Dok je pažnja javnosti uglavnom usmerena na rat u Ukrajini, Nemačka se istovremeno suočava sa drugim oblikom sukoba - hibridnim napadima koji pogađaju energetiku, saobraćaj, banke, bolnice i državne institucije.
Bezbednosne službe upozoravaju da je reč o najvećoj pretnji od završetka Hladnog rata, a među glavnim izvorima opasnosti navode Rusiju, ali i Kinu, Iran i Tursku. Umesto tenkova i projektila, moderno ratovanje sve češće vodi se iza računarskih ekrana i kroz sabotaže ključne infrastrukture.
Nemački Handelsblat u opširnoj analizi upozorava da je ta zemlja poslednjih godina postala jedno od glavnih evropskih bojišta hibridnog ratovanja.
Napadi uključuju sajber upade, širenje dezinformacija, sabotaže i korišćenje bespilotnih letelica sa ciljem narušavanja funkcionisanja države i slabljenja poverenja građana u institucije. Jedan od najupečatljivijih slučajeva dogodio se kada je energetska kompanija Entega bila meta hakerskog napada za koji se sumnja da iza njega stoji Rusija.
Napadači su paralisali platni promet, komunikacione sisteme i elektronske brave, pa su zaposleni morali nasilno da ulaze u sopstvene kancelarije. Slične sumnje pojavile su se i nakon požara transportnog kontejnera kompanije DHL na aerodromu Lajpcig.
Litvanske vlasti kasnije su razotkrile grupu osoba koje su, prema navodima istražitelja, po nalogu ruske obaveštajne službe postavljale zapaljive pošiljke u avione i kamione. Prošlog leta više nemačkih aerodroma i elektrana nadletali su neidentifikovani dronovi, a bezbednosne službe i u tim slučajevima sumnjaju na rusku pozadinu.
Bivši zamenik predsednika nemačke Spoljne obaveštajne službe (BND) Arndt Frajtag fon Loringhoven upozorava da su se ruski sajber napadi značajno pojačali nakon početka invazije na Ukrajinu 2022. godine. Predsednik Kancelarije za zaštitu ustava nemačke savezne pokrajine Tiringije, Štefan Kramer, smatra da je reč o "najvećoj hibridnoj pretnji od završetka Hladnog rata".
Prema njegovim rečima, cilj takvih aktivnosti nije samo izazivanje pojedinačnih incidenata, već dugoročno slabljenje otpornosti države i poverenja građana u demokratske institucije. Nemačke bezbednosne službe upozoravaju da bi Moskva mogla dodatno da intenzivira takve operacije kako bi skrenula pažnju sa problema na ratištu u Ukrajini i povećala osećaj nesigurnosti među zapadnim saveznicima.
Kako bi odgovorila na rastuće pretnje, nemačka vlada poslednjih meseci donela je niz novih mera. Bundestag je usvojio zakon kojim se prvi put propisuju obavezni bezbednosni standardi za operatere kritične infrastrukture u energetici, saobraćaju, telekomunikacijama, zdravstvu, vodosnabdevanju, prehrambenom sektoru i javnoj upravi.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint poručio je da Nemačka mora dodatno da ojača odbrambene sposobnosti i otpornost ključnih sistema. Osnovan je i novi centar GAZ Hybrid, koji okuplja policiju, obaveštajne službe i druge bezbednosne institucije radi brže razmene informacija o hibridnim pretnjama. Uz to je počeo da radi i Nacionalni centar za odbranu od dronova.
Evropska centralna banka upozorila je vodeće evropske banke da veštačka inteligencija omogućava napadačima brže pronalaženje bezbednosnih propusta i izvođenje sofisticiranijih sajber napada.
Broj ozbiljnih uspešnih napada na najveće evropske banke udvostručio se za samo dve godine - sa 77 slučajeva 2022. na 153 tokom 2024. godine.
Nemački finansijski regulator BaFin prošle godine primio je čak 733 prijave ozbiljnih informatičkih incidenata u finansijskom sektoru. Posebno zabrinjava činjenica da se oko 40 odsto napada odvija preko spoljnih pružalaca IT usluga, a ne direktnim probojem u bankarske sisteme.
Ni državna uprava nije pošteđena. Tek gotovo tri godine nakon incidenta nemačke vlasti objavile su da su kineski državni hakeri prodrli u sisteme Savezne kancelarije za kartografiju i geodeziju, čiji podaci imaju ključnu ulogu za energetiku i saobraćaj.
Na meti su poslednjih godina bile i političke stranke. Ruski hakeri su 2023. godine provalili u elektronsku poštu sedišta SPD-a, dok je godinu kasnije i CDU prijavio sličan napad za koji se takođe sumnja da iza njega stoji neka država.
Stručnjaci upozoravaju da su elektroenergetska mreža, trafostanice, LNG terminali i gasovodi posebno ranjivi zbog svoje rasprostranjenosti i složenosti zaštite. Sabotaže saobraćajne infrastrukture takođe su sve češće.
Jedan podmetnuti požar na železničkim instalacijama između Kelna i Diseldorfa prošlog leta privremeno je paralisao jednu od najprometnijih železničkih ruta u Nemačkoj. Pod stalnim pritiskom su i bolnice i vodovodni sistemi.
Nedavni sajber napad na kompaniju Unimed kompromitovao je podatke pacijenata brojnih nemačkih bolnica, dok stručnjaci upozoravaju da se sistemi za vodosnabdevanje svakodnevno suočavaju sa pokušajima proboja.
Na kraju analize Handelsblat upozorava da Moskva sve intenzivnije koristi veštačku inteligenciju za širenje propagande i uticaj na zapadne informacione sisteme. Bivši obaveštajac Arndt Frajtag fon Loringhoven smatra da Evropa više ne može da računa samo na odbrambene mere i poziva na razvoj aktivnijih strategija odvraćanja, posebno u svetlu sve tešnje saradnje Rusije i Kine.
BONUS VIDEO:
