- Papa Lav XIV upozorio je u Francuskoj da veštačka inteligencija mora da služi čoveku, a ne da postane sredstvo dominacije i nepravde.
- U govoru u Parizu pozvao je na etičko rasuđivanje, kritikovao svetske lidere i poručio da rat ne sme da se prihvati kao neizbežan.
Papa Lav XIV upozorio je da čovečanstvo ne sme da izgubi svoju ljudskost u "raju mašina", govoreći o opasnostima veštačke inteligencije na početku trodnevne posete Francuskoj. Ovo je prva zvanična poseta jednog pape toj zemlji u poslednjih 18 godina, piše Gardijan.
"Ako želimo da izbegnemo gubitak ljudskosti usred raja mašina koje prodiru u naš svakodnevni život i utiču na njega, hitno je potrebno obrazovati ljude da etički rasuđuju i prepoznaju šta je moralno ispravno", rekao je papa u govoru u Jelisejskoj palati.
Veštačka inteligencija mora da služi čoveku
Obraćajući se kasnije u petak okupljenima u sedištu Uneska u Parizu, 71-godišnji poglavar Katoličke crkve rekao je da nove tehnologije moraju "ostati u službi čoveka, umesto da postanu još jedno sredstvo dominacije i nepravde".
"Svaka nauka rizikuje da izgubi svoj pravi smisao ako se razvija bez etike", rekao je papa. Dodao je da su neki veštački sistemi dobili naziv po ljudskoj sposobnosti mišljenja - inteligenciji - dok naše ideje i odnosi mogu osiromašiti usled procesa dehumanizacije.
"Dok računarskim sistemima pripisujemo inteligenciju, teško nam je da prepoznamo neotuđivo dostojanstvo ljudi čiji se životi ocenjuju prema tome koliko su efikasni, a koji se odbacuju kada se proceni da više nisu produktivni", rekao je Lav XIV.
Kritika svetskih lidera i poziv na mir
Papa je kritikovao i svetske lidere koji ne poštuju vladavinu prava, ne navodeći njihova imena.
"Umesto da poštuju zakon, oni na vlasti se pozivaju na njega kada im to odgovara, a zanemaruju ga kada ih ograničava, postupajući čak i prema pravdi kao da je roba koja se može kupiti i prodati", rekao je.
Lav XIV, koji je postao papa 2025. godine, poslednjih meseci kritikovao je pravac u kojem se kreće svetsko vođstvo. U aprilu je izjavio da svet "pustoši šačica tirana".
Papa je u petak pozvao Pariz da ostane "neumorni zagovornik mira" u svetu. Govoreći francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i drugim političarima o ratovima, poručio je da ne smeju da se pomire s mogućnošću rata niti da ga smatraju "neizbežnim".
U ponedeljak će u gradu Mecu, na istoku Francuske, održati govor o miru u Evropi, dok ruska invazija na Ukrajinu traje već petu godinu.
Poseta Francuskoj i pitanje potpomognutog umiranja
Poseta se odvija pred kraj Makronovog mandata, uoči predsedničkih izbora sledećeg proleća. Papa Franja tokom svog dvanaestogodišnjeg pontifikata nije bio u punoj državnoj poseti Francuskoj, a 2024. nije prisustvovao ni otvaranju obnovljene katedrale Notr Dam.
Nakon što je Francuska u junu usvojila zakon kojim je određenim punoletnim pacijentima omogućila potpomognuto umiranje, papa Lav izrazio je zabrinutost zbog trendova koji bi nauku i tehnologiju mogli da pretvore u delatnosti vođene profitom. Među njima je naveo genetske manipulacije, surogat materinstvo, trgovinu ljudskim organima i mogućnost da čovek organizuje sopstvenu smrt.
Jedan od glavnih događaja tokom posete biće velika misa na otvorenom u subotu, na pariskom Trgu Konkord, koju će predvoditi papa.
Susret sa žrtvama s*ksualnog zlostavljanja
Lav XIV posetiće i Lurd, hodočasničko mesto hrišćana iz celog sveta, gde će se iza zatvorenih vrata sastati sa sedam žrtava zlostavljanja koje su počinili pripadnici sveštenstva. Nakon što su pojedina udruženja žrtava ocenila da je trebalo pozvati više ljudi, Katolička crkva saopštila je da papa želi temeljne razgovore sa pojedincima.
Francuska biskupska konferencija pristala je da isplati odštetu nakon što je u izveštaju iz 2021. procenjeno da su sveštenici ili druge osobe povezane s crkvom tokom 70 godina s*ksualno zlostavljali 330.000 dece u Francuskoj. U izveštaju se navodi da su crkveni zvaničnici sistematski prikrivali zlostavljanje.
Poslednjih godina pojavile su se i nove optužbe, među njima i one protiv zaposlenih u katoličkom internatu Notr Dam de Betaram, nedaleko od Lurda.
Papa odgovorio na pitanje o zabrani pristupa medijima Beloj kući
Tokom leta za Pariz, papa je novinarima rekao da mogu slobodno da izveštavaju o njemu. Time je odgovorio na pitanje o pokušaju administracije Donalda Trampa da pojedinim američkim medijima zabrani pristup Beloj kući i istakao značaj novinarskog izveštavanja o javnim ličnostima.
Na pitanje novinara CNN-a o zabrani pristupa toj televiziji i drugim medijima, papa je rekao: "Veoma mi je drago što ste ovde svi dobrodošli."
BONUS VIDEO:
