Predsednik Izraela Šimon Peres danas je ponovo upozorio da napad na Iran postaje sve izvesniji, u izjavi samo nekoliko dana uoči objavljivanja izveštaja međunarodne agencije o iranskom nuklearnom programu.
"Mogućnost vojnog napada na Iran je sada bliži primeni nego primena diplomatske opcije. Moramo ostati smireni i suprotstaviti se pritisku, kako bi mogli da razmotrimo svaku alternativu. Ne mislim da je ikakva odluka već doneta, ali postoji utisak da se Iran približava nuklearnom oružju", rekao je Peres za izraelski dnevnik "Hajom".
Peres je prethodno, u jučerašnjem intervjuu za drugi kanal izraelske televizije, izjavio da je napad na Iran sve izvesniji.
"Obaveštajne službe raznih zemalja koje prate Iran su zabrinute i vrše pritisak na svoje lidere da upozore da je Iran spreman da dobije nuklearno oružje", rekao je šef jevrejske države.
Francuski ministar spoljnih poslova Alan Žipe upozorio je, u međuvremenu, da bi napad na Iran bio katastrofalan.
"Mi smo nametnuli sankcije koje nastavljuju da se šire, možemo da ih pooštrimo da izvršimo pritisak na Iran", rekao je Žipe za Radio "Evropa-1" i dodao da bi vojna intervencija mogla stvoriti situaciju koja bi destabilizovala region.
"Sve se mora učiniti da se izbegne nepovratno", zaključio je Žipe u trenutku kada se u Izraelu sve više spekuliše o mogućnosti preventivnog udara na iranska nuklearna postrojenja.
Mediji u Izraelu su objavili da premijer Benjamin Netanijahu i ministar odbrane Ehud Barak traže podršku vlade za takav napad.
Izraelska vojska testirala je prošle nedelje balističku raketu, a održana je i vežba civilne odbrane kako bi se simulirao odgovor na napad konvencionalnim i nekonvecionalnim raketama. Armija je rekla da su oba događaja odavno planirana, ali su izazvala diskusije o mogućim planovima Izraela da se udar na Iran izvede.
List "Harec" danas piše da američkim zvaničicima nije pošlo za rukom da dobiju obećanje Izraela da će planove o napadu koordinisati sa Vašingtonom. Ipak, u medijskim izveštajima se sugeriše da konačna odluka nije doneta i da će izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji se očekuje 8. ili 9. novembra, imati odlučujući efekat.
Izraelski ministar odbrane je u ponedeljak porekao da su on i Netanijahu odlučili da napadnu Iran, ali je kazao da "situacija na Bliskom istoku može da nastane takva da bi Izrael morao braniti svoje vitalne interese nezavisno, da se ne oslanja na regionalne ili druge sile".
"Harec" navodi da je većina od 15 članova bezbednosnog kabineta još protiv napada. Nedavna anketa pokazala je da je izraelska javnost podeljena i da 41 procenat podržava napad, a 39 procenata se protivi dok se 20 odsto nije izjasnilo.
Izrael je više puta saopštavao da sve opcije ostaju u igri kada se radi o iranskom nuklearnom programu, za koji Izrael i Zapad tvrde da mu je cilj proizvodnja nuklearnog oružja. Iran to porče, tvrdeći da će služiti u mirnodopske svrhe. Iranaki šef diplomatije Ali Akbar Saleh najavio je da će izveštaj agencije biti bez osnova.
(Tanjug)
Peres je prethodno, u jučerašnjem intervjuu za drugi kanal izraelske televizije, izjavio da je napad na Iran sve izvesniji.
"Obaveštajne službe raznih zemalja koje prate Iran su zabrinute i vrše pritisak na svoje lidere da upozore da je Iran spreman da dobije nuklearno oružje", rekao je šef jevrejske države.
Francuski ministar spoljnih poslova Alan Žipe upozorio je, u međuvremenu, da bi napad na Iran bio katastrofalan.
"Mi smo nametnuli sankcije koje nastavljuju da se šire, možemo da ih pooštrimo da izvršimo pritisak na Iran", rekao je Žipe za Radio "Evropa-1" i dodao da bi vojna intervencija mogla stvoriti situaciju koja bi destabilizovala region.
"Sve se mora učiniti da se izbegne nepovratno", zaključio je Žipe u trenutku kada se u Izraelu sve više spekuliše o mogućnosti preventivnog udara na iranska nuklearna postrojenja.
Mediji u Izraelu su objavili da premijer Benjamin Netanijahu i ministar odbrane Ehud Barak traže podršku vlade za takav napad.
Izraelska vojska testirala je prošle nedelje balističku raketu, a održana je i vežba civilne odbrane kako bi se simulirao odgovor na napad konvencionalnim i nekonvecionalnim raketama. Armija je rekla da su oba događaja odavno planirana, ali su izazvala diskusije o mogućim planovima Izraela da se udar na Iran izvede.
List "Harec" danas piše da američkim zvaničicima nije pošlo za rukom da dobiju obećanje Izraela da će planove o napadu koordinisati sa Vašingtonom. Ipak, u medijskim izveštajima se sugeriše da konačna odluka nije doneta i da će izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji se očekuje 8. ili 9. novembra, imati odlučujući efekat.
Izraelski ministar odbrane je u ponedeljak porekao da su on i Netanijahu odlučili da napadnu Iran, ali je kazao da "situacija na Bliskom istoku može da nastane takva da bi Izrael morao braniti svoje vitalne interese nezavisno, da se ne oslanja na regionalne ili druge sile".
"Harec" navodi da je većina od 15 članova bezbednosnog kabineta još protiv napada. Nedavna anketa pokazala je da je izraelska javnost podeljena i da 41 procenat podržava napad, a 39 procenata se protivi dok se 20 odsto nije izjasnilo.
Izrael je više puta saopštavao da sve opcije ostaju u igri kada se radi o iranskom nuklearnom programu, za koji Izrael i Zapad tvrde da mu je cilj proizvodnja nuklearnog oružja. Iran to porče, tvrdeći da će služiti u mirnodopske svrhe. Iranaki šef diplomatije Ali Akbar Saleh najavio je da će izveštaj agencije biti bez osnova.
(Tanjug)
