Meteorološki portal Severe Weather Europe objavio je sezonsku prognozu za zimu 2026/2027 godine prema kojoj se pojavljuju rani znakovi koji ukazuju na potencijalno nestabilniji i poremećeniji polarni vrtlog (polarni vorteks) tokom zime.
Novi dugoročni podaci pokazuju jasan signal slabljenja vrtloga u stratosferi tokom januara, što povećava šanse za dinamičnije i hladnije zimske obrasce širom Evrope.
Slabiji ili poremećen polarni vrtlog ne garantuje sneg i minus za svakoga, ali dramatično povećava šansu da se arktički vazduh probije iz polarnih regiona i spusti ka umerenim geografskim širinama, gde se nalazi i naš region.
Šta je polarni vrtlog i zašto nam je važan?
Polarni vrtlog je velika zimska cirkulacija vazduha visoko iznad Severnog pola. Možete ga zamisliti kao rotirajući zid koji zadržava ledeni arktički vazduh zarobljen na severu.
- Stabilan (jak) polarni vrtlog: Deluje kao barijera, zaključava hladnoću na polu i donosi blažu zimu Evropi.,
- Poremećen (slab) polarni vrtlog: Ovaj "polarni zid" se ruši, a ledeni vazduh se preliva na jug, donoseći ekstremne talase hladnoće.
Tri glavna globalna faktora koja slabe polarni vrtlog ove sezone
Trenutno se prate tri velika globalna signala koji se razvijaju tako da direktno ugrožavaju stabilnost polarnog vrtloga za predstojeću zimu:
1. Super El Ninjo (Super El Niño)
Na Pacifiku se razvija izuzetno snažan El Ninjo (topla faza okeanskih struja), za koji se prognozira da će biti jedan od najjačih u poslednjih nekoliko decenija, sa temperaturama vode i do 4°C iznad normale, piše Severe Weather Europe.
Ovaj fenomen menja raspored pritiska na celoj planeti. Istorijski gledano, El Ninjo zime imaju izrazito visoku šansu da izazovu iznenadno stratosfersko zagrevanje (SSW) u decembru i januaru, što je glavni okidač za kolaps polarnog vrtloga i pokretanje ledenih talasa ka Evropi.
2. Stratosferski vetrovi (QBO anomalija)
QBO predstavlja cikličnu promenu smera vetrova visoko u tropskoj stratosferi. Trenutno je aktivna takozvana "zapadna faza". Iako ova faza sama po sebi teži da stabilizuje polarni vrtlog, u kombinaciji sa ovako snažnim El Ninjom situacija postaje komplikovanija. El Ninjo može nadjačati ovaj stabilizujući efekat, što prema najnovijim modelima vodi ka naglom padu snage vetrova polarnog vrtloga tokom januara i februara 2027.
3. Rekordno nizak nivo arktičkog leda
Količina morskog leda na Arktiku direktno utiče na zimski pritisak vazduha. Za slabljenje polarnog vrtloga ključan je manjak leda u Barencovom i Karskom moru. Trenutni podaci pokazuju da su ove oblasti praktično bez leda, što je "školski primer" situacije koja pogoduje slabljenju polarnog vrtloga i podizanju temperature u stratosferi.
Šta kolaps polarnog vrtloga donosi Evropi?
Kada dođe do kolapsa polarnog vrtloga (usled prodora toplog vazduha u stratosferu), vazdušni pritisak iznad Severnog pola naglo raste, što potpuno remeti mlaznu struju (vazdušnu struju koja upravlja vremenskim sistemima).
Kao rezultat toga, u periodu od 0 do 30 dana nakon kolapsa, dolazi do sledećih promena na površini zemlje:
- Pad temperatura: Veći deo severne, centralne i istočne Evrope beleži temperature znatno niže od proseka.
- Više snega: Promena pritiska otvara put hladnom vazduhu koji se sudara sa vlagom sa Atlantika i Mediterana, donoseći iznadprosečne snežne padavine dobrom delu evropskog kontinenta.
S obzirom na to da svi proračuni za zimu 2026/2027. nagoveštavaju ozbiljno slabljenje polarnog vrtloga pod uticajem Super El Ninja, šanse za jake zimske oluje, nagle prodore hladnoće i sneg u Evropi znatno su veće nego prethodnih godina.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
