Direktor CIA Džon Retklif ove nedelje je u strogoj tajnosti posetio Moskvu kako bi ruskom rukovodstvu iza zatvorenih vrata preneo sumornu procenu stanja rata protiv Ukrajine i pozvao ga da pristane na dogovor pre nego što se ruska vojna i ekonomska situacija dodatno pogorša, rekli su sadašnji i bivši američki zvaničnici.
Retklif je poruku preneo Aleksandru V. Bortnikovu, šefu ruske obaveštajne službe FSB. Pritom, međutim, nije izneo nikakve pretnje mogućim posledicama po Rusiju ako predsednik Vladimir Putin odluči da zanemari njegovu procenu i nastavi rat.
Analitičari CIA već dugo sumnjaju da Putinovi savetnici ruskom predsedniku pružaju iskrene procene smera u kojem se rat razvija i cene koju Rusija zbog njega plaća.
CIA već godinama održava komunikacione kanale sa FSB-om i ruskom spoljnom obaveštajnom službom SVR, piše Njujork tajms u svom izveštaju.
Zvaničnici navode da Retklifov obaveštajni kanal sa Bortnikovom deluje paralelno sa odvojenim kanalima koje su Trampov izaslanik Stiv Vitkof i predsednikov zet Džared Kušner uspostavili sa drugim visokim Putinovim savetnicima.
Deo američkih zvaničnika nadao se da će Putin, i sam bivši obaveštajac, poruku direktora CIA shvatiti ozbiljnije i doživeti je verodostojnijom i hitnijom od upozorenja poslatih uobičajenim diplomatskim kanalima.
U galeriji pogledajte fotografije kojim je doputovao šef CIA:
U četiri oka
Tokom većeg dela prošle godine Tramp i neki od njegovih najbližih saradnika delovali su uvereni da je ruska pobeda nad Ukrajinom na bojnom polju neizbežna zbog znatno brojnijeg ruskog stanovništva i nuklearnog arsenala te zemlje.
Međutim, Rusija je pretrpela ogromne gubitke, a njeno napredovanje na frontu praktično je zaustavljeno.
Za sada nije jasno najavljuje li Retklifova poruka ikakvu promenu američke politike prema Rusiji ili Ukrajini.
Njegova poseta bila je najnoviji pokušaj Trampove administracije da udahne novi život pregovorima koji su zapeli u slepoj ulici. Istovremeno postaje sve očiglednije da Ukrajina neće odustati od borbe na istoku zemlje, čak ni uz smanjenu američku vojnu pomoć.
Sjedinjene Države nakon Trampovog povratka na vlast postepeno smanjuju vojnu podršku Ukrajini, primoravajući Kijev da se sve više oslanja na evropske partnere.
CIA je, međutim, zadržala blisko obaveštajno partnerstvo sa Ukrajincima, uspostavljeno pre više od deset godina.
Poruka koju je Retklif u četiri oka preneo Bortnikovu uglavnom se poklapa sa nekim od njegovih javnih izjava.
Direktor CIA je prošlog meseca otvoreno govorio o ogromnim gubicima ruskih snaga i nesposobnosti Moskve da ostvari ozbiljniji napredak na frontu. Istakao je da je očekivani životni vek ruskog vojnika na prvoj liniji kraći od 35 minuta.
Dodao je i da je Rusija u 18 meseci otkako je preuzeo dužnost direktora CIA osvojila tek oko jedan odsto ukupne ukrajinske teritorije. Takav razvoj događaja pripisao je ukrajinskom "majstorskom ovladavanju" tehnologijom bespilotnih letelica.
Pre sastanka sa Bortnikovom u Moskvi, Retklif je razgovarao sa ukrajinskim kolegama i uverio ih da će ispitivati ruske stavove, a ne u ime Ukrajine nuditi ustupke.
Diskretni glasnik
Evropske diplomate veruju da bi se tokom predstojećih zimskih meseci mogao otvoriti prostor za postizanje mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine. Razloge vide u uglavnom zaustavljenoj ruskoj ofanzivi u Donbasu, ali i u sposobnosti Ukrajine da napadima bespilotnim letelicama Rusiji i dalje nanosi ozbiljnu štetu.
Neki od tih evropskih zvaničnika vršili su pritisak na Trampovu administraciju da grupi pregovarača koji pokušavaju da privole Moskvu na mirovni sporazum pridruži i nekog visokog zvaničnika za nacionalnu bezbednost - osobu sposobnu da prenese oštru poruku kakvu je Retklif ove nedelje izneo u Moskvi.
Ukrajinci Vitkofa i Kušnera već dugo smatraju previše bliskim Rusima. Retklifa, dugogodišnjeg zagovornika čvrstog pristupa Moskvi, doživljavaju kao potencijalno neutralnijeg posrednika.
Tramp se Retklifom već više puta koristio kao diskretnim glasnikom.
U januaru je postao prvi zvaničnik na nivou člana vlade koji je posetio Venecuelu nakon što su američke snage za specijalne operacije zarobile predsednika Nikolasa Madura.
U maju je otputovao na Kubu, gde je tamošnjem rukovodstvu izneo sumornu procenu stanja kubanske ekonomije, pogođene američkom naftnom blokadom. Pozvao je vlasti da sprovedu niz dalekosežnih političkih i ekonomskih reformi pre nego što se situacija dodatno pogorša.
Prvi sastanak
Direktni susreti američkih i ruskih obaveštajnih čelnika poslednjih godina bili su retki i neredovni.
U novembru 2021. godine tadašnji direktor CIA Vilijam Dž. Berns lično se u Moskvi sastao sa Bortnikovim i drugim visokim ruskim zvaničnicima kako bi upozorio Putina da ne pokreće invaziju punog obima na Ukrajinu.
Godinu dana kasnije, u novembru 2022., Turska je u Ankari ugostila direktan sastanak Bernsa i Sergeja Nariškina, šefa ruske spoljne obaveštajne službe.
Američke obaveštajne službe prethodno su presrele rusku komunikaciju o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja kojom bi Moskva pokušala da zaustavi ukrajinsko napredovanje tokom tadašnje protivofanzive. Berns je Nariškina upozorio da će Rusija snositi ozbiljne posledice ako ostvari navedenu pretnju.
Turski domaćini želeli su da taj sastanak označi početak trajnog kanala direktne komunikacije između Vašingtona i Moskve radi smanjenja napetosti. CIA je, međutim, bila besna nakon što je ruska strana posle sastanka informacije o njemu objavila u javnosti.
Berns i Nariškin više se nisu sastali licem u lice, iako su povremeno nastavili da komuniciraju telefonom.
Nakon što se Tramp prošle godine vratio na vlast, Retklif i Bortnikov dogovorili su detalje razmene zatvorenika. Ovonedeljni susret u Moskvi ipak je bio njihov prvi sastanak licem u lice.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO)
