- Kineski rashladni premaz, zasnovan na pasivnom radijacionom hlađenju, reflektuje oko 97 odsto sunčevog zračenja i bez struje spušta temperaturu površine.
- Na petrohemijskom postrojenju na Hajnanu tokom šest meseci testiranja smanjio je temperaturu spoljašnjeg sloja rezervoara za oko 25 stepeni, a unutrašnjeg sadržaja za oko 7.
- Premaz je tanak oko 100 mikrometara, može da traje oko 15 godina i mogao bi da se koristi na krovovima, fasadama i industrijskoj opremi.
Nova tehnologija koja osvaja Kinu omogućava da se krov ili zid kuće na užarenom letnjem suncu ne zagrevaju kao obično, već da deo toplote koja stigne do površine bude vraćen nazad kroz atmosferu, a sve to bez struje, skupih mašina, klima-uređaja i rashladnih tečnosti.
Na tom principu zasnovan je novi kineski rashladni premaz koji je, prema rezultatima terenskog ispitivanja, uspeo da snizi temperaturu izložene površine za čak 25 stepeni Celzijusa.
O tehnologiji su u septembru izvestili kineski mediji, prema čijim navodima je farba, posle šest meseci ispitivanja na petrohemijskom postrojenju na ostrvu Hajnan, prešla u masovnu proizvodnju.
Kako boja može da hladi
Tajna nije u tome što premaz "hladi" poput klima-uređaja. On koristi fenomen poznat kao pasivno radijaciono hlađenje.
Kada Sunce obasja zgradu, krov ili metalni rezervoar, deo sunčeve energije se apsorbuje i pretvara u toplotu. Što je površina tamnija i što više zračenja upija, to se više zagreva.
Novi premaz radi suprotno. Prema dostupnim podacima, on reflektuje oko 97 odsto sunčevog zračenja, pa do površine stiže znatno manje energije koja bi mogla da je zagreje. Istovremeno, premaz veoma efikasno emituje toplotno infracrveno zračenje.
Kako objašnjava CGTN, pasivno radijaciono hlađenje omogućava da se toplota sa površine emituje kroz atmosferski prozor od 8 do 13 mikrometara i tako odvodi u svemir, bez dodatnog utroška energije.
U tom delu infracrvenog spektra atmosfera je relativno propusna, pa toplotno zračenje sa površine može da prođe kroz nju i da bude emitovano u svemir.
Drugim rečima, premaz sprečava da površina primi većinu sunčeve toplote i omogućava da deo toplote koju je ipak primila, bude zračenjem odveden van Zemljinog sistema.
Slični principi pasivnog radijacionog hlađenja već se godinama proučavaju širom sveta, a istraživanja pokazuju da takvi materijali mogu da smanje temperature površina i potrebu zgrada za aktivnim hlađenjem.
Testirano na ogromnim rezervoarima
Ono što ovaj slučaj čini posebno zanimljivim jeste to što premaz nije ostao samo laboratorijski eksperiment.
Tokom šest meseci ispitivan je u stvarnim uslovima na petrohemijskom postrojenju na Hajnanu, gde se nalaze veliki sferični rezervoari za tečni gas zapremine oko 3.000 kubnih metara.
Takvi metalni rezervoari na jakom suncu mogu mnogo da se zagreju. Zbog toga se u industriji koriste sistemi za prskanje vodom kako bi se njihova temperatura održavala pod kontrolom.
U kineskom testu jedan od rezervoara premazan je novim materijalom. Prema rezultatima koje prenosi South China Morning Post, tokom sunčanog dana sa temperaturom vazduha od oko 30 stepeni Celzijusa, temperatura spoljašnje površine premazanog rezervoara bila je približno 25 stepeni niža nego kod uporedive nepremazane površine. Temperatura unutrašnjeg sadržaja rezervoara bila je niža za oko 7 stepeni Celzijusa.
To je naročito značajno, jer bi za postizanje sličnog efekta klasičnim sistemom prskanja, prema podacima objavljenim o ovom testu, bilo potrebno oko 35 tona vode dnevno za jedan rezervoar.
Tako bi ovakva tehnologija mogla da donese dvostruku korist industriji: manju potrebu za vodom i manje zagrevanje opreme izložene suncu.
Inspiracija u ljudskoj koži
Još jedna zanimljivost krije se u samoj debljini premaza.
Kod radijacionih rashladnih materijala jedan od problema jeste kako postići visoku reflektivnost uz što manju količinu materijala. Kineski istraživači su inspiraciju potražili u mikrostrukturi nabora ljudske kože.
Takvom strukturom uspeli su da debljinu premaza smanje sa oko 500 na približno 100 mikrometara.
To je oko 0,1 milimetar, odnosno otprilike pet puta manje nego kod ranijih varijanti koje su zahtevale deblji sloj.
Za industriju je to značajno, jer manja količina materijala po kvadratnom metru znači i manju potrošnju sirovina i potencijalno jednostavniju primenu na ogromnim površinama.
Tokom razvoja nove boje bilo je potrebno rešiti još jedan problem: materijal koji dobro funkcioniše u maloj laboratorijskoj količini mora da zadrži iste osobine i kada se proizvodi u ogromnim količinama.
Prema dostupnim podacima, istraživači su posle više probnih serija uspostavili proizvodne standarde, od mlevenja sirovina i formulisanja premaza do završne kontrole.
Može li ovo zaista da ohladi kuću?
Procenjeni proizvodni kapacitet dostigao je oko 600.000 tona godišnje, što pokazuje da je tehnologija zamišljena za primenu daleko izvan jednog eksperimentalnog objekta.
Dodatna ispitivanja izdržljivosti pokazala su da je premaz izdržao oko 40.000 ciklusa pranja, dok je u jednom ubrzanom testu starenja gubitak reflektivnosti bio manji od dva procenta.
Na osnovu tih ispitivanja proizvođači procenjuju da bi vek trajanja premaza mogao da bude oko 15 godina.
Ovde je važno napraviti razliku između temperature površine i temperature vazduha unutar zgrade.
Snižavanje temperature premazane površine za 25 stepeni ne znači da će i dnevna soba biti hladnija za 25 stepeni. Koliko će se unutrašnjost objekta ohladiti zavisi od izolacije, krova, zidova, prozora, sunčevog zračenja, provetravanja i drugih faktora.
Ipak, potencijal postoji. Jedno istraživanje objavljeno 2026. godine u časopisu Building and Environment, koje je pratilo radijacioni rashladni premaz na stvarnoj fabričkoj zgradi u tropskim uslovima, zabeležilo je prosečno sniženje unutrašnje temperature vazduha od oko 0,95 stepeni Celzijusa, a maksimalno oko 1,1 stepen.
Ipak, čak i relativno malo sniženje temperature unutar zgrade može da bude značajno ako smanji potrebu za radom klima-uređaja.
Potencijalna primena ovog materijala zato nije ograničena na petrohemijska postrojenja.
Beli ili visoko reflektivni rashladni premazi mogli bi da se koriste na krovovima i fasadama zgrada, industrijskim objektima, rezervoarima, skladištima i drugoj opremi koja je tokom leta izložena jakom suncu.
Najveća prednost je u tome što za sam proces hlađenja nije potrebno napajanje električnom energijom. Nema kompresora, ventilatora, baterija ili klasičnih hemijskih rashladnih sredstava. Materijal jednostavno koristi prirodni put kojim toplota može da napusti površinu: zračenjem kroz atmosferu.
U vremenu sve češćih toplotnih talasa, takvi materijali postaju sve zanimljiviji, jer mogu da pomognu da se objekti i industrijska postrojenja manje zagrevaju, a da se istovremeno smanje potrošnja električne energije i vode.
BONUS VIDEO:
(Politika/MONDO)
