- Rusija ove godine diže vojnu potrošnju na rekordnih gotovo 17 biliona rubalja, oko 199 milijardi dolara, što je oko 40 odsto više od prvobitnog plana.
- Kremlj je procenio da dogovor sa SAD i Ukrajinom nije izvestan, pa je ubrzao isplate odbrambenoj industriji i povećao druge ratne izdatke.
Vojna potrošnja Rusije ove godine trebalo bi da dostigne rekordne iznose, nakon što je Vladimir Putin povećao budžetska izdvajanja za gotovo 60 milijardi dolara.
Ovu veliku promenu u finansiranju rata u Ukrajini ruski predsednik naredio je krajem prošle godine, nakon što je procenio da pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama na Aljasci neće rezultirati prihvatljivim dogovorom o okončanju sukoba.
Izdaci za odbranu
Prema procenama, izdaci za odbranu do kraja godine dostići će gotovo 17 biliona rubalja, odnosno 199 milijardi dolara. To je oko 40 odsto više od prvobitnog plana koji je ruska vlada objavila krajem 2025. godine, navode dve osobe bliske ruskoj vladi, koje su govorile pod uslovom anonimnosti jer podaci još nisu javno dostupni.
Taj iznos gotovo je jednak vojnoj potrošnji koju su zvaničnici predvideli za narednu godinu u okviru novog budžeta, predstavljenog prošle nedelje.
Dodatno intenziviranje
Najnoviji potezi ukazuju na to da Vladimir Putin računa na nastavak rata u Ukrajini, uz mogućnost njegovog dodatnog intenziviranja.
Moskva je već pojačala napade raketama i bržim bespilotnim letelicama koje je teže presresti. Na meti su energetska postrojenja, saobraćajna infrastruktura, bolnice i drugi civilni objekti.
Istovremeno, Putin je upozorio na ono što je nazvao ratobornom retorikom iz evropskih prestonica, dok među evropskim vladama raste zabrinutost zbog namera Rusije i mogućnosti izbijanja šireg sukoba.
Veliki zaokret
Ovakav razvoj budžetske potrošnje predstavlja veliki zaokret u odnosu na stanje od pre godinu dana. Tada je Moskva planirala da uspori rast vojnih rashoda, smanji budžetski deficit i obnovi finansijske rezerve koje su tokom rata znatno iscrpljene.
Pre nego što je odobren budžet za 2026. godinu, Putin se sastao s američkim predsednikom Donaldom Trampom u Enkoridžu, na Aljasci.
Nakon susreta u avgustu 2025. godine, ruski predsednik nadao se da bi tokom naredne godine mogao biti postignut mirovni sporazum s Ukrajinom. Takav ishod smanjio bi potrebu za velikim povećanjem vojne potrošnje, navela je jedna od osoba upoznatih sa situacijom.
Međutim, do januara je Kremlj zaključio da je dogovor s Ukrajinom teško dostižan te da diplomatski napori pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država nisu doneli značajniji napredak, kazala je ista osoba.
Isplate avansa
Nakon takve procene, ruska vlada počela je da ubrzava isplate avansa namenskoj odbrambenoj industriji, dok su od samog početka godine povećavani i drugi izdaci povezani s ratom, navode izvori.
Zbog toga su procene budžetskog deficita za 2026. godinu porasle na više od sedam biliona rubalja. Prvobitno je bilo predviđeno da deficit iznosi 3,8 biliona rubalja.
Dodatne troškove Moskva je finansirala povećanim zaduživanjem na domaćem tržištu i prodajom zlata. Ministarstvo finansija nije odgovorilo na zahtev za komentar, prenosi Militari.com.
Napad na civile
Od ovog leta Rusija je dodatno intenzivirala ratne aktivnosti u Ukrajini. Poslednjih nedelja ruske snage u više navrata napadale su civilne ciljeve, uključujući i one u Kijevu, dok su dronovima pokušavale da gađaju i mostove u ukrajinskoj prestonici.
Gotovo svakodnevni postali su i napadi na brodove u blizini crnomorskih luka, dok je Ukrajina istovremeno pojačala sopstvene udare na ruske ciljeve.
Prema budžetskim planovima, za vojsku će 2027. godine biti izdvojeno 17,1 bilion rubalja. Nakon toga predviđeno je tek blago smanjenje rashoda, na 16,6 biliona rubalja u 2028. te 16,3 biliona rubalja u 2029. godini.
Ipak, postoji mogućnost da stvarna vojna potrošnja i naredne godine premaši planirane iznose. Moskva sve više sumnja da administracija Donalda Trampa može da posreduje u postizanju sporazuma s Ukrajinom pod uslovima koji bi bili prihvatljivi za Rusiju, naveli su izvori.
Zaoštreni odnosi
Koliko su odnosi između Rusije i Evrope zaoštreni, pokazalo se i prošle nedelje. Putin je tada optužio evropske zvaničnike da se pripremaju za mogući sukob kasnije tokom ove decenije. Kao argument naveo je vojne vežbe u Baltičkom moru i izjave koje se odnose na rusku eksklavu Kalinjingrad.
Ruski predsednik poručio je da Moskva nema nameru da napadne Evropu, ali je istovremeno upozorio da bi svaki direktan napad na rusku teritoriju primorao Rusiju da razmotri upotrebu celokupnog arsenala kojim raspolaže.
"Razumemo da bismo se suočili sa protivnikom dvostruko većim od nas po broju stanovnika, sa velikim ekonomskim i vojnim potencijalom", rekao je Putin i nastavio:
"Nemamo toliko snaga i sredstava da se suprotstavimo ovoj pretnji. Ali niko nema sredstva za uništenje koja Rusija danas ima. A to su naše konkurentske prednosti", istakao je on.
BONUS VIDEO:
