- Američke snage do 30. septembra napuštaju poslednje baze u Iraku, čime se završava više od dve decenije vojnog prisustva započetog invazijom 2003. godine.
- Povlačenje je izazvalo reakcije u Iraku i Iranu: Teheran ga vidi kao pobedu, dok deo iračkih zvaničnika upozorava na jačanje njegovog uticaja.
- Upozorava se i na bezbednosni vakuum, jer bi odlazak koalicije mogao da oteža borbu protiv preostalih ćelija Islamske države.
Američke snage trebalo bi do srede, 30. septembra, da se povuku iz poslednjih vojnih baza u Iraku, čime se završava više od dve decenije američkog vojnog prisustva u zemlji u kojoj je tokom rata poginulo oko 4.500 američkih vojnika.
Povlačenje je dogovoreno 2024. godine, tokom mandata tadašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, a sprovodi ga administracija Donalda Trampa, u trenutku kada Sjedinjene Američke Države vode rat protiv Irana.
Odlazak američkih snaga Iran i njegovi saveznici predstavljaju kao veliku pobedu, dok pojedini irački bezbednosni stručnjaci upozoravaju da bi povlačenje međunarodne koalicije moglo da omogući Teheranu da dodatno ojača svoj politički i vojni uticaj u Iraku.
Iran slavi povlačenje američke vojske
"Iran će imati stratešku korist od odlaska koalicije, jer se time uklanja vojno prisustvo koje je godinama predstavljalo protivtežu uticaju Teherana u Iraku", izjavio je Džasem el Bahadli, irački bezbednosni analitičar specijalizovan za proučavanje naoružanih šiitskih grupa povezanih sa Iranom.
Prema njegovoj proceni, proiranske milicije nastojaće da povlačenje predstave kao pobedu svog pokreta i iskoriste ga za jačanje uticaja na bezbednosne i političke odluke u zemlji.
Abu Modžtaba el Jasiri, komandant Islamskog otpora u Iraku, organizacije koja okuplja naoružane frakcije koje podržava Iran, opisao je odlazak američkih snaga kao "istorijsku pobedu iračkih islamskih grupa otpora i časnih Iračana, kao i težak poraz američkog projekta".
"Tridesetog septembra proslavićemo okretanje crne stranice u istoriji Iraka i neuspeh okupacije da nametne svoju volju našoj zemlji", rekao je on za Rojters.
Dodao je da Irak svoj suverenitet ne može da obezbedi prisustvom stranih snaga, već voljom sopstvenog naroda.
Ipak, iako povlačenje američke vojske uživa široku podršku među Iračanima, deo stanovništva strahuje od bezbednosnog vakuuma koji bi mogao da nastane njenim odlaskom.
"Verujemo da Irak u ovom trenutku još nije u potpunosti spreman da preuzme odgovornost za bezbednost", izjavio je Abdulrahman el Zobai, sunitski plemenski vođa iz Faludže, nekadašnjeg uporišta otpora američkim snagama.
Kraj više od dve decenije američkog prisustva
Američka vojska izvršila je invaziju na Irak 2003. godine sa ciljem svrgavanja tadašnjeg predsednika Sadama Huseina. Usledili su okupacija zemlje, uspostavljanje nove vlade i višegodišnja borba protiv pobunjeničkih grupa.
Američke snage prvi put su se povukle krajem 2011. godine, ali su se vratile manje od tri godine kasnije kako bi pomogle iračkoj vojsci u borbi protiv Islamske države, tokom rata koji je trajao od 2014. do 2017. godine.
U operaciji "Iračka sloboda" poginulo je približno dvostruko više američkih vojnika nego tokom paralelnog rata u Avganistanu, koji je okončan povlačenjem američkih snaga 2021. godine.
Irak je poslednjih godina održavao bliske političke i vojne odnose i sa Vašingtonom i sa Teheranom, dok je njegova teritorija povremeno bila poprište njihovih posrednih sukoba.
Sjedinjene Američke Države su 2020. godine u napadu na aerodrom u Bagdadu ubile visokog iranskog komandanta Kasema Sulejmanija, nakon čega su usledili brojni napadi proiranskih grupa na američke baze.
Tokom ovogodišnjeg rata protiv Irana, sedam od ukupno 18 poginulih američkih vojnika stradalo je u Iraku. Poslednji među njima bio je narednik koji je u julu poginuo tokom kontrolisane detonacije drona u bazi nedaleko od Erbila.
Šta sledi nakon odlaska Amerikanaca?
Iran, koji kao jedan od svojih ciljeva navodi povlačenje američkih snaga sa čitavog Bliskog istoka, pozdravio je najavljeni završetak američkog vojnog prisustva u Iraku.
Zamenik predsednika Komisije za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta Amir Hajat Mogadam izjavio je da će nakon odlaska Amerikanaca u Iraku zavladati trajna bezbednost.
"Iran pozdravlja povlačenje američkih trupa iz Iraka i nesumnjivo će ga podržati", rekao je on.
Sa druge strane, pojedini irački bezbednosni zvaničnici upozoravaju da bi odlazak međunarodne koalicije mogao da oteža borbu protiv preostalih ćelija Islamske države, naročito zbog gubitka američke obaveštajne i logističke podrške.
Povlačenjem iz poslednjih baza biće završena još jedna etapa američkog vojnog angažovanja u Iraku, započetog invazijom 2003. godine, dok pitanje buduće bezbednosti zemlje i odnosa sa Vašingtonom i Teheranom ostaje otvoreno.
BONUS VIDEO:
