- Ekstremne letnje vrućine ove godine mogle bi evropsku privredu da koštaju oko 113 milijardi evra, uz pad produktivnosti i aktivnosti.
- Najveći udar očekuje Italiju sa 28 milijardi evra gubitka, zatim Nemačku sa 25 milijardi i Francusku sa 20 milijardi.
- Ako El Ninjo 2027. bude praćen ekstremnim temperaturama, šteta bi mogla da poraste na 392 milijarde evra u 144 zemlje.
Ekstremne letnje vrućine mogle bi evropsku privredu ove godine koštati oko 113 milijardi evra zbog pada produktivnosti i ukupne privredne aktivnosti.
Prema procenama osiguravajuće kompanije koja je analizirala posledice ekstremnih temperatura, najveći gubitak u Evropi mogla bi zabeležiti Italija, gde se procenjuje smanjenje bruto domaćeg proizvoda za 28 milijardi evra. Slede Nemačka sa 25 milijardi i Francuska s 20 milijardi evra.
Visoke temperature utiču na privredu kroz smanjenu proizvodnju, slabiju produktivnost radnika, duže pauze i veći broj izostanaka s posla. Procenjuje se da bi ukupni uticaj ekstremnih vrućina mogao iznositi nešto manje od 0,5 odsto očekivanog bruto domaćeg proizvoda Evrope ove godine.
Još veći rizik
Ekstremne temperature mogle bi predstavljati još veći problem narednih godina, posebno ako ih dodatno pojačaju klimatski fenomeni.
Prema procenama, ukoliko tokom 2027. godine El Ninjo bude praćen izuzetno visokim temperaturama, privredna aktivnost u 144 zemlje mogla bi biti smanjena za ukupno 392 milijarde evra. Najveći gubici očekuju se u velikim privredama, među kojima je posebno izdvojena Kina.
Šteta raste
Posledice klimatskih promena ne ogledaju se samo u padu proizvodnje. Oluje, poplave i druge prirodne katastrofe poslednjih godina nanose sve veće materijalne gubitke.
U Nemačkoj je tokom poslednjih pet godina šteta od prirodnih katastrofa procenjena na približno 50 milijardi evra. Godišnji gubici u tom periodu bili su u proseku dvostruko veći nego između 2000. i 2019. godine.
Na globalnom nivou, godišnji gubici od prirodnih katastrofa povećani su za 54 odsto. Podaci pokazuju da ekstremne vremenske prilike, osim direktne materijalne štete, sve snažnije utiču i na proizvodnju, radnu sposobnost stanovništva i ukupnu privrednu aktivnost.
BONUS VIDEO:
· Reaguj