- Džejms Bedford je 1967. godine postao prvi čovek koji je dobrovoljno zamrznut u okviru krionike, nakon dijagnoze raka bubrega.
- Njegovo telo je posle smrti pripremljeno za samo sedam minuta i smešteno na minus 196 stepeni Celzijusa, uz finansijsku podršku iz testamenta.
- Posle porodičnih i pravnih problema kapsula je premeštana, a Bedford i danas počiva u fondu 'Alcor' u Arizoni.
Zamislite da zaspite i da se ne probudite narednih sto godina. Ova priča, koja zvuči kao scenario za naučnofantastični film, zapravo se dogodila 1967. godine, kada je američki profesor psihologije sa Univerziteta u Kaliforniji dobrovoljno odlučio da zamrzne svoje telo i potraži šansu u budućnosti.
Radi se o Džejmsu Bedfordu, čiji je život bio ispunjen teškim iskušenjima. Kao četvorogodišnji dečak jedva je preživeo tešku difteriju, ali se oporavio, izrastao u snažnog čoveka i izgradio izvanrednu akademsku karijeru.
Međutim, u 73. godini stigla je najteža vest, dijagnostikovan mu je rak bubrega, za koji nije bilo leka. Ipak, Bedford nije želeo da odustane.
"Šansa jedna prema milion"
Inspirisan idejama pisca Roberta Etingera o zamrzavanju terminalno bolesnih pacijenata kako bi bili oživljeni kada medicina uznapreduje, doneo je istorijsku odluku.
Iako je bio svestan da je verovatnoća uspeha izuzetno mala, prihvatio je izazov rečima: "Šansa je jedna prema milion, ali slažem se", istakao je.
Prvi eksperimentalni pacijent
Pre njega su zabeležena dva katastrofalna eksperimenta, u prvom slučaju pacijent je predugo čekao na postupak, a u drugom je telo slučajno balzamovano.
Bedford je svesno rizikovao kako bi postao prvi eksperimentalnipacijent u istoriji krionike i time doprineo nauci. U svom testamentu izdvojio je 100.000 dolara za istraživanje krionike, omogućivši da se njegovo telozamrzne u roku od dva sata nakon smrti.
Sedmominutna drama na -196 stepeni
Džejms Bedford je preminuo od kardiorespiratornog zastoja 12. januara 1967. godine u kalifornijskoj bolnici. Lekari su imali samo sedam minuta od trenutka smrti da pripreme telo i održe mozak u životu.
U njegovo telo ubrizgan je poseban hemijski rastvor, nakon čega je smešten u kapsulu sa suvim ledom na temperaturi od minus 196 stepeni Celzijusa.
Štampa je u to vreme senzacionalistički izveštavala da će se profesor probuditi tek za 20.000 godina, dok su mnogi naučnici u neverici slegali ramenima.
Sin preuzeo ulogu čuvara kapsule
Nakon zamrzavanja usledila je teška porodična i pravna drama. Profesorov sin Norman preuzeo je ulogu čuvara očeve kapsule, dok su ostali rođaci zahtevali tradicionalnu sahranu.
Osiguravajuća društva odbijala su da pokriju troškove skladištenja, a vlasnici prostora stalno su tražili uklanjanje kapsule. Norman je bio prinuđen da sakriva telo svog oca u iznajmljenim kombijima i prevozi ga iz grada u grad, paralelno vodeći pravne bitke i nabavljajući tečni azot.
Trenutak otvaranja kapsule
Početkom 1990-ih stari rezervoar je konačno pukao, pa se porodica obratila fondaciji "Alcor Life Extension" u Skotsdejlu, u Arizoni. Kada su stručnjaci otpečaćeni rezervoar otvorili kako bi proverili stanje tela, ostali su bez teksta.
Lice 73-godišnjeg profesora izgledalo je iznenađujuće mlado. Iako je led ostavio traga, rožnjače su pobelele, a koža je na nekim mestima izgubila boju, Bedford je izgledao kao da je samo nakratko zaspao.
Gde se profesor nalazi danas?
Džejms Bedford i dalje počiva zamrznut u termičkoj vreći, potopljen u tečni azot unutar aluminijumske kapsule koju deli sa još tri osobe unutar masivnog vakuumskog rezervoara.
Njegovo telo, zajedno sa preko stotinu drugih sačuvanih pojedinaca, uspravno je raspoređeno u prostorijama fondacije "Alcor" u Skotsdejlu, u nadi da će u budućnosti biti oživljen i izlečen.
Dok moderna krionika danas koristi napredni proces vitrifikacije, gde se tkivo transformiše u staklasto stanje bez stvaranja oštrih kristala leda, profesor Bedford ostaje zapamćen kao prvi čovek u istoriji koji je zakoračio u ovaj nesvakidašnji eksperiment.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
