- Na atolu Aldabra živi oko 180.000 aldabrskih džinovskih kornjača, što je najveći ikada zabeležen broj za ovu vrstu. Istraživanje su vodili Fondacija za Sejšelska ostrva i Univerzitet u Ekseteru.
- Populacija je stabilna, ali stručnjaci upozoravaju na klimatske promene, suše, porast nivoa mora i invazivne sisare koji ugrožavaju jaja i mladunce.
Istraživanje najveće svetske populacije džinovskih kornjača koje slobodno lutaju otkrilo je da ova nekada ugrožena vrsta uspešno buja.
Populacija aldabrskih džinovskih kornjača živi na sejšelskom ostrvu pod nazivom Atol Aldabra.
Najnovije istraživanje, koje su predvodili Fondacija za Sejšelska ostrva (SIF) i Univerzitet u Ekseteru, otkrilo je da na ostrvu živi približno 180.000 kornjača. Ovo je najveći ikada zabeležen broj za ovu vrstu i daleko nadmašuje ukupno ljudsko stanovništvo Sejšela.
Nova cifra dobijena je nakon što je tim analizirao podatke petogodišnjeg prebrojavanja kornjača sprovedenog između 2018. i 2022. godine. Ovo je prvo ažuriranje od kasnih 1990-ih, kada se uveliko navodila cifra od 100.000 kornjača, prenosi Gardijan.
Atol Aldabra jedno je od samo dva mesta na svetu gde se džinovske kornjače mogu naći u divljini, dok znatno manja populacija živi na Galapagosu.
Dr Frauke Flajšer-Dogli, izvršna direktorka SIF-a, izjavila je: "Više od 180.000 džinovskih kornjača koje slobodno lutaju našim atolom dokaz je šta dugoročna posvećenost očuvanju prirode može da postigne. Ovo su divne vesti za Sejšele, za svet i za sve koji su radili na zaštiti Aldabre."
Studija, objavljena u naučnom časopisu Ecology and Evolution, utvrdila je da je populacija u ovom periodu bila relativno stabilna, uz najbolju procenu od skoro 183.000 odraslih i mlađih odraslih jedinki.
U 19. veku, prekomerno iskorišćavanje ovih životinja dovelo je do toga da je na ostrvu ostalo manje od 1.000 aldabrskih kornjača. Međutim, program oporavka omogućio je da ostrvo 1981. godine postane strogi rezervat prirode, a 1982. godine i deo Uneskove svetske baštine.
Istraživači sada ističu da je ovo jedna od najvećih priča o uspehu u zaštiti prirode u Indijskom okeanu, što je nova studija i potvrdila.
"Program praćenja džinovskih kornjača na Aldabri jedan je od najdužih u regionu, ali gusta vegetacija atola čini prebrojavanje kornjača izuzetno teškim na pojedinim mestima", rekla je dr Nensi Banberi, jedna od koautorki studije.
"Modelovanjem onoga što nismo videli, kao i onoga što jesmo, izradili smo najpouzdanije početno stanje do sada za ovu kultnu sejšelsku vrstu. Time smo uspostavili referentnu tačku koju možemo koristiti za praćenje populacije u decenijama koje dolaze."
Uprkos dobrim vestima, autori studije naglašavaju da je oprez i dalje neophodan. Klima na Aldabri se menja, pri čemu se predviđaju duže i češće suše koje smanjuju dostupnu hladovinu i hranu za kornjače, dok porost nivoa mora preti nižim delovima atola.
Autori studije navode da invazivni sisari i dalje predstavljaju pretnju, uključujući divlje mačke i crne pacove koji napadaju jaja i mladunce kornjača. Planirano potpuno uklanjanje ovih preostalih invazivnih sisara, kažu autori, moglo bi ukloniti poslednje prepreke za dalji rast populacije i pomoći joj da izdrži buduće klimatske pritiske.
"Ovi rezultati su sjajna vest za kornjače i svedočanstvo o fantastičnom radu obavljenom na terenu", rekao je dr Dejv Hadson, postdoktorski istraživač na kampusu Cornwall Univerziteta u Ekseteru.
"Ali važno je zapamtiti da ove brojke pružaju polaznu tačku - a ne krajnji cilj."
"Nadamo se da smo stručnjacima za zaštitu prirode obezbedili dokaze koji su im potrebni da prate buduće promene i reaguju na vreme, kako se kornjače suočavaju sa sve većim pritiscima usled klimatskih promena, suše i invazivnih vrsta."
BONUS VIDEO:
(MONDO)
