Desetine dijamanata ispisuju dva ogromna slova "T" uz američku zastavu te brojeve "1776" i "2026". Drugi uokviruju brojeve 45 i 47 u obliku Supermenovog logotipa, dok orao sa dijamantskim krilima nosi rubinski štit i drži smaragdnu maslinovu grančicu.
Reč je o masivnom prstenu od 18-karatnog zlata, optočenom sa ukupno 321 dijamantom, 56 safira, 13 smaragda i šest rubina, koji je ove nedelje predstavljen kao dar američkom predsedniku Donaldu Trampu povodom 250. godišnjice SAD. Prsten je u Briselu uručen američkom ambasadoru u Belgiji Bilu Vajtu, koji bi trebalo da ga preda predsedniku, piše CBS News.
"Posebno hvala mojim prijateljima iz Antverpena na veličanstvenom prstenu 'Freedom 250'", poručio je Tramp u unapred snimljenoj video-poruci prikazanoj na događaju kojim se obeležavao rođendan Amerike. Izidor Mersel, predsednik Svetskog centra za dijamante u Antverpenu (AWDC), predao je prsten u ime vekovne dijamantske zajednice u tom belgijskom lučkom gradu, centru svetske trgovine dragim kamenjem.
Zanimljivo je da se ista ta industrija prošle godine našla u poteškoćama pod teretom Trampovog sveobuhvatnog trgovinskog rata.
"Neka ovaj prsten bude trajan podsetnik da se istinsko partnerstvo, baš kao i najfiniji prirodni dijamanti, stvara pod pritiskom, odolijeva zubu vremena i najjače sija kada je izgrađeno na poverenju", rekao je Mersel. Unutar prstena ugravirano je: "Izrađeno u Antverpenu za Donalda Džona Trampa".
Dar nakon ukidanja carina
Vrednost prstena znatno je manja od nekih drugih poklona koje je Tramp primio, poput aviona vrednog 400 miliona dolara iz Katara, ali pokazuje ulogu koju raskošni darovi imaju kod onih koji traže naklonost američkog predsednika. Zvaničnik Bele kuće juče je, pod uslovom da ostane anoniman, rekao kako prsten još nije uručen Trampu.
Poklon stiže nekoliko meseci nakon što je belgijska dijamantska industrija uspela da izdejstvuje ukidanje američkih carina na uvoz dijamanata. U septembru je AWDC objavio da je "uspešno osigurao nultu uvoznu carinu" na godišnji izvoz poliranih dijamanata iz Antverpena u SAD, vredan više od dve milijarde dolara.
Portparol udruženja juče je izjavio da je AWDC dao "doprinos" Evropskoj komisiji dok je ona tokom pregovora sa Trampom dogovarala opšti sporazum o carinama, ali da sama organizacija nije lobirala kod američke administracije.
Pravila o poklonima i etička pitanja
Američki predsednici imaju znatnu slobodu pri prihvatanju darova iz domaćih i stranih izvora te mogu sami odlučiti da li je poklon namenjen njima lično ili državi. Izuzetak su darovi stranih vlada, koji su ustavom zabranjeni bez saglasnosti Kongresa. Lični pokloni takođe bi trebalo da budu navedeni u predsednikovom godišnjem finansijskom izveštaju.
Trampov izveštaj, objavljen ove nedelje, otkrio je dar od 250.000 dolara u obliku skulpture koja prikazuje njegovu trijumfalnu gestikulaciju nakon što je preživeo pokušaj atentata, kao i ulaznice za 10 sportskih događaja – uključujući deset za finale Svetskog prvenstva u Nju Džerziju od Đanija Infantina iz FIFA – procijenjene na ukupno 15.000 dolara. Četiri američka stručnjaka za etiku izjavila su za Associated Press (AP) da je Tramp prekinuo decenijama dugu praksu Bele kuće o izbegavanju prihvatanja takvih poklona.
Vrednost prstena i proslava u Briselu
Za izradu prstena AWDC je angažovao Davida Gotliba, vrhunskog draguljara iz Antverpena čije manžetne mogu koštati i više od 17.000 dolara. Ni AWDC ni Gotlib nisu hteli da procene vrednost prstena, ali dva nezavisna draguljara za AP su izjavila da se kreće između 25.000 i 35.000 dolara. Konsultant za nakit Aleksander Levinson izračunao je cenu od 25.928 dolara, dok je David Saad, luksuzni draguljar iz Kanade, procenio prsten na 33.000 do 35.000 dolara. Obojica su rekla da otprilike polovina troška otpada na materijale, a polovina na izradu.
Nakon što je prsten predstavljen u Briselu, američku himnu pred više od 8.000 ljudi otpevala je muzičarka Aleksis Vilkins, devojka direktora FBI Kaša Patela. Ambasador Vajt rekao je da je za proslavu 250. godišnjice prikupio više od 5,5 miliona dolara od korporativnih sponzora, uključujući odbrambene gigante Lockheed Martin i Northrop Grumman, tehnološke kompanije poput Intela, Gugla i Mete, te evropske proizvođače čokolade Leonidas i Ferrero. AWDC je takođe potvrdio da je finansijski doprineo događaju.
"Novinari su pitali: 'Zašto sve mora da bude tako veliko?'", rekao je Vajt o proslavi. "Zato što smo mi Sjedinjene Američke Države!" U međuvremenu, sudbina prstena ostaje nejasna.
BONUS VIDEO:
