Poverljivi dokumenti, objavljeni juče u SAD, otkrivaju novo lice američkog Jevrejina Henrija Kisindžera, koje bi moglo da razljuti jevrejsku zajednicu.
Kisindžer je bio savetnik za nacionalnu bezbednost SAD i kasnije državni sekretar u administraciji predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda.
On je 1972. godine želeo da se izvrši ekonomski i etički pritisak na Izrael, a Jevreje u SAD koji su lobirali za braću Jevreje u bivšem SSSR-u nazvao je "sebičnom kopiladi", prenose izraelski mediji.
Jedan od Niksonovih savetnika, Leonard Garment rekao je da je preplavljen pismima i telefonskim pozvima Jevreja koji su tražili Kisindžerov savet.
Sudeći po dokumentima, Kisindžer je odvratio Garmentu pitanjem:" Postoji li sebičnija grupa ljudi od jevrejske zajadnice?"
Na to je Garment, koji je takođe Jevrejin, odgovorio: "Ni jedna u svetu."
"Šta kog vraga misle da postignu? Ne možete čak ništa reći kučkinim sinovima u poverenju, jer će procuriti", nastavio je Kisindžer, ali je najavio da će razgovarati o toj temi kada se bude sastao sa sovjetskim ambasadorom Anatolijem Dobrinjinim i da će se ponovo sastati sa jevrejskim liderima.
"Oni moraju da se sete šta je ova administracija učinila", rekao je on.
Među zahtevima da se izvrši jak pritisak na Moskvu, koji su preplavili Belu kuću u to vreme, bio je jedan od izraelske premijerke Golde Meir predsedniku Niksonu, u kome se žali da Kreml naplaćuje dozvole za izlazak iz ŠSR-a.
Dokumenta Stejt departmenta takođe otkrivaju da je Kisindžer godinu dana pre jomkipurskog rata predlagao podelu Sinaja na bezbednosne zone između Izraela i Egipta.
Kisindžerov kabinet u Njujorku nije, za sada, odgovorio na izveštaje o pomenutim dokumentima.
(Tanjug)
On je 1972. godine želeo da se izvrši ekonomski i etički pritisak na Izrael, a Jevreje u SAD koji su lobirali za braću Jevreje u bivšem SSSR-u nazvao je "sebičnom kopiladi", prenose izraelski mediji.
Jedan od Niksonovih savetnika, Leonard Garment rekao je da je preplavljen pismima i telefonskim pozvima Jevreja koji su tražili Kisindžerov savet.
Sudeći po dokumentima, Kisindžer je odvratio Garmentu pitanjem:" Postoji li sebičnija grupa ljudi od jevrejske zajadnice?"
Na to je Garment, koji je takođe Jevrejin, odgovorio: "Ni jedna u svetu."
"Šta kog vraga misle da postignu? Ne možete čak ništa reći kučkinim sinovima u poverenju, jer će procuriti", nastavio je Kisindžer, ali je najavio da će razgovarati o toj temi kada se bude sastao sa sovjetskim ambasadorom Anatolijem Dobrinjinim i da će se ponovo sastati sa jevrejskim liderima.
"Oni moraju da se sete šta je ova administracija učinila", rekao je on.
Među zahtevima da se izvrši jak pritisak na Moskvu, koji su preplavili Belu kuću u to vreme, bio je jedan od izraelske premijerke Golde Meir predsedniku Niksonu, u kome se žali da Kreml naplaćuje dozvole za izlazak iz ŠSR-a.
Dokumenta Stejt departmenta takođe otkrivaju da je Kisindžer godinu dana pre jomkipurskog rata predlagao podelu Sinaja na bezbednosne zone između Izraela i Egipta.
Kisindžerov kabinet u Njujorku nije, za sada, odgovorio na izveštaje o pomenutim dokumentima.
(Tanjug)
