- U godišnjem obraćanju Ursula fon der Lajen poručila je da je EU jaka, ali i u najneizvesnijem položaju do sada, uz pritiske Rusije, Kine i porast ultranacionalizma.
- Istakla je da su bezbednost, konkurentnost i energetska nezavisnost prioriteti, uz reforme tržišta, jačanje čiste energije i oprezan pristup veštačkoj inteligenciji.
- Najavila je i jaču odbranu od hibridnih pretnji, novi migracioni instrument i čvršći stav prema Izraelu zbog Gaze i Zapadne obale.
Evropska unija nikada nije bila jača, ali istovremeno je u najneizvesnijem položaju ikada, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom godišnjem obraćanju o stanju Unije.
U svom obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu, ona je naglasila da se EU suočava sa sve složenijim svetom, agresivnom Rusijom, ekonomskim pritiscima i porastom ultranacionalizma. Ključne teme govora su bezbednost, konkurentnost, energetska nezavisnost i unutrašnje pretnje evropskom jedinstvu, izveštava Gardijan.
"Svet je postao otvoreno neprijateljski nastrojen"
Predsednica Komisije upozorila je da su stari obrasci i odnosi popustili i da se EU sada suočava sa "otvoreno neprijateljskim svetom". Govorila je o agresivnom ratu u Ukrajini, borbi za industrijske kapacitete i vrtoglavom tempu tehnoloških promena.
"To vidimo u porastu ekstremizma i nestanku nijansi, čak i u načinu na koji se ophodimo jedni prema drugima. Ovi stvarni problemi se koriste kao oružje da nas podele, ponekad spolja, ali prečesto iznutra", rekla je.
Predstavila je to kao izbor između nezavisne Evrope koja se zalaže za svoje vrednosti i dopuštanja da Uniju sputavaju podele i zavisnosti.
"Da li želimo da se ujedinimo oko naše evropske ideje da možemo zajedno da odlučujemo o svojoj sudbini? Ili ćemo dozvoliti da naše demokratije potkopaju pioni i marionete autoritarnih režima?", upitala je.
Upozorila je na ultranacionaliste, antievropljane i rusko mešanje, čiji je cilj, rekla je, isti.
"Oni preziru naše vrednosti i žele da razbiju naše evropsko jedinstvo. Zato se nemojmo samo boriti, već se borimo zajedno za naš evropski ideal", rekla je.
"Ekonomija je prioritet broj jedan"
Fon der Lajen je rekla da je pokretanje evropske ekonomije apsolutni prioritet i da Evropa mora da iskoristi svoje ogromno tržište, najsavremeniju industriju i usluge. Ona smatra da jedinstveno tržište ostaje previše fragmentirano i da zahteva dalje reforme, koje bi trebalo da budu završene do kraja sledeće godine.
"U današnjoj ekonomiji, brzina je ključna. Stalna dozvola ili obrazac, mrežna veza ili odluka o finansiranju - sve to može odrediti gde će se ulagati i gde će se stvarati radna mesta. Moramo da se krećemo mnogo brže", rekla je ona i najavila pojednostavljivanje pravila.
Kao primer evropskog uspeha, istakla je kompaniju ICEYE, koju su pre 15 godina osnovali Finac i Poljak nakon učešća u programu Erazmus.
"Danas su jedna od vodećih svetskih kompanija u svemirskoj tehnologiji. Vi ste prava evropska priča o uspehu", rekla je.
Ona se posebno osvrnula na Kinu i upozorila da je trgovinski deficit EU sa tom zemljom dostigao milijardu evra dnevno i da je sada na "kritičnoj tački".
"Neki kažu da se suočavamo sa još jednim 'kineskim šokom', ali on je već ovde. Možete ga videti u našim zajednicama i fabrikama širom Unije. To vodi deindustrijalizaciji u samom industrijskom srcu Evrope. To je neodrživo", rekla je fon der Lajen.
Najavila je da će EU "koristiti sve raspoložive alate da uravnoteži ove odnose" i naglasila potrebu za diverzifikacijom u nabavci kritičnih sirovina.
Energetska reforma
Takođe je govorila o potrebi reforme evropskog energetskog tržišta. Naglasila je da "Evropa ne može ostati industrijska sila ako su joj cene energije strukturno previsoke". Rekla je da se Unija uspešno okrenula sopstvenim, čistijim izvorima energije nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali je ipak "platila visoku cenu" za kasnije zatvaranje Ormuskog moreuza.
"Moramo dalje ulagati u našu pristupačnu i domaću čistu energiju. Bilo da su to obnovljivi izvori ili nuklearna energija, biometan ili nešto drugo. Tehnološki neutralno. Ali ovi izvori moraju osigurati našu nezavisnost i niže cene energije", rekla je ona.
Ona je rekla da Evropa mora biti elektrifikovana kako bi se smanjili troškovi uvoza fosilnih goriva i ubrzao razvoj mrežnih konekcija za brojne kapacitete obnovljivih izvora koji čekaju na povezivanje.
O veštačkoj inteligenciji
Osvrćući se na pitanje veštačke inteligencije, fon der Lajen je naglasila da je stav Evrope jasan: cilj je da se ova tehnologija u potpunosti iskoristi za poboljšanje društva, kvaliteta života i produktivnosti, ali uz punu svest o ogromnim rizicima koje predstavlja njena primena.
Ona je istakla da sa razvojem naprednijih modela ovi rizici postaju izraženiji i navela izjave čelnika vodećih tehnoloških kompanija koji i sami pozivaju na usporavanje razvoja samorekurzivnih modela kako bi se uskladio tempo napretka.
"Ako su tvorci ove tehnologije jasni u svojim upozorenjima, onda i mi moramo biti", rekla je.
Prema njenim rečima, Evropa može da preuzme vodeću ulogu u primeni veštačke inteligencije u realnim scenarijima, od fabričkih pogona i bolničkih odeljenja do precizne poljoprivrede i autonomne vožnje, jer tu leži najveća vrednost i evropska prednost.
Zaključila je da Unija želi veštačku inteligenciju koja stvara više vrednosti i odgovornosti uz manju potrošnju energije i niže troškove, ali pre svega želi veštačku inteligenciju pod ljudskom kontrolom, što je nazvala samom suštinom evropskog pristupa.
Kritika Trampove politike
Govoreći o trgovini i međunarodnim odnosima, fon der Lajen je naglasila da se u eri prekretnica, evropski prosperitet i bezbednost ne mogu graditi samo kod kuće, pozivajući se na nove trgovinske sporazume sa Australijom, Indijom, blokom Merkosur, Meksikom i Indonezijom.
U poruci koja je jasno protumačena kao kritika politike Donalda Trampa, ona je naglasila da su ova partnerstva strateški izbor za Evropu, ali i odgovor na slom međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. Rekla je da za neke odgovor leži u izolacionizmu i samostalnom delovanju, ali da to nije opcija za Evropu.
Iako će EU uvek prednjačiti u odbrani međunarodnog poretka, više se ne može oslanjati na to kao jedini način da zaštiti svoje interese, niti može pretpostaviti da će postojeća pravila pružiti zaštitu od složenih pretnji. Stoga je, naglasila je, Unija hitno mora da redizajnira svoja partnerstva i izgradi globalne koalicije kako bi ojačala otpornost i demokratiju.
Pozivajući Kanadu da postane pridruženi član EU, premijer Karni je dobio ovacije publike.
Ovogodišnji govor o stanju nacije imao je specijalnog gosta, kanadskog premijera Marka Karnija. Njegova poseta dolazi u trenutku kada Kanada nastoji da ojača veze sa EU, posebno u oblastima odbrane, digitalne regulacije i trgovine, usred tenzija sa SAD pod administracijom Donalda Trampa. Karni će se sutra obratiti i Evropskom parlamentu.
Otvarajući sednicu, predsednica parlamenta Roberta Metsola pozdravila je kanadskog premijera, koji je dobio dug i srdačan aplauz poslanika.
Posebno je pozdravila Karnijevo prisustvo, nazvavši njegov dolazak simbolom trajnog prijateljstva između dva naroda. Naglasila je da Evropa i Kanada veruju u demokratiju i princip da moć ne pripada najjačima, najbogatijima i najglasnijima, već svima, kao i u slobodu demokratskih društava da sama biraju sa kim će sarađivati.
Ona je najavila da EU želi da podigne partnerstvo sa Kanadom na najviši mogući nivo i da će zajedno raditi na otvaranju vrata da Kanada postane prva pridružena članica Evropske unije. Rekla je da ovo nije partnerstvo usmereno protiv bilo koga, već partnerstvo za zajedničku snagu, a njen predlog je propraćen ovacijama.
Predlog za jačanje bezbednosti i odbrane u EU
Fon der Lajen je rekla da nema mesta sumnji i da će Evropa braniti svaki kvadratni metar svoje teritorije, a takođe je izrazila snažnu podršku Ukrajini i obećala kontinuiranu pomoć.
Upozorila je na rastuće pretnje na evropskom tlu i jačanje ruske agresije, podsećajući na nedavne bezbednosne incidente u Litvaniji, Danskoj i Poljskoj. Naglasila je da se radi o napadima vojnog nivoa koje su izveli ruski operativci, što nije predstavljalo napad samo na jednu državu članicu, već na Uniju u celini.
"Hibridne pretnje, od sajber sabotaže i podmetanja požara do upada dronova, postaju sve češće i opasnije", rekla je.
Zaključila je da evropski sistem pripravnosti mora pretrpeti fundamentalne promene jer je stvoren za drugačije vreme. Stoga predlaže stvaranje evropskog protokola za reagovanje na hibridne pretnje neposredno ispod praga oružane agresije, kao i uvođenje „protokola za vanredne bezbednosne situacije“ po uzoru na Član 4 NATO-a.
Ovaj mehanizam bi omogućio svim ostalima da se odmah okupe na zahtev jedne ugrožene članice kako bi koordinirale evropski odgovor, odvratile dalju eskalaciju i ublažile posledice. U okviru toga, ona je pozvala na zvanično osnivanje Evropskog saveta bezbednosti.
Novi plan migracije
Fon der Lajen se dotakla osetljivog pitanja migracija, pozivajući se na nedavnu krizu u Seuti. Upozorila je da "ranjive ljude eksploatišu nemilosrdni trgovci ljudima i šverceri, ali i naši protivnici", i poslala direktnu poruku podrške Madridu: "Granica Seute je evropska granica, jer je Seuta Španija, a Seuta je Evropa i Evropa će biti uz vas".
Naglasila je da postojeći Pakt o migracijama i azilu mora biti u potpunosti sproveden, ali i da su Uniji potrebna nova pravila za vanredne situacije, "posebno u scenarijima gde se organizuju masovni pokreti ljudi i koriste kao oružje".
Zato je najavila novi instrument za reagovanje u vanrednim situacijama:
"Predložićemo novi evropski instrument za reagovanje u krizama. On će se aktivirati samo pod strogo definisanim kriterijumima, a u tim slučajevima će omogućiti vremenski ograničenu i strogo definisanu fleksibilnost u standardnim procedurama", istakla je.
Govoreći o kontroli granica i jačanju agencije Fronteks, poruka je, tvrdi on, sasvim jasna: "Uvek ćemo poštovati naše vrednosti i osnovna prava, ali nikada nećemo praviti kompromise u zaštiti naših granica jer mi Evropljani odlučujemo ko dolazi u našu Uniju i pod kojim uslovima".
Kritika Izraela
Osvrćući se na situaciju na Bliskom istoku i u pojasu Gaze, fon der Lajen je istakla da su "duboka patnja u Gazi i nekontrolisano nasilje doseljenika na Zapadnoj obali duboko potresli Evropljane" a odluku izraelske vlade da nastavi projekat izgradnje ilegalnog naselja E1 nazvala je "neprihvatljivom".
Ona je takođe priznala duboke podele unutar Unije po tom pitanju.
"Mnogim Evropljanima je bolno što države članice nisu uspele da okupe potrebnu većinu za jedinstven odgovor. Neke države članice nastavljaju same, dok druge to razmatraju. Kada je Evropa podeljena, ona ne može da promeni tok događaja", bila je iskrena šefica Komisije.
Zaključila je izjavom da Evropa nastavlja da prednjači u pružanju pomoći Palestincima i podvukla:
"Evropa podržava pravo Izraela na samoodbranu, ali palestinski narod takođe ima jednako pravo da živi u bezbednosti i dostojanstvu. Uloga Evrope je da održava plamen rešenja o dve države", zaključila je.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
