Poslanici su kasno u ponedeljak izglasali takozvani zakon o "dobrom ponašanju", koji će se primenjivati na buduće i postojeće nosioce boravišnih dozvola, a u mnogim slučajevima i retroaktivno.
"Svako ko ne ulaže napor da postupa ispravno ne bi trebalo da računa da će ostati u zemlji", izjavio je švedski ministar za migracije Johan Foršel kada je predložio zakon.
Iako zakon ne precizira koje će se ponašanje smatrati neprihvatljivim, vlada je ranije navela primere kao što su neplaćeni dugovi, izbegavanje plaćanja poreza, kriminalne aktivnosti i veze sa ekstremističkim organizacijama.
Odluke o preispitivanju dozvola donosiće Švedska agencija za migracije, a na njih će biti moguće uložiti žalbu.
Oštre kritike opozicije i organizacija za ljudska prava
Nove mere izazvale su snažne reakcije opozicionih političara i organizacija za zaštitu ljudskih prava, koje smatraju da su kriterijumi nejasni i proizvoljni.
Organizacija Amnesti internešenel upozorila je da bi zakon mogao da dovede do odbijanja ili ukidanja boravišnih dozvola zbog ponašanja koje nije protivzakonito niti kažnjivo za švedske državljane.
Štokholmska organizacija Civil Rights Defenders ocenila je da zakon podriva vladavinu prava.
"Zakon o dobrom ponašanju ostavlja ljude u neizvesnosti jer ne znaju koje radnje ili izjave mogu biti iskorišćene protiv njih", navodi se u saopštenju.
Tesnom većinom usvojen i zakon o prijavljivanju migranata
Parlament je istovremeno tesnom većinom glasova usvojio i kontroverzni zakon koji obavezuje mnoge zaposlene u javnom sektoru da prijave osobe za koje veruju da nemaju regulisan boravak.
Za zakon su glasala 174 poslanika, dok je protiv bilo 172.
Kritičari upozoravaju da bi nove mere mogle negativno da utiču na fizičko i mentalno zdravlje migranata, kao i da povećaju rizik od rasnog profilisanja.
"To je surova i neefikasna politika koja otvara Pandorinu kutiju potkazivanja, što je karakteristika autoritarnih država", izjavio je Jakob Lind, istraživač međunarodnih migracija na Univerzitetu u Malmeu.
Lekari i nastavnici izuzeti od obaveze prijavljivanja
Nakon brojnih kritika, vlada je iz obaveze prijavljivanja izuzela nastavnike, lekare i socijalne radnike.
Međutim, zaposleni u poreskoj upravi, službama za zapošljavanje i institucijama socijalnog osiguranja moraće da obaveste policiju ukoliko posumnjaju da su bili u kontaktu sa osobama bez važećih dokumenata.
Luiz Bono iz Platforme za međunarodnu saradnju o migrantima bez dokumenata ocenila je da je reč o ozbiljnom koraku unazad kada su u pitanju ljudska prava.
"Ovi izuzeci ne pružaju dovoljnu zaštitu jer će informacije u praksi i dalje kružiti između institucija, državnih službi i imigracionih vlasti", upozorila je ona.
Vlada brani mere, kritičari upozoravaju na atmosferu straha
Švedska vlada tvrdi da su nove mere neophodne kako bi osobe koje nemaju zakonsko pravo da borave u zemlji bile vraćene u svoje matične države.
S druge strane, Evropska federacija sindikata javnih službi upozorila je da se zaposleni ne smeju pretvarati u doušnike.
Generalni sekretar organizacije Jan Vilem Goudrijan ocenio je da nije vreme za "novi lov na veštice".
On je upozorio da bi novi zakon mogao da podstakne atmosferu sumnje, straha i rasizma, kao i da ugrozi osnovno pravo ljudi da zatraže azil.
"Na ovaj način se legitimišu ideje krajnje desnice o masovnom nadzoru, pritvaranju i deportacijama", zaključio je Goudrijan.
BONUS VIDEO:
(The Guardian/Mondo)
