Suđenje Lindzi Klensi (36), majci iz američke savezne države Masačusets optuženoj da je u januaru 2023. godine ubila svoje troje dece, otvorilo je Pandorinu kutiju američkog zdravstvenog sistema. Slučaj koji je šokirao svet sada baca svetlo na postporođajnu depresiju i psihozu, ali i na fatalne greške lekara koji su lečili ovu nekadašnju medicinsku sestru.
Klensi je optužena za ubistvo prvog stepena jer je, prema navodima tužilaštva, svesno i planski zadavila petogodišnju Koru, trogodišnjeg Dosona i osmomesečnog Kalana trakama za vežbanje. Njeni advokati ne osporavaju sam čin ubistva, ali tvrde da zbog teškog oblika postporođajne psihoze i bipolarnog poremećaja ona nije krivično odgovorna. Prema tvrdnjama odbrane, nesrećna žena je izgubila dodir sa stvarnošću i čula "muški glas" koji joj je naredio da ubije decu, a potom i sebe.
Jeziv plan ili potpuno rastrojstvo?
Tužilaštvo, na čelu sa Šanan Bakingem, pokušava da dokaže da je Klensi donela proračunatu odluku i da psihički problemi ne oslobađaju ženu krivične odgovornosti. Kao glavni argument navode činjenicu da je na dan zločina, 24. januara 2023. godine, osmislila način da supruga Patrika pošalje po hranu iz restorana i lekove u apoteku kako bi ostala sama sa decom.
Kada se Patrik vratio, zatekao je suprugu teško povređenu u dvorištu nakon skoka sa prozora na drugom spratu, zbog čega je ostala paralizovana i danas koristi invalidska kolica. Decu je pronašao u podrumu, zadavljenu. Kako je Patrik svedočio, Lindzi mu je tek nedelju dana kasnije u telefonskom razgovoru iz bolnice rekla za muški glas koji joj je naredio da to uradi.
Čak 13 različitih lekova i ignorisanje "crvenih alarma"
Tokom suđenja izneti su šokantni podaci o lečenju optužene. Klensi je u mesecima pre tragedije bilo propisano čak 13 različitih psihijatrijskih lekova.
Rebeka Džolota, psihijatrijska medicinska sestra, svedočila je da je Lindzi preko portala za pacijente mesecima prijavljivala stravičnu nesanicu, depresiju, potpunu beznadežnost i "nametljive misli koje nikada ranije nije imala". Posebno se žalila na neželjena dejstva lekova "lorazepam" i "mirtazapin" (Remeron). Iako je prijavljivala suicidalne misli i imala svoj "najgori dan" sredinom decembra, lekari iz nekog razloga nisu prepoznali znake akutne psihoze ili manije.
Lečili je isključivo "onlajn"
Odbrana je ukazala na katastrofalan nedostatak komunikacije u zdravstvenom sistemu. Psihijatar Dženifer Tafts, koja je lečila Lindzi skoro pet meseci pre zločina, imala je sa njom 14 konsultacija – ali sve su bile virtuelne! Psihijatar i pacijentkinja se nikada nisu srele uživo.
Uz to, stručnjaci iz različitih ustanova nisu međusobno komunicirali. Džolota nije imala uvid u psihijatrijske izveštaje doktorke Tafts, niti je postojala razmena dokumentacije sa psihijatrijskim bolnicama u Rod Ajlendu i Meklejnu gde je Klensi boravila neposredno pre Nove godine.
Ovi propusti naveli su bivše supružnike Klensi da pokrenu i civilni postupak protiv zdravstvenih radnika zbog nesavesnog lečenja i nemara. Ipak, na krivičnom sudu, porota će morati da donese tešku odluku isključivo na osnovu dokaza: da li je sistem izneverio brižnu majku (kako su je opisali porodica i prijatelji) i ostavio je na milost i nemilost teškoj bolesti, ili je Lindzi Klensi bila uračunljiva u trenutku kada je ubila svoju decu.
Ukoliko bude proglašena krivom za ubistvo prvog stepena, preti joj doživotna kazna zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.
Javnost sumnja na supruga
Iako Patrik Klensi pred sudom ima isključivo status oca žrtava i ključnog svedoka tužilaštva, na društvenim mrežama se razvila paralelna istraga koja prebacuje sumnju upravo na njega. Ono što je podgrejalo teorije zavere jeste podatak da se Patrik oženio novom izabranicom samo četiri meseca nakon stravičnog zločina u kojem je ostao bez troje dece. Ovaj potez su mnogi "internet detektivi" okarakterisali kao hladnokrvan, pitajući se kako je otac tako brzo uspeo da "nastavi dalje", što je otvorilo prostor za sumnju u njegovu ulogu kobnog dana.
Najveću polemiku na mrežama izazvao je misteriozni poslovni mejl koji je Patrik poslao svom timu na dan ubistva – tačno u 17:24 časova. Prema zvaničnoj hronologiji tužilaštva, on je kuću napustio u 17:15, dok su ga nadzorne kamere u apoteci snimile tek u 17:32. Korisnici mreža postavljaju logično pitanje – kako je moguće da je slao poslovni mejl u trenutku kada je navodno bio u vožnji? Patrik je na sudu izjavio da nije siguran sa kog uređaja je poslao poruku, što je dodatno podstaklo sumnje dela javnosti da je za vreme zločina zapravo bio u kući i da je na neki način umešan u tragediju.
Pored misterije oko mejla, javnost ga oštro osuđuje za nebrigu i fatalni nemar. Mnogi smatraju da je apsolutno morao da zna koliko je stanje njegove supruge bilo kritično. Tvrdnje na mrežama idu u pravcu toga da ženu, koja je nedavno bila hospitalizovana, pije 13 različitih psihijatrijskih lekova i pati od teških epizoda, nije smeo da ostavi samu sa troje male dece ni na pola sata.
Sumnju u zvaničnu verziju podgreva i podatak koji se masovno deli – da je Patrikov otac nekadašnji policijski kapetan. Zbog toga teoretičari zavere tvrde da od starta nije bilo volje da se on tretira kao osumnjičeni i da je slučaj usmeren isključivo na majku.
BONUS VIDEO:
