- UN su pozvale da se Merkatorova karta zameni projekcijom 'Jednaka Zemlja', koja preciznije prikazuje veličinu kontinenata, posebno Afrike.
- Nova karta bolje čuva stvarne razmere kopnenih masa, ali gubi prednosti za navigaciju i ne prikazuje tačne udaljenosti i pravce.
Ujedinjene nacije (UN) upravo su pozvale da se dosadašnja dominantna karta sveta zameni novom, koja znatno preciznije prikazuje stvarnu veličinu kontinenata poput Afrike.
Rezolucija "Ispravite kartu", koju je usvojila Generalna skupština, ima za cilj da ispravi odstupanja na Merkatorovoj karti, na kojoj je afrički kontinent prikazan u sličnoj veličini kao Grenland, iako je u stvarnosti oko 14 puta veći.
UN su usvojile novu kartu, projekciju "Jednaka Zemlja", koja znatno bolje prikazuje stvarne dimenzije kopnenih masa, ali istovremeno nosi i sopstvene nedostatke.
Tokom godina postojali su mnogi poznati pokušaji da se reši problem preciznog prikazivanja površine sfere na ravnom pravougaoniku, pri čemu svaki od njih ima svoje prednosti i mane.
Merkatorova karta
Danas široko rasprostranjenu Merkatorovu kartu kreirao je 1569. godine flamanski kartograf Gerardus Merkator. Njena glavna svrha bila je da pomogne evropskim mornarima u navigaciji okeanima, kako objašnjava profesor kartografije Džejms Češir sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
"Želeo je da se prava linija nacrtana na karti poklapa sa pravom linijom u stvarnosti ukoliko pratite pravac kompasa. To je bila prvobitna namera i to funkcioniše briljantno", rekao je on za BBC.
Da bi sačuvao te uglove tačnim na ravnoj karti, Merkator je morao da rasteže mrežu linija sve šire kako se odmakne od ekvatora ka polovima. Njegova karta prilagođava se zakrivljenosti Zemlje tako što zemlje blizu ekvatora prikazuje znatno manjim nego što jesu, dok one bliže polovima deluju razvučeno.
Ovo izobličenje posledica je činjenice da je nemoguće potpuno precizno prikazati površinu globusa na dvodimenzionalnom prikazu. Više od 450 godina kasnije, Merkatorovo delo i dalje je osnova za većinu karata koje viđamo u učionicama, na televiziji i na internetu, uključujući i Gugl mape.
Međutim, kritičari Merkatorove karte tvrde da postoji psihološki efekat kada se neki predeli posmatraju kao manji, a drugi kao veći nego što jesu, jer podsvesno veće stvari doživljavamo kao važnije. Za kenijskog geografa Kioka Muenda, ovo je implicitno umanjilo značaj ogromnih resursa Afrike, njenog stanovništva i investicionih mogućnosti.
"Karte su mnogo više od običnih vodiča za putnike, one oblikuju način na koji se regioni posmatraju politički i ekonomski", izjavio je on za BBC.
Karta "Jednaka Zemlja"
Karta "Jednaka Zemlja" ima za cilj da reši ovaj problem Merkatorove projekcije. Razvio ju je tim kartografa 2018. godine kako bi tačnije prikazao veličinu i oblik kopnenih masa, a inspirisana je Robinsonovom projekcijom iz 1963. godine, kartom koja prikazuje čitavu površinu globusa odjednom.
Kao rezultat toga, kartu "Jednake Zemlje" prve su usvojile članice Afričke unije u februaru, pre nego što su je zvanično prihvatile i UN. Ipak, ova karta žrtvuje prave linije koje su Merkatorovu projekciju činile savršenom za navigaciju, i ne može se koristiti za merenje tačne udaljenosti između različitih mesta.
"Možete sačuvati površinu, možete sačuvati oblik, ili možete sačuvati udaljenost i pravac, ali ne možete sve odjednom i savršeno, jer biste u suprotnom morali da se vratite na sferu", objašnjava Češir.
Pitersova karta
Pitersovu kartu sveta dizajnirao je nemački istoričar Arno Piters početkom 1970-ih godina. Ova pravougaona karta zasnovana je na projekciji koju je prvi opisao škotski kartograf Džejms Gal 1855. godine.
Ova projekcija žrtvuje tačnost oblika u korist tačnosti razmere. Tako su polarni regioni spljošteni, dok su delovi blizu ekvatora izduženi. Time se rešava problem odnosa veličine Grenlanda i Afrike, omogućavajući korisnicima da steknu osećaj o uporednoj veličini različitih kopnenih masa, uz očuvanje pravih linija geografske dužine i širine.
Međutim, karta ozbiljno deformiše oblike Zemljinih kopnenih masa, čineći da sve izgledaju neprirodno. Rusija, na primer, deluje znatno manje nego što zaista jeste. Prave linije na Pitersovoj karti takođe ne predstavljaju stalne pravce kompasa, pa su samim tim beskorisne za navigaciju.
Obrnute i pomerene karte
Na isti način na koji prividna veličina kopna može uticati na njegovu uočenu važnost, to može učiniti i njegova pozicija na karti.
Neki kartografi su pokušali da orijentišu kartu tako da jug bude na vrhu, kako bi se suprotstavili psihološkoj pristrasnosti u kojoj se globalni jug posmatra kao manje važan samo zato što se nalazi "niže", piše BBC.
Takođe, u zavisnosti od toga gde se nalazite u svetu, kontinent koji se nalazi u samom centru karte može se razlikovati. Iako ove alternativne karte nude drugačiju perspektivu sveta od one na koju smo navikli, one ne rešavaju problem dominantne pozicije, već jednostavno menjaju fokus karte.
Karte orijentisane prema polovima
Jedan od načina da se reši pitanje koje je kopno u centru karte, a samim tim i najistaknutije jeste da se nijedno ne stavi u sam centar. To je upravo ono što prikazuje karta na logotipu UN: svet je centriran oko Severnog pola, dok se kontinenti šire zrakasto ka spolja.
Ovo je poznato kao "azimutna ekvidistantna projekcija", koja smešta svetske regione na kružnu kartu oko jedne centralne tačke. Što je tačka dalje od tog centra na globusu, to je krug veći.
Na ovoj vrsti karte sve tačke se nalaze na tačnom "azimutu", odnosno horizontalnom pravcu, u odnosu na centralnu tačku. Međutim, da bi se čitava površina sfere uklopila na jedan krug, karta postaje sve izobličenija što se više udaljavate od centra.
Na karti UN, na primer, područja blizu Južnog pola deluju spljošteno i razvučeno, jer prsten koji bi u stvarnosti bio istog obima kao onaj oko Severnog pola, na karti postaje drastično veći.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
