Prema poslednjim podacima Statističkog zavoda, Nemačka je u prvom kvartalu zabeležila gubitak više od 486.000 radnih mesta. Sa rastućim troškovima života i sve skupljim kirijama, sve veći broj radnika sa Balkana razmišlja o povratku u domovinu.
Svakodnevni pritisak
Jedan od njih je podelio svoju dilemu u grupi "Život u Nemačkoj", navodeći da već devet godina živi u zemlji, ali da je sve više umoran od svakodnevnog pritiska.
"Živim u Nemačkoj već devet godina i osećam se sve umornije. Moja plata je 2.300 evra, stan plaćam 1.050 evra, vrtić 280 evra, sve nestaje. Moji roditelji su u Bosni i Hercegovini. Deca ovde jedva govore naš jezik. Ponekad razmišljam o povratku. Da li se neko vratio posle toliko godina i da li se pokajao", napisao je.
Usledila je diskusija, a mnogi članovi grupe su podelili svoja iskustva o povratku iz Nemačke.
Đulijano je napisao da se vratio pre nekoliko meseci i da, iako sada ima manju platu, veruje da ima bolji kvalitet života.
"Vratio sam se pre tri meseca. Moja plata je 300 evra manja, ali jedem i pijem sa porodicom baš kao u Nemačkoj. Jednostavno živim mnogo kvalitetnijim životom, bez stresa, to je sigurno. Sreća moje dece, moje žene i mene nema cenu koja bi me naterala da se vratim u Nemačku, u taj stres i teškoće. Čak i da sam gladan i na ulici, ne bih se vratio. Ako tamo možete da zaradite 2.300 evra, a u svojoj zemlji možete da radite za nekoliko stotina evra manje, život koji ćete živeti ovde i tamo je nebo i zemlja", izjavio je, piše Avaz.
Jedan od komentara je bio duhovite prirode, sa porukom da povratak nije lak:
"Ne vraćajte se, opasno je. Ljudi gladuju, nema struje ni vode. Moraju da gledaju utakmice i navijaju celu noć. Svima su prsti opečeni od skidanja jagnjetine sa roštilja. Primorani su da sede u kafićima. More je sat ili dva udaljeno, pa moraju da plivaju u slanoj vodi. Možete naći posao za pola sata i nema više lenčarenja", napisao je jedan korisnik.
Mirjana je podelila svoje iskustvo i rekla da se ni za čim ne kaje nakon povratka.
"Vratila sam se pre četiri godine i nisam se pokajala. Radim za manju platu, ali su mi srce i duša puni. Moraš da odlučiš šta i kako. Samo, to je strana zemlja i život brzo leti. Srećno, šta god da odlučiš", rekla je.
Ivica je izjavio da je nakon povratka pokrenuo sopstveni posao.
"Vratio sam se iz Nemačke pre pet godina i tri meseca. Otvorio sam firmu, trenutno nas šestoro radi. U svakoj zemlji moraš da radiš. Ovde sam sam, ne plaćam kiriju, ne plaćam preskupo osiguranje, ne plaćam godišnji porez na automobile. Generalno, moj stres je manji. Sve u svemu, nisam pogrešio", napisao je.
Jedan od komentatora je rekao da će se i sam vratiti, iako bi to značilo znatno manju zaradu.
"Ako si nesrećan i tvoje srce ti jasno šalje signale da je vreme za povratak, idi. Ja se vraćam, nadam se do kraja godine, i za platu devet puta manju nego ovde u inostranstvu. Srce je odlučilo. Ako umremo, umrećemo zajedno, mislim metaforički", napisao je.
Život u Nemačkoj kao bezbednija opcija
Ivan je naglasio da mu povratak nije doneo razočaranje.
"Nisam se ni sekunde pokajao. Živeo sam sjajno u Nemačkoj, kupio kuću i živeo bolje od 50 odsto Nemaca, ali dom je dom", rekao je.
Bilo je i onih koji veruju da je život u Nemačkoj bezbednija opcija.
"Ne vraćaj se, bolje ti je u Nemačkoj. Radiš, plaćaš račune, ceo život si bio podstanar, jedva čekaš leto da odeš u svoj rodni kraj. Ljudi moji, kako možeš ceo život biti podstanar? Radiš da umreš, a ne da živiš. Piješ jutarnju kafu, pa onu u 11 časova, naručiš doručak i donesu ti ga na posao. Živim u svojoj kući od 150 kvadratnih metara, nemam kredit. Zato mogu da idem u inostranstvo kad god hoću", napisao je Emin.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
