- Rusija tajno modernizuje skloništa u Moskvi i Sankt Peterburgu, uz ulaganja od desetina do stotina miliona rubalja. Radovi obuhvataju ulaze, vrata i komunalne sisteme, a deo objekata treba da bude završen do kraja novembra.
- Obnova dolazi dok Ukrajina pojačava napade dronovima na rusku teritoriju i pogađa energetske ciljeve, uključujući rafineriju u Moskvi. Kijev time želi da dodatno pritisne rusku ratnu ekonomiju.
Rusija je započela tihu modernizaciju skloništa u Moskvi i Sankt Peterburgu. Za popravke, koji nisu javno najavljeni, izdvojeni su deseci miliona rubalja. Obnova se odvija u vreme dok Ukrajina pojačava napade bespilotnim letelicama na rusku teritoriju, a jedan od najvećih napada na glavni grad Rusije od početka rata pogodio je rafineriju nafte.
Radovi vredni stotine miliona rubalja
Podaci o javnim nabavkama, koje su preneli nezavisni ruski mediji, otkrivaju da je početkom septembra dodeljeno 39 miliona rubalja, odnosno oko 400.000 evra, za obnovu devet objekata u tri četvrti Jugozapadnog upravnog okruga u Moskvi. Reč je o području gde se nalaze brojni istraživački instituti i kompanije koje rade za vojsku. Radovi treba da budu završeni do 30. novembra, a uključuju uređenje ulaza, pregrada, vrata i komunalnih sistema poput vodovoda, struje, kanalizacije, ventilacije i komunikacija.
Dodatna sredstva obezbeđena su za skloništa u moskovskoj četvrti Novogirejevo, dok se u Novoj Moskvi planira potpuna obnova skloništa iz 1971. godine koje je opremljeno sopstvenom dizel elektranom. Još početkom leta raspisani su tenderi vredni 200 miliona rubalja, ili dva miliona evra, za popravku skloništa u 17 okruga, uglavnom u istočnom delu Moskve.
U Sankt Peterburgu je gradski metro operater početkom septembra objavio tender za izvođača radova na izgradnji skloništa na devet stanica, četiri odeljka i 35 kilometara pruge. Projektom je predviđena opsežna prilagođavanje aktivnih i nedovršenih stanica metroa standardima civilne zaštite, što uključuje ugradnju sistema za filtriranje i pritisak vazduha.
Pritisak na rusku ratnu ekonomiju
Napadi na energetski i poslovni sektor stavljaju Kremlj pod sve veći pritisak. Kijev na taj način pokušava da što više ograniči finansiranje ruskog vojnog stroja. U nedelju uveče ukrajinski dronovi pogodili su rafineriju u moskovskom naselju Kapotnja, nakon čega je, prema izveštajima, rad postrojenja obustavljen zbog požara na jedinicama za primarnu preradu nafte.
U avgustu su ukrajinski proizvođač raketa FirePoint i bivši ministar odbrane Mihajlo Fedorov najavili da bi ukrajinske snage do kraja godine mogle početi da gađaju Moskvu novim balističkim projektilima.
"Moskva ne bi trebalo da gradi slojevite prstenove protivvazdušne odbrane na račun drugih regiona, nego da prekine svoj brutalni rat i izabere mir", poručio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. "Na stolu su koraci za deeskalaciju u energetici i bezbednosti hrane. Ono što je potrebno jeste politička volja."
Nasleđe 20. veka
Infrastruktura civilne zaštite u Moskvi i Sankt Peterburgu uglavnom datira iz 20. veka. Čine je komandni bunkeri za vladine i vojne komunikacije i masovna skloništa za civile, među kojima je i sistem podzemne železnice.
Nedavne provere u Sankt Peterburgu pokazale su da su mnoga skloništa u lošem stanju i da im je potrebna obnova. Utvrđeno je i da je veliki deo podrumskih prostora u stambenim zgradama, koji su mogli da služe kao skloništa, prešao u privatno vlasništvo.
Za razliku od Rusije, ukrajinski metro sistemi, posebno u Kijevu, Harkovu i Dnjipru, služe kao skloništa 24 sata dnevno od početka ruske invazije 2022. godine. U njima se tokom svakodnevnih vazdušnih napada istovremeno sklanjaju desetine hiljada ljudi. U regionima bliže frontu, koji nemaju metro, izgrađene su podzemne škole kako bi deca mogla da pohađaju nastavu, dok je ostatak obrazovnog sistema prešao na onlajn rad zbog stalne pretnje ruskih napada.
BONUS VIDEO:
· Reaguj