- Sergej Nariškin upozorio je da je rizik od velikog sukoba u Evropi i Aziji realan, uz optužbe da NATO i EU žele nastavak rata u Ukrajini.
- Tvrdio je da Zapad koristi sukob da oslabi Rusiju, dok evropske planove do 2030. tumači kao pripremu za mogući rat sa Moskvom.
Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin izjavio je da je rizik od izbijanja velikog sukoba na prostoru Evrope i Azije realan i da izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Nariškin je na 22. sastanku šefova bezbednosnih agencija i obaveštajnih službi zemalja Zajednice nezavisnih država u Sankt Peterburgu izneo niz optužbi na račun NATO-a, Evropske unije i evropskih obaveštajnih službi.
Prema njegovim rečima, zapadni saveznici zainteresovani su za nastavak rata u Ukrajini jer u njemu vide način da ograniče ruske vojne i mobilizacione mogućnosti.
Nariškin izneo tvrdnje o planovima NATO-a
Nariškin tvrdi da je sedište NATO-a analiziralo spremnost Alijanse i Rusije za potencijalni oružani sukob. Prema njegovom tumačenju, zaključak te analize bio je da nastavak rata u Ukrajini predstavlja najefikasniji način za slabljenje ruskih kapaciteta.
"Ova formulacija zvuči kao priznanje", ocenio je Nariškin.
On nije predstavio javno dostupne dokaze koji bi potvrdili postojanje takvog dokumenta NATO-a niti detalje navodne analize na koju se pozvao.
Direktor SVR-a istovremeno je optužio evropske zemlje da ometaju pokušaje postizanja mirovnog sporazuma i da nastavkom vojne i finansijske pomoći ukrajinskim vlastima doprinose produžavanju sukoba.
Tvrdnje o ukrajinskoj mobilizaciji
Nariškin je naveo i da pojedine evropske obaveštajne službe procenjuju da bi mobilizacioni potencijal ukrajinske vojske mogao da bude gotovo iscrpljen u roku od godinu dana.
Prema njegovim rečima, ukrajinske vlasti već se suočavaju sa ozbiljnim demografskim problemima, smanjenjem broja stanovnika, niskom stopom nataliteta i rastućom smrtnošću.
Ruski zvaničnik tvrdi da se na Zapadu računa na nastavak sukoba sve dok se ne iscrpe ruski vojni, ekonomski i ljudski kapaciteti. Ni za ove tvrdnje tokom obraćanja nije predočio javno dostupne dokaze.
Upozorenje na sukob širih razmera
Govoreći o bezbednosnoj situaciji u Evropi, Nariškin je ocenio da bi politika postepenog podizanja tenzija mogla da izmakne kontroli.
"Rizik od sukoba velikih razmera sasvim je realan", poručio je direktor SVR-a.
On tvrdi da pojedini evropski lideri veruju da je moguće kontrolisati eskalaciju i održavati odnose sa Rusijom na samoj ivici direktnog sukoba. Upozorio je da takva strategija može da oslabi diplomatiju i uvuče države u rat sa posledicama koje više ne bi bilo moguće ograničiti.
Kao primer uspešnog zaustavljanja eskalacije naveo je Kubansku raketnu krizu iz 1962. godine, kada su Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države uzajamnim ustupcima izbegli direktan vojni, potencijalno nuklearni sukob.
Kako je protumačio evropski plan do 2030. godine?
Nariškin se osvrnuo i na evropske dokumente kojima se predviđa jačanje vojne industrije, odbrambenih sposobnosti i spremnosti članica Evropske unije do 2030. godine.
On je te planove predstavio kao pripremu Evrope za mogući veliki sukob sa Rusijom. Međutim, dokumenti Evropske unije o jačanju odbrane zvanično se obrazlažu potrebom za povećanjem evropske bezbednosti, vojne spremnosti i sposobnosti odvraćanja, a ne najavom napada na Rusiju.
Prema Nariškinovoj oceni, evropski političari koriste strah od navodne pretnje sa Istoka kako bi opravdali povećanje vojnih izdvajanja, modernizaciju oružanih snaga i prilagođavanje industrije ratnim potrebama, preneo je TASS.
Optužbe za destabilizaciju zemalja ZND
Direktor ruske službe optužio je zapadne obaveštajne strukture da postsovjetske zemlje posmatraju kao prostor suparništva Zapada sa Rusijom i Kinom.
On tvrdi da se preko nevladinih organizacija, omladinskih inicijativa, medijskih projekata i podrške određenim političkim grupama pokušava uticati na unutrašnja dešavanja u državama Zajednice nezavisnih država.
Nariškin je ocenio i da Evropska unija pokušava da spreči usvajanje propisa kojima bi te države pooštrile nadzor nad organizacijama finansiranim iz inostranstva.
Ove tvrdnje predstavljaju stav direktora ruske Spoljne obaveštajne službe i tokom njegovog obraćanja nisu potkrepljene javno predstavljenim dokumentima. NATO i Evropska unija ruske optužbe o planiranju napada odbacuju, navodeći da je jačanje njihovih odbrambenih kapaciteta odgovor na bezbednosne rizike nastale nakon početka rata u Ukrajini.
BONUS VIDEO:
· Reaguj