- U Irkutsku je prijavljen drugi smrtni slučaj posle sumnje na kugu, a stotine kontakata su stavljene u karantin. Rusija tvrdi da je uzrok nepoznata upala pluća, dok druge zemlje pooštravaju kontrole.
- Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da je rizik za Srbiju teorijski i da su potencijalni izvori zaraze već izolovani.
Mlada laborantkinja Darja Šipilova (28) preminula je prošle nedelje nakon čega su stotine ljudi sa kojima je bila u kontaktu hitno stavljene u strog karantin. Šipilova je radila u Institutu za borbu protiv kuge u Irkutsku, u Sibiru, kada je, prema prvobitnoj verziji priče, bila izložena patogenu plućne kuge iz epruvete sa živom bakterijom koju je slučajno razbila.
Danas je prijavljen i drugi smrtni slučaj nakon izbijanja kuge u ruskoj oblasti Irkutsk, a zvanični Kremlj navodno pokušava da zataška razmere epidemije "crne smrti".
Brojne zemlje su već pooštrile granične zdravstvene kontrole, uprkos upornom insistiranju Rusije da je istraživačica preminula od "neidentifikovane upale pluća", a ne od opasne bakterije.
Srbija je jedina evropska zemlja u koju Rusi mogu direkto da slete (osim Belorusije koja je pod međunarodnim sankcijama i u izolaciji), pa se nameće pitanje da li se zbog direktnih avionskih linija povećava rizik od eventualnog unošenja kuge u Srbiju.
Epidemiolog Zoran Radovanović za MONDO ističe da je ta mogućnost čisto teorijska i da su u Rusiji preduzete rigorozne mere kako bi se sprečilo širenje eventualne zaraze.
"Čak i ako se dokaže da je u pitanju kuga, a pretpostavljam da jeste, iako Rusi to sada osporavaju otkako je došla glavna sanitarna doktorka iz Moskve Ana Popova i navode da je uzrok nepoznat. Irkutsk je 4.000 kilometara udaljen od Moskve i sa njima nemamo direktan kontakt. Rusi su, ipak, preduzeli sve mere - svi koji su bili u kontaktu nalaze se u karantinu i verujem da su dobili dovoljnu količinu antibiotika radi preventive. To se zove hemioprofilaksa. S te strane, svi potencijalni izvori zaraze koji bi mogli da krenu ka nama već su izolovani. Stoga je verovatnoća da nas ovo pogodi ravna šansi da nas pogodi meteorit", navodi epidemiolog Radovanović.
On ističe da ima brojnih nelogičnosti u ovom slučaju i da bi zapravo najveći alarm za ceo svet bilo to što se dogodio tako veliki propust u sistemu.
"Prve informacije u medijima ukazivale su na to da je u pitanju kuga i da je radnica u laboratoriji ispričala kako je držala epruvetu sa čistom kulturom. To je izuzetno neobično. U prostoriju u kojoj se čuva ta bakterija ulazi se pod punom zaštitom - sa maskom i u posebnom odelu, jer je tu na snazi najviši, četvrti nivo biološke bezbednosti. Reč je o toliko rigoroznom sistemu da se postavlja pitanje kako je uopšte mogla tako da drži epruvetu.
Čak i ako jeste, kako je mogla da bude poslata na službeni put hiljadama kilometara dalje, blizu mongolske granice? Osim toga, već decenijama se takvi uzorci ne čuvaju u staklenim posudama. Epruvete su od plastike, materijala koji se ne lomi pri padu. Radnica je u laboratoriji morala da nosi masku. Da bude bez ikakve zaštite, da se desi incident, da sama skuplja čistu kulturu pri čišćenju i da napravi takav propust, iako je obučena laboratorijska tehničarka - sve to otvara mnogo nedoumica. To ukazuje na to da je tamo napravljen katastrofalan propust.
I ako jeste kuga, mi smo bezbedni. Međutim, ceo svet bi trebalo da se zabrine zbog toga kako se u pojedinim laboratorijama eksperimenti vrše nebezbedno i kako uopšte može da se dogodi da bakterija pobegne. A to je daleko teže nego da pobegne virus", objašnjava epidemiolog Radovanović za MONDO.
Protokol na aerodromu u slučaju sumnje na zarazu
Radovanović navodi da na aerodromima postoje protokoli za postupanje ako se kod putnika posumnja na opasnu zarazu, pa tako i na kugu.
"U načelu postoje međunarodni propisi, a kod nas su za to zaduženi sanitarni inspektori. Granična služba je dužna da proveri da li putnik dolazi iz ugroženog područja ili pokazuje simptome bolesti. U takvim slučajevima, sanitarni tehničar mora da interveniše, otkrije i izoluje bolesnika, nakon čega dolazi ekipa koja preduzima dalje mere. Iz iskustva znamo da to ne fukcioniše uvek idealno", ističe naš sagovornik i dodaje:
"Bolest se širi kapljičnim putem i vazduhom, tako da je bolesnik zarazan od trenutka kada se pojave simptomi, ukoliko ima plućnu kugu. Inkubacija kod plućne kuge traje do četiri dana, a simptomi su visoka temperatura, malaksalost, kašalj i ispljuvavanje krvi. Čak i kada bi zaraženi putnik krenuo na put, čim bi se pojavili simptomi, bile bi preduzete mere i bio bi odmah izolovan - čak i tokom samog leta, ukoliko bi se to dogodilo u avionu."
"Ovo nije nepoznata bolest"
Kada je u pitanju novi podatak iz Rusije koji bi za nas predstavljao "crvenu zastavicu", odnosno alarm koji bi zahtevao promenu procene rizika za Srbiju, Radovanović navodi da ga nema.
"Svake godine u svetu bude od 1.000 do 2.000 obolelih, najviše na Madagaskaru i u DR Kongu, odnosno u centralnoj Africi, dok se u Americi zabeleži pet do deset slučajeva. To je uglavnom bubonska kuga. Povremenih slučajeva ima u Mongoliji, dok u Rusiji nije bilo obolelih u poslednjih deset godina. Sve su to takozvana prirodna žarišta. Dakle, ovo nije nepoznata bolest koja ranije nije postojala, što je bio slučaj sa SARS-om i kovidom. Povoljna je okolnost to što su preduzete rigorozne mere, dati su antibiotici i situacija je trenutno mirna", zaključuje epidemiolog.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
