Nemačka i Francuska mesecima razgovaraju o radikalnom preuređenju Evropske unije (EU) kako bi se dobila manja i čvršća zona evra, javlja danas Bi-Bi-Si (BBC).
BBC se poziva na izjavu visokog zvaničnika Unije, datu agenciji Rojters, prema kojoj su vođene "intenzivne konsultacije na svim nivoima" i da se kao mogućnost razmatra - smanjenje zone evra.
"Francuska i Nemačku su se intenzivno konsultovale tokom poslednjih meseci, na svim nivoim", rekao je neimenovani zvaničnik u Briselu i dodao: "Moramo ići vrlo oprezno, ali istina je da moramo ustanoviti listu onih koji ne žele da budu članovi kluba i onih koji jednostavno ne mogu da budu članovi kluba".
Iz kancelarije nemačke kancelarke Angele Merkel demantovano je postojanje planova o redukovanju evrozone, i saopšteno da Berlin namerava da "stabilizuje evrozonu u njenoj celosti".
"Nemačka vlada definitivno ne gura takve planove", rekao je portparol Merkelove. "Upravo suprotno - naša politika ima za cilj da stabilizuje evrozonu u njenoj celosti i napadne uzrok problema".
Međutim, predsednik Francuske Nikola Sarkozi otvoreno govori o "Evropi u dve brzine", navodi BBC, podsećajući da je Sarkozi u utorak u Strazburu ponovio raniji stav da Grčku nije trebalo pustiti u evrozonu, i da je to bila "greška".
U vezi sa širenjem EU Sarkozi je tada rekao da "niko ne smatra da će federalizam, potpuna integracija, biti moguća sa 33, 34 ili 35 država".
"Jasno je", dodao je Sarkozi, "da će postojati Evropa na dva koloseka. Jednim kolosekom ići će se ka većoj integraciji u evrozoni, a drugim kolosekom ka konfederaciji u EU".
BBC takođe podseća na jučerašnju ocenu Angele Merkel da je "trenutna situacija u Evropi dovoljno neprijatna da iziskuje promene" i da je "vreme da se odlučno krene ka novoj Evropi".
BBC-jev urednik za Evropu Gevin Hjuit ocenjuje da je sada jasno da je finansijska kriza u evrozoni podstakla raspravu o budućnosti EU.
Detaljnih planova za sada nema, ali je razvoj situacije nagnao predsednika Evropske komisije Hozea Manuela Barozoa da se oglasi ozbiljnim upozorenjem na opasnosti od raspada evrozone i ocenom da sve zemlje Unije treba da uvedu evro.
Zamenik britanskog premijera Nik Kleg je rekao u Briselu da se prilikom rešavanja dužničke krize mora izbeći velika podela u Uniji. On se izjasnio protiv Evrope na dva koloseka i dodao da se pažnja mora usmeriti na ekonomski rast i konkurenciju.
Evropska unija je upozorila da bi 17 zemalja evrozone iduće godine mogle upasti u recesiju, pošto dužnička kriza pokazuje alarmantne znake izmicanja kontroli, javlja danas AP.
Prema najnovijim prognozama Evropske komisije, rast u evrozoni iduće godine biće samo 0,5 odsto, što predstavlja znajačan pad u odnosu na 1,8 odsto, koliko se predviđalo proletos.
"Ova prognoza je poslednje zvono na uzbunu", upozorio je evropski komesar za ekonomiju i monetarne poslove Oli Ren.
Prema njegovim rečima, rast je zaustavljen u Evropi i postoji opasnost od nove recesije.
Sumorna prognoza proističe i iz činjenice da se kriza alarmantno proširila i na Italiju, treću po veličini ekonomiju u evrozoni, posle Grčke, Portugalije i Irske.
Stopa nezaposlenosti u EU će u doglednoj budućnosti biti 9,6 odsto, upozorila je Komisija.
"Dok se u nekim zemljama povećava broj radnih mesta, ne predviđa se stvarno poboljšanje situacije sa nezaposlenošću u EU u celini", upozorio je Ren.
Izveštaj takođe sadrži veoma zabrinjavajuće podatke o pojedinim zemaljama članicama.
Nekoliko drugih država koje dosad nisu zahvaćene dužničkom olujom uskoro će se suočiti sa opasnošću od sankcija, prema novim pravilima EU o potrošnji, ukoliko ne preduzmu dodatne mere da kontrolišu svoje budžete, upozorio je Ren.
Zemlje prema kojima bi mogle biti preduzete sankcije su Belgija, Kipar i Malta u evrozini, kao i Mađarska i Poljska, koje ne koriste evro.
(agencije/MONDO)
"Francuska i Nemačku su se intenzivno konsultovale tokom poslednjih meseci, na svim nivoim", rekao je neimenovani zvaničnik u Briselu i dodao: "Moramo ići vrlo oprezno, ali istina je da moramo ustanoviti listu onih koji ne žele da budu članovi kluba i onih koji jednostavno ne mogu da budu članovi kluba".
Iz kancelarije nemačke kancelarke Angele Merkel demantovano je postojanje planova o redukovanju evrozone, i saopšteno da Berlin namerava da "stabilizuje evrozonu u njenoj celosti".
"Nemačka vlada definitivno ne gura takve planove", rekao je portparol Merkelove. "Upravo suprotno - naša politika ima za cilj da stabilizuje evrozonu u njenoj celosti i napadne uzrok problema".
Međutim, predsednik Francuske Nikola Sarkozi otvoreno govori o "Evropi u dve brzine", navodi BBC, podsećajući da je Sarkozi u utorak u Strazburu ponovio raniji stav da Grčku nije trebalo pustiti u evrozonu, i da je to bila "greška".
U vezi sa širenjem EU Sarkozi je tada rekao da "niko ne smatra da će federalizam, potpuna integracija, biti moguća sa 33, 34 ili 35 država".
"Jasno je", dodao je Sarkozi, "da će postojati Evropa na dva koloseka. Jednim kolosekom ići će se ka većoj integraciji u evrozoni, a drugim kolosekom ka konfederaciji u EU".
BBC takođe podseća na jučerašnju ocenu Angele Merkel da je "trenutna situacija u Evropi dovoljno neprijatna da iziskuje promene" i da je "vreme da se odlučno krene ka novoj Evropi".
BBC-jev urednik za Evropu Gevin Hjuit ocenjuje da je sada jasno da je finansijska kriza u evrozoni podstakla raspravu o budućnosti EU.
Detaljnih planova za sada nema, ali je razvoj situacije nagnao predsednika Evropske komisije Hozea Manuela Barozoa da se oglasi ozbiljnim upozorenjem na opasnosti od raspada evrozone i ocenom da sve zemlje Unije treba da uvedu evro.
Zamenik britanskog premijera Nik Kleg je rekao u Briselu da se prilikom rešavanja dužničke krize mora izbeći velika podela u Uniji. On se izjasnio protiv Evrope na dva koloseka i dodao da se pažnja mora usmeriti na ekonomski rast i konkurenciju.
Evropska unija je upozorila da bi 17 zemalja evrozone iduće godine mogle upasti u recesiju, pošto dužnička kriza pokazuje alarmantne znake izmicanja kontroli, javlja danas AP.
Prema najnovijim prognozama Evropske komisije, rast u evrozoni iduće godine biće samo 0,5 odsto, što predstavlja znajačan pad u odnosu na 1,8 odsto, koliko se predviđalo proletos.
"Ova prognoza je poslednje zvono na uzbunu", upozorio je evropski komesar za ekonomiju i monetarne poslove Oli Ren.
Prema njegovim rečima, rast je zaustavljen u Evropi i postoji opasnost od nove recesije.
Sumorna prognoza proističe i iz činjenice da se kriza alarmantno proširila i na Italiju, treću po veličini ekonomiju u evrozoni, posle Grčke, Portugalije i Irske.
Stopa nezaposlenosti u EU će u doglednoj budućnosti biti 9,6 odsto, upozorila je Komisija.
"Dok se u nekim zemljama povećava broj radnih mesta, ne predviđa se stvarno poboljšanje situacije sa nezaposlenošću u EU u celini", upozorio je Ren.
Izveštaj takođe sadrži veoma zabrinjavajuće podatke o pojedinim zemaljama članicama.
Nekoliko drugih država koje dosad nisu zahvaćene dužničkom olujom uskoro će se suočiti sa opasnošću od sankcija, prema novim pravilima EU o potrošnji, ukoliko ne preduzmu dodatne mere da kontrolišu svoje budžete, upozorio je Ren.
Zemlje prema kojima bi mogle biti preduzete sankcije su Belgija, Kipar i Malta u evrozini, kao i Mađarska i Poljska, koje ne koriste evro.
(agencije/MONDO)
