Jovan Novakov, koji je uhapšen u Švedskoj zbog sumnje da je maloletnu ćerku prodao bolesnom mladiću (25), u policiji je rekao da je to uradio jer "nije imao para".
On je uhapšen kada je u Švedsku došao iz Srbije, a tamošnje tužilaštvo ga tereti da je svoju ćerku A. N. za 1.000 evra prodao Gustiju Šarkeviću iz pregrađa Gardsten u Geteborgu, koji je devojčicu više od godinu dana silovao i fizički maltretirao. U tom, za švedske uslove siromašnijem predgrađu žive doseljenici.
Gustija Šarkevića i Maru Bogdanov švedsko tužilaštvo tereti i za silovanje. Lajoš Šarkević i Mara Bogdanov su rekli da su devojčicu kupili jer su se nadali da će mladiću tako poboljšati zdravstveno stanje. Devojčica je posle oslobađanja smeštena u sigurnu kuću, gde je pod nadzorom stručnjaka.
"Devojčica i taj muškarac bili su vereni. Ne bih se složio da je bila seksualna robinja i da je tu u pitanju klasična trgovina ljudima", rekao je za švedske medije tužilac Tomas Ehlsrand, ali nije želeo da potvrdi informacije da li je žrtva mentalno zaostala.
"Prinudna udaja je jedan vid trgovine ljudima. Kod nas je, međutim, problem što se to tretira kao deo romske tradicije, a nadležni ili neće da se bave time ili ne znaju kako. I sada je ovde najveći problem što je otac 14-godišnju devojčicu prodao mentalno zaostalom muškarcu u Švedskoj, a i da je on zdrav pitanje je kakva bi reakcija bila", objašnjava za "Blic" Ivana Radović, koordinatorka programa prevencije i edukacije nevladine organizacije "Astra".
Ivana Radović kaže da su se oni u svom radu do sada susreli sa više od deset sličnih slučajeva i napominje da su te devojčice koje mahom roditelji prinudno udaju uzrasta 13 do 14 godina.
"Roditelji često nisu ni svesni šta će se desiti njihovim ćerkama u tom braku. Dešava se da i sami roditelji kada čuju šta sve njihovo dete preživljava javi nam se da bi im pomogli. Naravno, izbegavaju da kažu da su primili novac za prinudnu udaju ćerke", kaže Ivana Radović i dodaje da roditelji sinove prodaju mahom onima koji decu radno eksploatišu i primoravaju ih na prosjačenje.
Ona ukazuje i na to da prema našem zakonu, ukoliko je žrtva trgovine ljudima maloletna, za trgovce je predviđena kazna zatvora od pet do 20 godina.
"U Srbiji se dešava da devojčica čak budu vraćene u porodice koje su ih prodale, da se očevima i majkama ne oduzme ni roditeljsko pravo", kaže ova sagovornica "Blica".
Kada je reč o prinudnim brakovima, koliko su zastupljeni državljani i državljanke Srbije, pokazuje istraživanje koje je sprovelo resorno nemačko ministarstvo.
Među devojkama koje pod prinudom stupaju u brak u Nemačkoj čak osam odsto njih je rođeno u Srbiji ili Crnoj Gori, pokazalo je istraživanje.
Skoro sve mlade žene koje moraju da se udaju za partnera kog određuje porodica u Nemačkoj su migrantskog porekla, a skoro trećina ih je mlađa od 17 godina.
Prema upravo objavljenim podacima, slede devojke rođene u Iraku, Avganistanu, Siriji, Maroku i Albaniji. Studija "Prinudni brakovi u Nemačkoj" nastala je na osnovu istraživanja u više stotina prihvatilišta i savetovališta za prinudno udate (ili oženjene) ili one kojima neposredno preti prinudno sklapanje braka.
U oko 30 odsto slučajeva se mladim ženama pretilo i oružjem da bi stupile u neželjeni brak. Za potrebe studije anketirane su 3.443 žrtve u 830 savetovališta i prihvatilišta, piše "Blic".
(MONDO)
Gustija Šarkevića i Maru Bogdanov švedsko tužilaštvo tereti i za silovanje. Lajoš Šarkević i Mara Bogdanov su rekli da su devojčicu kupili jer su se nadali da će mladiću tako poboljšati zdravstveno stanje. Devojčica je posle oslobađanja smeštena u sigurnu kuću, gde je pod nadzorom stručnjaka.
"Devojčica i taj muškarac bili su vereni. Ne bih se složio da je bila seksualna robinja i da je tu u pitanju klasična trgovina ljudima", rekao je za švedske medije tužilac Tomas Ehlsrand, ali nije želeo da potvrdi informacije da li je žrtva mentalno zaostala.
"Prinudna udaja je jedan vid trgovine ljudima. Kod nas je, međutim, problem što se to tretira kao deo romske tradicije, a nadležni ili neće da se bave time ili ne znaju kako. I sada je ovde najveći problem što je otac 14-godišnju devojčicu prodao mentalno zaostalom muškarcu u Švedskoj, a i da je on zdrav pitanje je kakva bi reakcija bila", objašnjava za "Blic" Ivana Radović, koordinatorka programa prevencije i edukacije nevladine organizacije "Astra".
Ivana Radović kaže da su se oni u svom radu do sada susreli sa više od deset sličnih slučajeva i napominje da su te devojčice koje mahom roditelji prinudno udaju uzrasta 13 do 14 godina.
"Roditelji često nisu ni svesni šta će se desiti njihovim ćerkama u tom braku. Dešava se da i sami roditelji kada čuju šta sve njihovo dete preživljava javi nam se da bi im pomogli. Naravno, izbegavaju da kažu da su primili novac za prinudnu udaju ćerke", kaže Ivana Radović i dodaje da roditelji sinove prodaju mahom onima koji decu radno eksploatišu i primoravaju ih na prosjačenje.
Ona ukazuje i na to da prema našem zakonu, ukoliko je žrtva trgovine ljudima maloletna, za trgovce je predviđena kazna zatvora od pet do 20 godina.
"U Srbiji se dešava da devojčica čak budu vraćene u porodice koje su ih prodale, da se očevima i majkama ne oduzme ni roditeljsko pravo", kaže ova sagovornica "Blica".
Kada je reč o prinudnim brakovima, koliko su zastupljeni državljani i državljanke Srbije, pokazuje istraživanje koje je sprovelo resorno nemačko ministarstvo.
Među devojkama koje pod prinudom stupaju u brak u Nemačkoj čak osam odsto njih je rođeno u Srbiji ili Crnoj Gori, pokazalo je istraživanje.
Skoro sve mlade žene koje moraju da se udaju za partnera kog određuje porodica u Nemačkoj su migrantskog porekla, a skoro trećina ih je mlađa od 17 godina.
Prema upravo objavljenim podacima, slede devojke rođene u Iraku, Avganistanu, Siriji, Maroku i Albaniji. Studija "Prinudni brakovi u Nemačkoj" nastala je na osnovu istraživanja u više stotina prihvatilišta i savetovališta za prinudno udate (ili oženjene) ili one kojima neposredno preti prinudno sklapanje braka.
U oko 30 odsto slučajeva se mladim ženama pretilo i oružjem da bi stupile u neželjeni brak. Za potrebe studije anketirane su 3.443 žrtve u 830 savetovališta i prihvatilišta, piše "Blic".
(MONDO)
