Helin Dženis, odbornica Socijaldemokratske partije u gradskom veću Berna.
"Nisu migranti ti koji određuju visinu kirija. Nisu migranti ti koji povećavaju premije zdravstvenog osiguranja. Nisu migranti ni oni koji donose političke odluke o stanovanju, infrastrukturi ili socijalnim ulaganjima", poručila je Dženis.
Ona smatra da posmatranje svih problema kroz prizmu migracija ne vodi rešenjima.
"Posmatranje problema kroz prizmu migracija ne vodi rešenjima, već podelama", dodala je.
Kako bi funkcionisalo ograničenje?
Predlog predviđa da broj stanovnika Švajcarske ne sme da pređe 10 miliona pre 2050. godine.
Vlada bi bila obavezna da preduzme mere čim broj stanovnika dostigne 9,5 miliona.
Među mogućim koracima pominju se ograničavanje broja odobrenih azila, kao i ukidanje prava na spajanje porodica za strane radnike.
U slučaju da broj stanovnika dostigne granicu od 10 miliona, Švajcarska bi morala da raskine međunarodne sporazume koji nisu u skladu sa tim ciljem, uključujući i sporazum sa European Union o slobodnom kretanju ljudi.
Privreda upozorava na posledice
Poslovna zajednica upozorava da bi usvajanje inicijative moglo da ugrozi odnose sa Evropskom unijom, koja je najvažniji trgovinski partner Švajcarske.
Glavni ekonomista poslovnog udruženja Economiesuisse Rudolf Minš ocenio je da bi zemlja mogla da se suoči sa ozbiljnim izazovima.
"Švajcarska bi mogla da se suoči sa problemima u odnosima sa Evropskom unijom", rekao je Minš.
On je podsetio da je EU daleko najvažniji trgovinski partner zemlje.
"U našem je interesu da imamo stabilne i jasne odnose sa našim glavnim trgovinskim partnerom", dodao je.
Privrednici upozoravaju i na mogući nedostatak radne snage. Polovina zaposlenih u hotelima su stranci, dok su bolnice i domovi za stare u velikoj meri zavisni od radnika iz inostranstva.
Protivnici inicijative ističu da je oko 20 odsto stanovništva starije od 65 godina i da su zemlji potrebni mladi radnici kako bi održala penzioni i zdravstveni sistem.
Strah od izolacije
Poslanik socijaldemokrata Jon Pult smatra da bi najveća posledica usvajanja inicijative mogla da bude međunarodna izolacija zemlje.
"Najviše me plaši mogućnost da ostanemo sami u ovom nestabilnom i opasnom svetu", rekao je Pult.
On upozorava da bi ugrožavanje sporazuma sa Evropskom unijom moglo da dovede do gubitka političke podrške Brisela u trenutku kada Evropa prolazi kroz period velikih bezbednosnih i ekonomskih izazova.
Fišter odbacuje takva upozorenja.
"Siguran sam da Evropska unija neće dozvoliti da se to dogodi", rekao je on.
Referendum koji može promeniti budućnost zemlje
Pristalice inicijative tvrde da je njen cilj očuvanje kvaliteta života i zaštita švajcarskog načina života.
"Svako ko voli Švajcarsku, bez obzira na to da li ima migrantsko poreklo ili ne, želi da ona ostane bezbedna, prosperitetna i prijatna za život. Upravo o tome je ova inicijativa", poručio je Fišter.
Njegova protivnica Helin Dženis smatra da je pravi odgovor u većim ulaganjima u stanovanje, infrastrukturu i javne usluge.
"Ključno pitanje nije kako da isključimo ljude, već kako da obezbedimo dovoljno pristupačnih stanova, dobre uslove rada i snažne javne službe", rekla je ona.
"Zato sam uverena da bi ova inicijativa Švajcarskoj donela više štete nego koristi", zaključila je Dženis.
BONUS VIDEO:
(BBC/Mondo)
