Britanski premijer Toni Bler zatražio je izmene Zakona o ljudskim pravima kojima bi se ograničila prava sudova u Velikoj Britaniji da dovode u pitanje odluke izvršne vlasti, piše američki list "Njujork tajms".
Britanski premijer Toni Bler zatražio je izmene Zakona o ljudskim pravima kojima bi se ograničila prava sudova u Velikoj Britaniji da dovode u pitanje odluke izvršne vlasti, piše američki list "Njujork tajms".Blerova izjava je usledila posle vesti da je jedan zatvorenik, osudjen zbog silovanja, pa pušten na uslovnu slobodu, ubio jednu ženu, kao i da je jedan sudija odbio da potvrdi odluku vlasti da nekoliko stranih kriminalaca bude deportovano iz Velike Britanije.
Britanski premijer je ocenio da sadašnji zakoni o ljudskim pravima u Velikoj Britaniji ponekad idu na štetu žrtava.
Jedan od Blerovih najbližih saradnika, lord Falkoner, istakao je u nedelju da Britanija nema nameru da se povuče iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. On je, medjutim, dodao da je britanska vlada zabrinuta zbog načina na koji se zakoni o ljudskim pravima primenjuju u praksi.
Lord Falkoner je ukazao na nekoliko slučajeva u kojima su kriminalci pušteni iz zatvora na uslovnu slobodu počinili teške zločine.
U medjuvremenu, predstavnici organizacija za zaštitu ljudskih prava izrazili su veliko nezadovoljstvo zbog najnovije inicijative premijera Blera, optužujući vladu da "takvim potezima nastoji da sakrije svoju nesposobnost".
Politički analitičari ocenjuju Blerovu nameru o izmenama zakona o ljudskim pravima kao pokušaj preuzimanja političke inicijative posle najnovijih pritisaka na njega da se povuče i mesto premijera prepusti ministru finansija Gordonu Braunu.
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis takodje je osudi najavu izmena Zakona o ljudskim pravima, ocenivši da je ideja da ljudska prava predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost pogrešna i opasna.
"Sve vlade su dužne da štite narod", navodi se u saopštenju Generalnog sekretara SE u odgovoru na najavljene promene zakona u oblasti ljudskih prava u Velikoj Britaniji.
U saopštenju se navodi da je pravo na život najvažnije od svih ljudskih prava i da nema ozbiljnog dokaza da se bezbednost jedne države može postići kršenjem ljudskih prava od strane države.
"Efikasan odgovor na pretnje za bezbednost ljudi je kompetentno i efikasno zakonodavstvo", navodi se u saopštenju i dodaje da to znači usvajanje najviših standarda za ljudska prva koji se propisani Evropskom konvecijom o ljudskim pravima.
(agencije)
