Francuska se priprema za novi toplotni talas, iako se zemlja još nije oporavila ni od prethodnog. Meteorolozi najavljuju povratak ekstremnih temperatura, a sa njima se ponovo otvara pitanje koje je ovog leta postalo gotovo političko: zašto se Francuska toliko dugo opirala klimatizaciji?
Ta kulturna nelagodnost sada se ubrzano menja. U pariskom regionu ovih dana zabeleženi su prizori koji više podsećaju na rasprodaje pred praznike nego na kupovinu kućnih uređaja.
Ispred nekoliko Lidl prodavnica formirali su se redovi kupaca koji su pokušavali da dođu do klima-uređaja. U Obervilijeu, predgrađu Pariza, gužva je bila tolika da su vrata prodavnice popustila pod pritiskom, a među kupcima je došlo i do tuča, piše CNN.
Klimu ima tek svako četvrto domaćinstvo
Prema podacima Francuske agencije za energetsku tranziciju, klima-uređaj ima oko 24 odsto francuskih domaćinstava. To je povećanje u odnosu na 18 odsto pre dve godine, ali i dalje znatno manje nego u Italiji, gde klima-uređaj ima približno polovina domaćinstava.
Promena se ipak odvija ubrzano. Mnogi Francuzi, suočeni sa novim toplotnim talasima, odustaju od dosadašnjeg otpora. Jedna 26-godišnjakinja iz okoline Pariza ispričala je da je požurila da kupi klima-uređaj čim je shvatila da se približava novi talas vrućine, jer su modeli koje je ranije gledala već bili rasprodati.
Škole se zatvaraju, bolnice traže rešenja
Problem više nije samo pitanje komfora. Samo oko sedam odsto francuskih škola ima klimatizaciju, a hiljade njih morale su privremeno da budu zatvorene tokom poslednjeg toplotnog talasa jer su uslovi u učionicama postali nepodnošljivi.
Francuske zdravstvene vlasti zabeležile su više od 2.000 dodatnih smrtnih slučajeva tokom šest dana najtežih vrućina u junu. Takvi podaci sve snažnije menjaju javnu raspravu: klimatizacija se sve manje doživljava kao luksuz, a sve više kao pitanje javnog zdravlja.
Zašto Francuzi ne vole klime?
Francuski otpor klimatizaciji ima više slojeva. Klima-uređaji se dugo smatraju ružnim, bučnim, nepotrebnim i previše "američkim". Deo Francuza i dalje veruje da boravak u klimatizovanom prostoru može izazvati zdravstvene probleme.
Tu je i tradicija gradnje. Debeli kameni zidovi, kapci na prozorima i pasivno hlađenje decenijama su bili dovoljni u zemlji u kojoj su leta bila blaža. Međutim, klimatske promene promenile su pravila igre.
Poseban problem predstavlja Pariz. U zgradama iz 19. veka, koje oblikuju prepoznatljivu sliku grada, postavljanje spoljnih jedinica često nailazi na stroga konzervatorska ograničenja. Stanari u zgradama sa više vlasnika moraju da dobiju odobrenje, a nelegalno postavljene jedinice mogu biti uklonjene.
Klima postala politička tema
Kako se približavaju predsednički izbori 2027. godine, klimatizacija se pretvara i u političko pitanje. Krajnje desno Nacionalno okupljanje Marin Le Pen najglasnije zagovara nacionalni plan ugradnje klima-uređaja, posebno u školama i bolnicama, ali i sistem državnih kredita za domaćinstva.
Levica je podeljena. Zeleni, koji su tradicionalno skeptični prema klimatizaciji, počinju da ublažavaju stavove i priznaju da je hlađenje neophodno barem u delu škola i zdravstvenih ustanova. Tvrđa levica upozorava da masovna klimatizacija može stvoriti nove ekološke probleme.
Vlada pokušava da pronađe sredinu: dozvoljava hitna rešenja za bolnice, ali ne želi da odustane od strategije koja prednost daje izolaciji zgrada, obnovi fasada, zaštiti od sunca i urbanističkom planiranju.
Ekološka dilema nije jednostavna
Protivnici masovne klimatizacije upozoravaju da klima-uređaji troše energiju i dodatno zagrevaju gradove otpadnom toplotom. To posebno pogađa gusto naseljene četvrti, gde se razlika između onih koji mogu sebi da priušte hlađenje i onih koji ne mogu dodatno produbljuje.
Ipak, francuski slučaj ima i posebnost: većina električne energije u zemlji dolazi iz niskougljeničnih izvora, posebno nuklearnih elektrana. Zbog toga je ugljenični otisak korišćenja klima-uređaja u Francuskoj manji nego u državama koje se više oslanjaju na fosilna goriva.
Ekološki aktivisti zato upozoravaju da se rasprava pogrešno svela na izbor "klima ili bez klime". Prema njihovom mišljenju, prava tema nije samo kako rashladiti stanove, škole i bolnice, već i zašto se gradovi nisu na vreme prilagodili novoj klimatskoj stvarnosti.
BONUS VIDEO:
