Pre samo četiri meseca Ela Adman je tek završila školu i nikada nije držala oružje. Danas ova 19-godišnja regrutkinja nosi moćnu jurišnu pušku dok se odmara u hladu između vežbi u vojnoj bazi na Gotlandu, strateški važnom švedskom ostrvu na kojem je odrasla.
Za nekoliko dana očekuje je prva službena misija u Stokholmu, gde će čuvati kraljevsku porodicu.
Adman je jedna od stotina regruta poslatih u bazu blizu srednjovekovnog grada Visbija u okviru ubrzane remilitarizacije Gotlanda, popularnog letnjeg odredišta, koja se odvija usred šireg naoružavanja zemlje.
Inicijative za jačanje otpornosti civilnog stanovništva i mladi vojni regruti pripremaju se za slučaj da ruski predsednik Vladimir Putin odluči da testira odlučnost NATO-a, piše Gardijan.
Ela je u početku bila iznenađena dužinom obaveznog vojnog roka od 15 meseci i napornim danima koji traju po 16 sati, tokom kojih trenira i živi sa muškim kolegama. Sada se na to navikava. "Čovek otkrije za šta je sve sposoban i koliko smo jaki kao grupa", rekla je.
Strateška tačka Baltika
Na vrhuncu Hladnog rata Gotland je imao četiri pukovnije i u punoj mobilizaciji snagu od 25.000 vojnika. Međutim, 2005. godine zatvorena je i poslednja od njih, P18, ostavljajući samo smanjeni bataljon Domovinske garde.
Položaj ostrva, 275 kilometara od Kalinjingrada - militarizovane ruske enklave između Litvanije i Poljske - i 87 kilometara od švedskog kopna, smatra se idealnim za ruskog predsednika Vladimira Putina ako poželi da stekne uporište na Baltiku, koji se ponekad naziva "NATO more", i odatle napadne savez.
Kao najveće švedsko ostrvo, sa 60.858 stanovnika i domaćin godišnjeg festivala demokratije Almedalen, napad bi imao i veliki simbolički značaj.
U švedskim odbrambenim planovima za period 2025-2030, iznenadni napad na Gotland sa ciljem uspostavljanja zona zabrane pristupa vazduhu i moru naveden je kao jedna od sedam situacija koje zahtevaju prioritetno planiranje.
Prema švedskim vojnim zvaničnicima, sa Gotlanda je moguće nadzirati pomorske i vazdušne operacije u baltičkom regionu i kontrolisati dolazak pojačanja u baltičke države.
"Ko kontroliše Gotland, može kontrolisati i Baltičko more. Zato moramo da zadržimo kontrolu nad ostrvom, kako zbog Švedske, tako i zbog NATO-a", izjavio je pukovnik Andreas Gustafson, komandant švedske vojske na Gotlandu, nakon inspekcije regruta.
Ubrzana remilitarizacija
Od ponovnog osnivanja 2018. zbog rastućeg straha od Rusije, pukovnija P18 izgrađena je neviđenom brzinom, što je ruska invazija na Ukrajinu samo dodatno ubrzala. Otkako je Švedska pristupila savezu, ostrvo je postalo redovan domaćin NATO vojnih vežbi.
Ove nedelje lideri NATO-a i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski boraviće u Ankari na samitu saveza, u trenutku dok se SAD žali na evropske doprinose za odbranu i dok rat u Ukrajini traje.
Švedska nastoji da pokaže svoju posvećenost povećanjem izdvajanja za odbranu na 2,8% BDP-a do 2026. i 3,1% od 2028. godine, kao i proširenjem regrutacije.
"Ipak, iako veliki deo Evrope žuri sa povećanjem vojne potrošnje, ponovno naoružavanje se pokazuje kao teško. NATO je trenutno u fazi velikog rasta, što znači da svi traže vojnu opremu. Zbog toga je potrebno vreme za nabavku, posebno artiljerijskih sistema, što ograničava širenje naših sposobnosti", rekao je Gustafson.
Za sada nema neposredne pretnje konvencionalnim napadom na Gotland, rekao je Gustafson, dodajući da su verovatniji špijunaža i sabotaža, ali da se ni napad ne može isključiti.
Ostrvo bi, kaže, moglo biti posebno ranjivo u slučaju prekida vatre ili mirovnog sporazuma sa Ukrajinom, nakon čega bi se ruske snage mogle brzo preraspodeliti prema Finskoj i baltičkim državama. Uvek postoji rizik da Rusija postane očajna. Što je pod većim pritiskom, to bi mogla biti očajnija.
U slučaju ruskog napada, Švedska planira da se brani, a civile uglavnom da zadrži na ostrvu. Kada se mobiliše, borbena grupa za odbranu Gotlanda broji oko 4.500 ljudi.
"Naravno, branili bismo Gotland i učinili sve što je u našoj moći da sprečimo Rusiju da uspostavi uporište na ostrvu", rekao je Gustafson. Ipak, nada je da će remilitarizacija delovati kao dovoljno snažno sredstvo odvraćanja.
Spremnost civilnog stanovništva
Gotland ujedno služi i kao platforma za testiranje odbrane cele Švedske, posebno njene civilne komponente. Držeći u svakoj ruci po jedno dvonedeljno pile, doktorka Eva Rinblad izlazi iz svog kokošinjca.
Dugo ju je zanimalo uzgajanje sopstvenog povrća i držanje živine na svom imanju na Gotlandu. Međutim, pre godinu dana, podstaknuta sve češćim upozorenjima vlasti, 49-godišnja Rinblad odlučila je da osnuje lokalnu grupu za pripravnost i ubrzo su formirali radnu grupu.
Prateći savete programa "Stark socken", inicijative za civilnu pripravnost širom Gotlanda, započeli su popisivanje zaliha u komšiluku, uključujući vodu, struju i komunikacionu opremu.
Sledeći korak je mapiranje svih dostupnih izvora vode. Rinblad takođe planira da uspostavi lokalni bezbednosni centar gde bi stanovnici u hitnim slučajevima mogli da dobiju najnovije informacije, da se ugreju, skuvaju obrok, napune telefone i po potrebi prespavaju.
Kod kuće ima podrum sa hranom, velike bašte sa voćem i povrćem koje deli sa drugom porodicom, kokoške, patke, solarne panele i rezervoare za kišnicu.
Ako bi Rusija sutra napala, Rinblad se nada da bi lokalne vlasti pomogle najugroženijima, ali i da bi društvo trebalo da nastavi normalan život gde god je to moguće.
"Vrtići i škole bi trebalo da ostanu otvoreni, a ljudi bi trebalo da idu na posao", rekla je ona. Kasnije ove godine na Gotlandu će se sprovesti probna hitna evakuacija nekoliko stotina ljudi iz jednog dela ostrva u drugi.
Gotland kao model
Mikael Frisel, glavni direktor Švedske agencije za civilnu odbranu i otpornost (MSB), rekao je: "Suočeni smo sa vrlo ozbiljnom situacijom u svetu i primećujemo da je Baltičko more područje gde smo veoma blizu Rusije i da se incidenti dešavaju i iznad i ispod površine."
Kako bi se obezbedila "totalna odbrana" Gotlanda, Frisel kaže da su potrebni vojno prisustvo i "snažna, robusna i otporna civilna odbrana. Ako to postignemo, doprinećemo celokupnoj kolektivnoj odbrani NATO-a u ovom regionu", dodao je.
U slučaju napada, Gotland rizikuje da postane izolovan i da mu se prekinu lanci snabdevanja. "Radimo na tome da Gotland bude što samodovoljniji jer je reč o ostrvu u Baltičkom moru", rekao je Frisel.
U sklopu toga, jačaju se hitne službe na ostrvu koristeći iskustva iz Ukrajine, uključujući bolju sposobnost zbrinjavanja masovnih žrtava, upravljanja neeksplodiranim ubojnim sredstvima i pretrage srušenih zgrada.
Zbog geografske nužnosti, Gotland je ispred ostatka Švedske u svojoj spremnosti, a MSB ga koristi kao model za celu zemlju. Švedski pristup civilnoj odbrani privlači pažnju i drugih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, rekao je Frisel.
Život uz vojsku i dalji planovi
Emil Edenborg, profesor sa Univerziteta u Stokholmu koji proučava promenljivu ulogu baltičkih ostrva, rekao je da, iako je većina ljudi podržala povratak vojske na Gotland, promene nisu prošle bez otpora. Osim rasprava o građevinskim dozvolama i posledicama za razvoj vetroelektrana, ponekad se govorilo da to "guši život na ostrvu".
"Pritužbe se ne odnose toliko na lokalne oružane snage koliko na Stokholm i birokrate, za koje se smatra da zanemaruju interese ostrvljana", kazao je.
BONUS VIDEO:
