Ruske vlasti proglasile su vanredno stanje na Krimu, gde sve intenzivniji ukrajinski napadi na poluostrvo izazivaju velike prekide u snabdevanju električnom energijom i nestašice goriva. Nestanci struje već danima pogađaju Sevastopolj, najveći grad na Krimu pod ruskom kontrolom.
Mihail Razvožajev, guverner grada kojeg je postavio Kremlj, izjavio je da će ograničenja u snabdevanju električnom energijom biti nastavljena, jer su radovi na popravci mreže obustavljeni zbog upozorenja na vazdušnu opasnost izazvanu aktivnostima ukrajinskih dronova.
Komandant ukrajinskih bespilotnih snaga Robert Brovdi rekao je da je Kijev u sredu, u ranim jutarnjim satima, sedam puta napao glavnu trafostanicu u Sevastopolju.
Rusija je anektirala Krim 2014. godine, što je međunarodna zajednica osudila nakon što su protesti na Majdanu svrgnuli tadašnjeg ukrajinskog proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Lučki grad Sevastopolj istorijsko je sedište ruske Crnomorske flote. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski još je tokom predsedničke kampanje 2019. godine isticao da želi da vrati Krim pod kontrolu Ukrajine.
Ukrajina pojačava pritisak
Poslednjih nedelja Ukrajina je pojačala vojne aktivnosti na Krimu, što je deo šire strategije Kijeva da izvrši veći pritisak na Kremlj. Ta kampanja poremetila je svakodnevni život na poluostrvu, uz česte napade dronovima, zabranu prodaje goriva građanima i obustavu rada letnjih kampova za decu.
Jedna stanovnica Sevastopolja rekla je za CNN da su upozorenja na vazdušnu opasnost poslednjih nedelja postala znatno učestalija i da se oglašavaju više puta dnevno. Ispričala je da dronovi lete iznad grada i njegove okoline, dok se njihovo presretanje sada često odvija iznad samog Sevastopolja, a ne iznad Crnog mora kao ranije.
Regionalna vlast na Krimu, koju je postavila Rusija, saopštila je u nedelju da će gorivo biti dostupno isključivo državnim službama, dok građani i privatne kompanije neće moći da ga kupuju.
Jedna stanovnica Sevastopolja, koja je želela da ostane anonimna iz bezbednosnih razloga, izjavila je za CNN da na benzinskim pumpama više nema goriva, ali da javni prevoz i dalje funkcioniše. Kako kaže, uspela je da kupi gorivo dok ga je još bilo, ali po znatno višoj ceni.
Hiljade vozila čekaju izlazak sa Krima
Od srede se na mostu koji povezuje Krim sa južnom Rusijom stvaraju duge kolone, dok stotine vozila satima čekaju ručnu kontrolu. Najveća gužva zabeležena je jutros, kada je oko 2.800 vozila čekalo da napusti poluostrvo, nakon što je Kerčki moreuz privremeno zatvoren zbog noćnog ukrajinskog napada dronom, prema podacima ruske državne agencije TASS.
Gotovo dvostruko više automobila pokušavalo je da napusti Krim nego da uđe na poluostrvo.
Krim je još od sovjetskog perioda bio jedno od najpopularnijih letovališta za Ruse i Ukrajince. Posle aneksije 2014. godine ruski predsednik Vladimir Putin uložio je milijarde dolara u razvoj poluostrva kao turističke destinacije, ali je taj projekat sada pod pritiskom zbog nestašica i bezbednosnih problema.
Sergej Aksjonov, lider Krima kojeg je postavila Rusija, ove sedmice je saopštio da će svi dečji kampovi na poluostrvu biti zatvoreni do 1. septembra.
Nekoliko snimaka iz Simferopolja, drugog najvećeg grada na Krimu, prikazuje gotovo puste ulice i javne površine. Na jednom snimku žena opisuje grad kao mesto koje izgleda "kao usred neke vrste apokalipse".
"Samo jedan automobil. Nema ničega drugog, potpuna praznina", kaže ona.
Na drugom snimku, objavljenom u sredu, jedan stanovnik govori o praznim policama u lokalnom supermarketu nakon što su kafići i menze prestali da rade.
"Hteli smo nešto da pojedemo, ali nema ničega. Police su prazne“, kaže on.
Vlasnica pansiona u letovalištu Novi Svet izjavila je za CNN da gosti i dalje dolaze i da je atmosfera „oprezna, ali ne i panična“.
"Što se nas tiče, za sada ne vidim nikakav ozbiljan uticaj na rad pansiona. Gosti i dalje dolaze, more, plaže, kafići i turistička infrastruktura funkcionišu. Prisutniji su neizvesnost i pojačano praćenje vesti“, rekla je.
"Uskoro nećemo imati šta da jedemo"
Stanovnici poluostrva često oklevaju da javno govore zbog kontrole koju Rusija sprovodi na tom području. Ipak, objava Sergeja Aksjonova na Telegramu o zabrani prodaje goriva izazvala je stotine reakcija građana koji su izrazili nezadovoljstvo.
Jedan korisnik, taksista Aleksandar, upitao je kako će izdržavati porodicu i otplaćivati kredite.
"Pitao sam banke šta da radim sa kreditima. Jednostavno neću imati novca za otplatu, a uskoro nećemo imati ni šta da jedemo, niti čime da kupimo hranu. Banke odbijaju da odobre moratorijum, uz obrazloženje da vanredno stanje nije proglašeno“, napisao je u sredu.
Druga korisnica, Dijana, navela je da njen posao distribucije rashlađene živine zavisi od dizel goriva.
"Naši proizvodi su lako kvarljivi. Snabdevamo trgovačke lance i pijace širom poluostrva“, napisala je.
Treća korisnica, Olesja, požalila se da ne može da stigne na posao javnim prevozom jer su trolejbusi prepuni.
"Jednostavno nema mesta za više putnika. Svi moraju da stignu na posao“, napisala je.
Ukrajinska strategija i pritisak na Kremlj
Ukrajina pokušava da pojača pritisak na Kremlj kako bi ga primorala na mirovne pregovore napadima duboko na ruskoj teritoriji. Meta su prvenstveno rafinerije nafte, ali i napadi dronovima na Moskvu i Sankt Peterburg.
Istovremeno raste nezadovoljstvo dela ruskog stanovništva, koje oseća da se rat sve više približava njihovim domovima.
Na Krimu Kijev sistematski gađa ključne saobraćajne pravce i rute snabdevanja koje povezuju poluostrvo sa ruskim snagama na jugu, sa ciljem da prekine logistiku i izoluje vojnu infrastrukturu.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u sredu da je operacija na Krimu "pažljivo isplanirana“ kako bi se "stvorili uslovi koji će primorati Rusiju da izabere mir“.
"Situacija je teška"
"Situacija je teška“, izjavila je za CNN Tatjana Stanovaja, osnivačica kompanije za političke analize R.Politik.
Ipak, ona smatra da pojačani unutrašnji pritisak na Vladimira Putina neće promeniti njegove ciljeve u Ukrajini.
"Svi ovi napadi samo će dodatno pojačati antiukrajinsko raspoloženje u Rusiji, koje je više prorusko nego proputinovsko. Malo je verovatno da će dovesti do političkih promena“, rekla je Stanovaja.
Prema njenom mišljenju, kampanja Kijeva znači da, kada Rusi postave pitanje zašto se rat nastavlja, "Putin sada može da ponudi odgovor“.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/Mondo)
· Reaguj