- Krčenje šuma u brazilskoj Amazoniji palo je na najniži nivo od 1988. godine, uz pad od 41,8 odsto na 3.335 kvadratnih kilometara.
- Najveći napredak beleži se od dolaska Lule, dok je za vreme Žaira Bolsonara krčenje poraslo za 59,5 odsto.
- Ishod drugog kruga izbora 25. oktobra mogao bi da odluči da li će se zaštita prašume nastaviti ili oslabiti.
Krčenje šuma u brazilskoj Amazoniji palo je na najniži nivo otkako se vodi evidencija, pokazuju novi podaci brazilske vlade. Međutim, budućnost ovog izuzetno važnog ekosistema ostaje neizvesna uoči drugog kruga predsedničkih izbora, zakazanog za 25. oktobar, na kojima se suočavaju kandidati sa potpuno različitim pogledima na zaštitu prašume i odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Aktuelni predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva zaostao je u prvom krugu glasanja, uprkos značajnim rezultatima u usporavanju uništavanja Amazonije, kao i smanjenju siromaštva i nesigurnosti u snabdevanju hranom. Njegov protivkandidat je Flavio Bolsonaro, sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, piše britanski Gardijan.
Prema satelitskim podacima sistema Prodes, koji se smatra najpreciznijim pokazateljem krčenja šuma, površina iskrčene šume u Amazoniji smanjena je za 41,8 odsto tokom protekle godine, na 3.335 kvadratnih kilometara.
To je najniža vrednost od početka merenja 1988. godine.
Novi rezultat bolji je od prethodnog istorijskog minimuma za čak 1.236 kvadratnih kilometara, što odgovara površini grada Rio de Žaneira.
Od 2022. godine, odnosno godine pre početka Lulinog mandata, stopa krčenja šuma smanjena je za 71,2 odsto, pokazuju podaci brazilskog Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja.
Ovakav rezultat uglavnom se pripisuje strožoj primeni propisa i većim državnim ulaganjima u institucije zadužene za zaštitu životne sredine.
Najveće krčenje šuma u tri brazilske države
Najveći udeo u ukupnom krčenju šuma tokom 2026. godine zabeležen je u brazilskim saveznim državama Para, Mato Groso i Amazonas.
Na Paru otpada 33,9 odsto ukupne iskrčene površine u Amazoniji, na Mato Groso 25,5 odsto, a na Amazonas 15,7 odsto.
Međutim, čak je i u tim državama krčenje šuma smanjeno za više od 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Jedina savezna država u kojoj je zabeleženo pogoršanje bila je Roraima, gde je krčenje šuma poraslo za 0,4 odsto. Reč je o području u kojem Bolsonaro uživa snažnu političku podršku.
Pozitivne promene zabeležene su i izvan Amazonije.
U susednom području Serado, koje karakteriše savanska vegetacija, godišnje krčenje šuma palo je na 5.516 kvadratnih kilometara, što je najniži nivo od 2001. godine.
Ovaj rezultat posebno je značajan jer je Serado dugo smatran područjem u kojem su proizvođači soje i govedine mogli da krče više vegetacije nego što im je bilo dozvoljeno u Amazoniji.
Tokom protekle četiri godine krčenje šuma u Seradu smanjeno je za 48,4 odsto.
Velika razlika između Lule i Bolsonara
Ovi rezultati, koji su pojedine aktiviste za zaštitu prirode doveli do suza, predstavljaju oštar kontrast periodu vlasti Žaira Bolsonara od 2019. do 2023. godine.
Tokom njegovog mandata krčenje šuma u Amazoniji povećano je za 59,5 odsto, što približno odgovara uništavanju više od milion stabala dnevno.
Takav rast povezuje se sa smanjenjem sredstava za institucije koje štite šume, slabijom primenom kazni za ekološke prekršaje i javnim porukama koje su ohrabrivale ilegalne rudare, drvoseče i uzurpatore zemljišta.
Žair Bolsonaro kasnije je osuđen zbog pokušaja državnog udara, ali je njegov sin Flavio obećao da će ga osloboditi i omogućiti mu da preuzme bilo koju funkciju u vladi koju bude želeo.
Mlađi Bolsonaro nastavio je očevu politiku pridobijanja podrške velikih zemljoposednika i privrednih sektora koji se oslanjaju na eksploataciju prirodnih resursa Amazonije.
Istovremeno, klimatska kriza nije dobila značajno mesto u njegovom izbornom programu.
Bivša ministarka životne sredine Marina Silva, koja se smatra jednom od najvažnijih ličnosti u borbi za očuvanje Amazonije, upozorila je da bi Flavio Bolsonaro mogao da nastavi očev projekat uništavanja prašume.
Razlike između dvojice kandidata vidljive su i na izbornoj mapi Amazonije.
Bolsonaro je osvojio najviše glasova u oblastima blizu degradiranih šuma, rudnika, stočarskih rančeva i velikih plantaža soje, dok je Lula imao veću podršku u velikim gradovima i područjima gde je šumska vegetacija ostala relativno očuvana.
Amazonija postala i pitanje odnosa sa SAD
Različiti stavovi dvojice kandidata posebno dolaze do izražaja kada je reč o odnosima Brazila i Sjedinjenih Američkih Država.
Lula je upozorio da američki predsednik Donald Tramp pokušava da kolonizuje Brazil i preuzme kontrolu nad njegovim prirodnim resursima mešanjem u izbore.
Brazilski predsednik Amazoniju predstavlja kao suvereno bogatstvo svoje zemlje, važno stanište autohtonih naroda i jedan od ključnih elemenata globalnih napora za stabilizaciju klime.
Porodica Bolsonaro, sa druge strane, održava bliske veze sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Flavijev brat Eduardo od prošle godine živi u Teksasu i pozivao je Trampovu administraciju da uvede kaznene carine Brazilu.
Žair Bolsonaro je ranije javno pozdravljao američku zastavu i predvodio skandiranje "SAD, SAD".
Ukoliko porodica Bolsonaro ponovo dođe na vlast, očekuje se promena trgovinskih prioriteta Brazila, naročito kada je reč o strateški važnim mineralima.
Prema tim očekivanjima, Brazil bi mogao da preusmeri deo trgovinske saradnje sa Kine i Evrope prema Sjedinjenim Američkim Državama.
Ipak, najveća razlika između političkih opcija odnosi se na spremnost krajnje desnice da eksploatiše prirodne resurse Amazonije i drugih delova Brazila, bez obzira na ekološke i društvene posledice, navodi "Gardijan".
Sudbina Amazonije zavisi od predsedničkih izbora
Organizacije za zaštitu životne sredine upozoravaju da novi podaci o krčenju šuma pokazuju koliko je važan predstojeći drugi krug predsedničkih izbora.
Marsio Astrini, izvršni sekretar Klimatske opservatorije, ocenio je da najnoviji rezultati dokazuju da je moguće zaustaviti uništavanje šuma u Brazilu.
"Ovi podaci jasno pokazuju da je potpuno moguće okončati uništavanje šuma u Brazilu", izjavio je Astrini.
Međutim, upozorio je da će budućnost Amazonije u velikoj meri zavisiti od izbornog rezultata.
"Sve zavisi od rezultata izbora. Zemlja će odlučiti da li ćemo krenuti ka okončanju krčenja šuma ili ka kraju same šume", poručio je Astrini.
BONUS VIDEO:
