Grčka policija ispalila je danas suzavac i granate za ošamućivanje na grupu maskiranih demonstranata.
Na ulicama Atine hiljade ljudi protestovale su zbog strogih mera štednje i na taj način obeležile godišnjicu studentskih protesta protiv vojne diktature ugušenih u krvi 1973. godine.
Policija je reagovala kada su maskirani mladići na pripadnike organa reda ispred zgrade parlamenta u centru glavnog grada bacili molotovljeve koktele, javio je Rojters.
U neredima je privedeno oko 60 ljudi.
Prema proceni policije, u maršu na ulicama Atine učestvovalo je oko 28.000 ljudi, što je jedna od najmasovnijih godišnjica studentskih protesta u poslednjih nekoliko godina.
U obezbeđenju skupa bilo je angažovano oko 7.000 policijaca.
Učesnici skupa iskoristili su priliku da upute nove kritike na račun vladinog plana štednje.
Među tranparentima koje su nosili bili su i "Diktatura nije završena 1973. godine, ustanak protiv vlade EU-MMF!", "Suočeni sa tiranijom, treba birati između okova i oružja".
Sličan protest održan je danas i u Solunu.
Oko 15.000 ljudi okupilo se u drugom po veličini gradu u Grčkoj, a taj skup protekao je mirno.
Današnji protesti prvi su test raspoloženja javnosti u pogledu nove vlade nacionalnog jedinstva, čiji je zadatak da sprovede povećanje poreza i smanjenje potrošnje kako bi zemlja dobila novu tranšu kredita od MMF-a od osam milijardi evra do sredine decembra i tako izbegla bankrot.
Agencije su ranije danas javile da su u grčkoj prestonici sprovedene vanredne mere bezbednosti, kao i da su posebne mere preduzete ispred ambasade SAD, koja je ranijih godina bila na udaru pošto građani optužuju Belu kuću da je podržavala vojnu diktaturu koja je trajala od 1967. do 1973. godine.
Većina građana podržava premijera Papademosa, poznatog finansijskog stručnjaka, ali pozivaju vladu da pojača borbu protiv poreskih prevara i sive ekonomije, odnosno da mere štednje ravnopravnije raspodeli i da oštrije oporezuje one koji najviše imaju.
Evropska unija je saopštila danas da bi Grčka mogla da izgubi 52 milijarde evra na ime neplaćenog poreza i čini se da će prikupiti samo 1,3 milijarde od planiranih pet milijardi evra prihoda od privatizacije u ovoj godini.
To su brojke koje su stručnjaci Evropske komisije prosledili zvaničnoj Atini kako bi pomogli primeni reformi u toj zemlji i preusmeravanju nepotrošenih bespovratnih sredstava Evropske unije za realizaciju ključnih razvojnih projekata, prenela je agencija AFP.
U izveštaju šefa stručnjaka Komisije, Horsta Rajnhenbaha, navodi se da se u Grčkoj trenutno potražuje 60 milijardi evra na ime poreza i da je verovatno da će od toga "pre ili kasnije" biti naplaćeno tek osam milijardi evra.
On je dodao da je primećen veliki zaostatak u obradi poreskih prijava od oko 165.000 tih prijava.
Grčko Ministarstvo finansija je juče iznelo podatak da su prihodi od poreza u deset meseci zaključno sa oktobrom pali za 4,1 odsto u odnosu na isti period lani.
Evropska komisija se nada da će pomoći Grčkoj u pregovorima sa Švajcarskom o povraćaju "velikih iznosa" za koje se veruje da su grčki građani sakrili na račune u švajcarskim bankama.
Rajnhenbah je u izveštaju naveo: "Istražuju se rešenja koja bi Grčkoj omogućila da na adekvatan način poveća poreske prihode, uzimajući u obzir velike iznose koje su na švajcarske račune položili građani Grčke."
(agencije/MONDO)
Policija je reagovala kada su maskirani mladići na pripadnike organa reda ispred zgrade parlamenta u centru glavnog grada bacili molotovljeve koktele, javio je Rojters.
U neredima je privedeno oko 60 ljudi.
Prema proceni policije, u maršu na ulicama Atine učestvovalo je oko 28.000 ljudi, što je jedna od najmasovnijih godišnjica studentskih protesta u poslednjih nekoliko godina.
U obezbeđenju skupa bilo je angažovano oko 7.000 policijaca.
Učesnici skupa iskoristili su priliku da upute nove kritike na račun vladinog plana štednje.
Među tranparentima koje su nosili bili su i "Diktatura nije završena 1973. godine, ustanak protiv vlade EU-MMF!", "Suočeni sa tiranijom, treba birati između okova i oružja".
Sličan protest održan je danas i u Solunu.
Oko 15.000 ljudi okupilo se u drugom po veličini gradu u Grčkoj, a taj skup protekao je mirno.
Današnji protesti prvi su test raspoloženja javnosti u pogledu nove vlade nacionalnog jedinstva, čiji je zadatak da sprovede povećanje poreza i smanjenje potrošnje kako bi zemlja dobila novu tranšu kredita od MMF-a od osam milijardi evra do sredine decembra i tako izbegla bankrot.
Agencije su ranije danas javile da su u grčkoj prestonici sprovedene vanredne mere bezbednosti, kao i da su posebne mere preduzete ispred ambasade SAD, koja je ranijih godina bila na udaru pošto građani optužuju Belu kuću da je podržavala vojnu diktaturu koja je trajala od 1967. do 1973. godine.
Većina građana podržava premijera Papademosa, poznatog finansijskog stručnjaka, ali pozivaju vladu da pojača borbu protiv poreskih prevara i sive ekonomije, odnosno da mere štednje ravnopravnije raspodeli i da oštrije oporezuje one koji najviše imaju.
Evropska unija je saopštila danas da bi Grčka mogla da izgubi 52 milijarde evra na ime neplaćenog poreza i čini se da će prikupiti samo 1,3 milijarde od planiranih pet milijardi evra prihoda od privatizacije u ovoj godini.
To su brojke koje su stručnjaci Evropske komisije prosledili zvaničnoj Atini kako bi pomogli primeni reformi u toj zemlji i preusmeravanju nepotrošenih bespovratnih sredstava Evropske unije za realizaciju ključnih razvojnih projekata, prenela je agencija AFP.
U izveštaju šefa stručnjaka Komisije, Horsta Rajnhenbaha, navodi se da se u Grčkoj trenutno potražuje 60 milijardi evra na ime poreza i da je verovatno da će od toga "pre ili kasnije" biti naplaćeno tek osam milijardi evra.
On je dodao da je primećen veliki zaostatak u obradi poreskih prijava od oko 165.000 tih prijava.
Grčko Ministarstvo finansija je juče iznelo podatak da su prihodi od poreza u deset meseci zaključno sa oktobrom pali za 4,1 odsto u odnosu na isti period lani.
Evropska komisija se nada da će pomoći Grčkoj u pregovorima sa Švajcarskom o povraćaju "velikih iznosa" za koje se veruje da su grčki građani sakrili na račune u švajcarskim bankama.
Rajnhenbah je u izveštaju naveo: "Istražuju se rešenja koja bi Grčkoj omogućila da na adekvatan način poveća poreske prihode, uzimajući u obzir velike iznose koje su na švajcarske račune položili građani Grčke."
(agencije/MONDO)
