Srbin Slobodan Serž Lazarević i Francuz Filip Verdon, koji je otela grupa militanata na granici Malija i Nigera, nisu bili obični stručnjvci angažovni na geološkim istraživanjima u republici Mali.
Kompanija "Geolink“ čiji je suvlasnik Lazarević često je bila paravan za inostrane operacije francuskih obaveštajnih službi, a Lazarević i Vedron su zapravo bili iskusani obaveštajci, neretko i trgovci oružjem koji su višedecenijskim radom za raznorazne agenturne mreže stekli značajnu reputaciju u obaveštajnom podzemlju, piše “Blic.“
Upravo je zbog njihovih zasluga, u potragu za njima krenula i ekipa komandosa iz sastava Francuske Legije stranaca.
Lazarević je u dva navrata bio i svedok pred Haškim tribunalom i vodio se pod šifrom C001 da bi potom obelodanio svoj identitet, a onda i svoju džemsbondovsku biografiju.
Na suđenju Slobodanu Miloševiću Lazarević je nastupio kao svedok tužilaštva rekavši da je još 1968. godine vrbovan za rad u obaveštajnoj službi i da mu je jedan od prvih zadataka bio da se kao saradnik KOS-a infiltrira među organizatore studentskog protesta.
Kako je rekao u Hagu, istim poslom se bavio u Australiji i Velikoj Britaniji, gde je pratio kretanja tamošnje dijaspore,a 1984. se vratio u Sarajevo, na mesto ličnog sekretara direktora protokola Olimpijade.
Tokom svedočenja Lazarevića čulo se i da je do početka devedesetih finansiranje obaveštajnih službi, naročito njihovih aktivnosti u inostranstvu, servisirao beogradski "Geneks“, a da je novac za obaveštajne aktivnosti stizao iz takozvanih crnih fondova.
Krajem 1991. godine Lazarević je stigao na hrvatsko ratište. Dobio je legitimaciju policije Srpske Krajine, dva lažna pasoša, jedan diplomatski, pa čak i titulu profesora.
Za sebe je, međutim, tvrdio da je bio običan prevodilac, a uz to i lažov i kockar.
Živopisna je i njegova uloga tokom regrutovanja bivših srpskih boraca iz Bosne za potrebe građanskog rata u Zairu.
U sudskim spisima se navodi da je Lazarević po nalogu francuske službe bezbednosti DST-a sa grupom od 120 srpskih plaćenika otišao u Zair, zarad sopstvene koristi.
Kao suvlasnik firme “Geolink“ iz Pariza primao je velike isplate za fiktivne poslove za račun DST-a.
Ključni trenutak u Lazarevićevoj biografiji je afera “Pauk“ zbog koje je morao da beži iz Srbije.
Krivična prijava iz novembra 1999. Godine sumnjiči Lazarevića da je okupio grupu od 25 osoba kojim je obećao platu od hiljadu maraka, ratni plen i dnevnicu VJ i da se sa njima obreo na putu ka Kosmetu 18. Aprila, gde su u Dečanima pridodati 125. motorizovanoj brigadi.
Lazarević je preko Branka Vlače, višeg policajca Republike Srpske, navodno dovozio novac iz Pariza, koji je prema prijavi DST-a dodelio Petrušiću da ga podeli svojim plaćenicima. Njegova delatnost se ogledala i u tome da je svakodnevno satelitskim telefonom i faksom odavao podatke sa terena Patriku Foru, šefu DST-a.
Ova grupa kasnije biva optužena da je spremala atentat na Slobodana Miloševića, posle čega su se glavni akteri našli iza rešetaka, osim Lazarevića koji je pobegao u Francusku.
I karijera drugog "geologa“ Filipa Verdona , vrvi od egzotičnih špijunskih transfera, državnih udara i plaćeničkih kombinacija, piše “Blic.“
(MONDO)
Upravo je zbog njihovih zasluga, u potragu za njima krenula i ekipa komandosa iz sastava Francuske Legije stranaca.
Lazarević je u dva navrata bio i svedok pred Haškim tribunalom i vodio se pod šifrom C001 da bi potom obelodanio svoj identitet, a onda i svoju džemsbondovsku biografiju.
Na suđenju Slobodanu Miloševiću Lazarević je nastupio kao svedok tužilaštva rekavši da je još 1968. godine vrbovan za rad u obaveštajnoj službi i da mu je jedan od prvih zadataka bio da se kao saradnik KOS-a infiltrira među organizatore studentskog protesta.
Kako je rekao u Hagu, istim poslom se bavio u Australiji i Velikoj Britaniji, gde je pratio kretanja tamošnje dijaspore,a 1984. se vratio u Sarajevo, na mesto ličnog sekretara direktora protokola Olimpijade.
Tokom svedočenja Lazarevića čulo se i da je do početka devedesetih finansiranje obaveštajnih službi, naročito njihovih aktivnosti u inostranstvu, servisirao beogradski "Geneks“, a da je novac za obaveštajne aktivnosti stizao iz takozvanih crnih fondova.
Krajem 1991. godine Lazarević je stigao na hrvatsko ratište. Dobio je legitimaciju policije Srpske Krajine, dva lažna pasoša, jedan diplomatski, pa čak i titulu profesora.
Za sebe je, međutim, tvrdio da je bio običan prevodilac, a uz to i lažov i kockar.
Živopisna je i njegova uloga tokom regrutovanja bivših srpskih boraca iz Bosne za potrebe građanskog rata u Zairu.
U sudskim spisima se navodi da je Lazarević po nalogu francuske službe bezbednosti DST-a sa grupom od 120 srpskih plaćenika otišao u Zair, zarad sopstvene koristi.
Kao suvlasnik firme “Geolink“ iz Pariza primao je velike isplate za fiktivne poslove za račun DST-a.
Ključni trenutak u Lazarevićevoj biografiji je afera “Pauk“ zbog koje je morao da beži iz Srbije.
Krivična prijava iz novembra 1999. Godine sumnjiči Lazarevića da je okupio grupu od 25 osoba kojim je obećao platu od hiljadu maraka, ratni plen i dnevnicu VJ i da se sa njima obreo na putu ka Kosmetu 18. Aprila, gde su u Dečanima pridodati 125. motorizovanoj brigadi.
Lazarević je preko Branka Vlače, višeg policajca Republike Srpske, navodno dovozio novac iz Pariza, koji je prema prijavi DST-a dodelio Petrušiću da ga podeli svojim plaćenicima. Njegova delatnost se ogledala i u tome da je svakodnevno satelitskim telefonom i faksom odavao podatke sa terena Patriku Foru, šefu DST-a.
Ova grupa kasnije biva optužena da je spremala atentat na Slobodana Miloševića, posle čega su se glavni akteri našli iza rešetaka, osim Lazarevića koji je pobegao u Francusku.
I karijera drugog "geologa“ Filipa Verdona , vrvi od egzotičnih špijunskih transfera, državnih udara i plaćeničkih kombinacija, piše “Blic.“
(MONDO)
