Grčki premijer Jorgos Papandreu podneo je danas ostavku i saopštio da su politički lideri postigli dogovor o formiranju nove koalicione vlade.
Papandreu nije rekao ko će ga zameniti na mestu premijera.
Agencija Rojters javila je da su se stranački lideri dogovorili da novu vladu predvodi predsednik parlamenta Filipos Pecalnikos, iz vladajućeg PASOK.
Papandreu je bio prisiljen da se posle dve godine provedene na premijerskoj funkciji povuče zbog nezapamćene ekonomske i finansijske krize sa kojom se suočila Grčka.
Kao izdanak čuvene dinastije Papandreu, koja je ostavila neizbrisiv trag u poratnoj istoriji zemlje, on je došao na čelo vlade oktobra 2009. godine.
Pre toga bio je na položaju ministra inostarnih poslova (od 1999. do 2004.), kao i na čelu drugih resora.
Ministar spoljnih poslova bio je u vladi koju je vodio premijer Kostas Simitis, a diplomatsko iskustvo je sticao, prethodno, kao zamenik ministra.
Ranije, u dva manadata, bio je ministar vera i prosvete.
On je tokom 2009. i 2010. godine kraće vreme obavljao funkcije i premijera i šefa diplomatije.
Papandreu je postao predsednik vlade Grčke nakon što je Svegrčki socijalistički pokret (PASOK), čiji je predsednik, ostvario ubedljivu pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima oktobra 2009. godine.
Mesto premijera preuzeo je od Kostasa Karamanlisa, jer je PASOK ubedljivo porazio konzervativnu Novu demokratiju.
Papandreu je rođen u poznatoj porodici koja je, uz dinastiju Karamanlis, ostavila dubok trag u savremenoj istoriji Grčke.
Njegov otac Andreas, koji je i osnovao PASOK, i njegov deda Georgios, nekoliko puta su bili predsednici vlada Grčke.
Jorgos Papandreu rođen je 1952.godine, u Minesoti, SAD.
Školovao se i studirao u Americi, Švedskoj i Kanadi.
Magistrirao je sociologiju u londonskoj Školi za ekonomiju, bio je saradnik Centra za međunarodna pitanja Univerziteta Harvard.
Prvi put je izabran u parlament 1981, a četiri godine kasnije za zamenika ministra kulture.
On je u dva mandata bio ministar prosvete i vera, a bio je i zamenik ministra spoljnih poslova pre nego što je 1999. godine imenovan za šefa diplomatije.
Kao ministar spoljnih poslova doprineo je unapređivanju odnosa Grčke sa susedima, pre svega sa Turskom i Albanijom.
Pripisuju mu se i zasluge za uspešno organizovanje Olimpijade 2004. godine u Atini.
Za predsednika PASOK-a izabran je 2004, posle ostavke Kostasa Simitisa.
Premijer Papandreu je početkom meseca najavio raspisivanje referenduma o paketu pomoći koji je predložila EU kako bi spasila Grčku od bankrota, ali koji podrazumeva i oštre mere štednje.
To je izazvalo burne reakcije u Grčkoj, čak i u njegovoj stranci, a na trenutak šokiralo i evropske lidere u EU i izazvalo haos na svetskim berzama.
Pod pritiskom Brisela Papandreu je u međuvremenu ublažio stav, rekavši da referendum nikada nije bio svrha sam sebi i pozdravio podršku opozicije paketu pomoći EU.
On je odustao od plebiscita i pristao da se povuče sa te funkcije i pozvao na formiranje vlade nacionalnog jedinstva koja bi izvukla zemlju iz krize i primenila odredbe plana EU za izbegavanje državnog bankrota.
Time su otvorena vrata i za održavanja prevremenih izbora, koji će biti raspisani, kako se već najavljuje, za 19. februar iduće godine.
(agencije/MONDO)
