Sve do prošlog leta smatralo se da u Severnom eubskom zaliv, tesnacu koji odvaja ostrvo Eviju od grčkog kopna, opasnost vreba jedino od ljubičastih meduza. Prošle godine ti žarnjaci naterali su farmaceute u Halkidi, živahnom glavnom gradu ostrva, smeštenom 130 kilometara severno od Atine, na prekovremeni rad zbog porasta broja napada na kupače.
Međutim, dolazak otrovne, dugozube srebrnopruge napuhače, ribe koja zahvaljujući klimatskoj krizi prodire u Sredozemlje i sposobna je da progrize kost, metal i drvene blokove, predstavlja sasvim drugačiju pretnju.
Grčki Crveni krst preduzeo je korak bez presedana i izdao javnozdravstveno upozorenje u kojem savetuje građanima da potraže hitnu medicinsku pomoć ako ih riba ugrize, jer njene "čeljusti nalik kljunu" mogu izazvati teške rane i obilno krvarenje.
Upozorava se i da se vrsta ni u kom slučaju ne sme jesti zbog tetrodotoksina, potencijalno smrtonosnog neurotoksina koji se nalazi u njenim organima i mesu. Pošto za taj otrov ne postoji protivotrov, invazivna vrsta nema prirodne neprijatelje, što joj daje nadmoć u lancu ishrane i sposobnost da ubije svakoga ko se usudi da pojede njeno meso.
Bolje sprečiti nego lečiti
"Naša dužnost i primarna briga mora biti bezbednost naših građana. Bolje sprečiti nego lečiti", kaže Antonis Spanos, zamenik gradonačelnika Halkide, koji je prošlog meseca nadgledao postavljanje plutajuće barijere - prve takve u Grčkoj.
Četrdesetogodišnji Spanos pripada novoj generaciji proaktivnih lokalnih političara. Kaže da su vlasti mesecima radile na obezbeđivanju sredstava i raspisivanju tendera kako bi postavile najefikasniju barijeru, nakon čega je sistem odobrio i državnu laboratoriju.
"Dva i po kilometra ove mreže biće postavljeno u uvalama kako bi se omogućilo bezbrižno leto. Prošle godine bilo je problema sa meduzama, ali ovom merom ubili smo dve muve jednim udarcem. Sada ćemo, ako se pojave napuhače, biti spremni i za njih, kaže on.
Dodaje da telefoni u gradskoj skupštini ne prestaju da zvone i da stariji građani zovu i pitaju kada će sistemi biti postavljeni. "Baš jutros nazvala je jedna gospođa i rekla da će se osećati sigurno da pliva sa unucima tek kad barijera bude na svom mestu."
Inicijativa se širi
Halkida, čini se, nije usamljena u svojoj borbi. Ove nedelje Nikos Hulieris (63), dugogodišnji voditelj škole ronjenja u gradu, sa svojim timom u gumenjaku postavljao je nove plutajuće barijere duž plaža dublje u zalivu, prateći primer drugih opština.
"Ronim više od 40 godina i nisam ni sanjao da ću ovo doživeti. Temperatura mora je definitivno porasla i to je stvorilo povoljnije uslove za ovo što sada vidimo", kaže Hulieris. U narednim nedeljama u region će iz Atine kamionima biti dopremljeno oko sedam kilometara plutajuće barijere.
"Mislim da ništa neće moći da prođe kroz tu mrežu, čak ni očnjaci napuhače. Veoma je gusto tkana i izdržljiva. Morale bi dugo da grizu na istom mestu da je pokidaju, a sumnjam da će to raditi", kaže Hulieris.
Vodeni štetnik iz Crvenog mora
Toliko je razmnožavanje vrste Lagocephalus sceleratus da zvaničnici govore kako celo istočno Sredozemlje postaje plen ovog vodenog štetnika. Naučnici kažu da je ovu ribu, baš kao i ribu lava koja je autohtona u indo-pacifičkom regionu, privuklo zagrevanje mediteranskih voda i da je ušla kroz Suecki kanal iz Crvenog mora.
Ribari na Kipru prvi su se požalili da im ovaj uljez uništava ulov i mreže. Kiparske vlasti su još 2024. godine uvele finansijske podsticaje kako bi suzbile njeno širenje, a u okviru vladinog programa iskorenjivanja iz obalnih voda uklonjeno je više od 103 tone srebrnopruge napuhače.
Službenica za ribarstvo Katarina Georgiju pripisala je širenje vrste njenoj "izuzetnoj prilagodljivosti", rekavši za lokalne medije da je bez popisa "nemoguće izvući pouzdane zaključke o budućim trendovima populacije". Prisustvo napuhače, rekla je, nije privremena pojava, već nova stvarnost koju se ne može ignorisati.
Grčka uzvraća udarac
Prošle nedelje i Atina je najavila sličan program "ulova", nudeći nagradu od 5,33 evra za svaki kilogram ribe predat vlastima. Grčki ribari, koji se takođe žale na uništene mreže i opremu, dobiće i subvencije za gorivo u okviru akcionog plana finansiranog od strane EU, koji će se u početku primenjivati na Kritu i južnom Egeju.
Prikupljena riba će se, kao i na Kipru, zamrzavati i spaljivati u vladinim postrojenjima, rekao je Margaritis Šinas, ministar poljoprivrede i bivši potpredsednik Evropske komisije. Dodao je da će se inicijativa, usmerena jednako na zaštitu morskog okruženja i na podršku obalnim i ostrvskim zajednicama, verovatno i proširiti.
BONUS VIDEO:
