- Ovogodišnji El Ninjo mogao bi da bude najjači do sada, a WMO upozorava da će se njegovi efekti osećati i tokom 2027. godine.
- Naučnici iz Australije otkrili su uslove koji omogućavaju pouzdanije prognoze El Ninja i La Ninje čak godinu dana unapred.
- Ranije upozorenje moglo bi državama i poljoprivredi da pomogne u pripremi za suše, poplave i promene u rasporedu padavina.
Ovogodišnji El Ninjo mogao bi da obori sve rekorde, dok meteorološka agencija Ujedinjenih nacija upozorava da će se njegovi uticaji osećati i tokom 2027. godine.
El Ninjo je prirodni fenomen koji nastaje kada se površina Tihog okeana zagreje više nego što je uobičajeno. To zagrevanje direktno utiče na vremenske prilike širom sveta, pa u pojedinim regionima izaziva ogromne suše i ekstremne vrućine, dok u drugim donosi obilne padavine i razorne poplave.
Pojavljuje se na svakih nekoliko godina, a njegove posledice mogu se osećati mesecima.
"Sadašnji El Ninjo mogao bi da dostigne snagu kakva dosad nije zabeležena", izjavila je početkom nedelje u Ženevi Selest Saulo, generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Ona je dodala da će to ostaviti dalekosežne posledice na klimatske uslove širom planete.
Tom Flečer, podsekretar UN-a za humanitarna pitanja, opisao je El Ninjo kao razornu silu koja sa sobom donosi ekstremne vrućine, suše i poplave, upozorivši na goleme humanitarne posledice koje slede, prenosi Euronews.
Ipak, zahvaljujući novom naučnom otkriću, lokalne zajednice i donosioci odluka uskoro bi mogli znatno spremnije da dočekaju udare El Ninja, kao i njegove hladnije suprotnosti, La Ninje.
Novi trag za dugoročne prognoze
Naučnici sa australijske nacionalne naučne agencije (CSIRO) i Univerziteta u Melburnu identifikovali su uslove koji omogućavaju predviđanje određenih pojava El Ninja i La Ninje čak godinu dana unapred.
Događaji poznati pod nazivom ENSO (El Ninjo - Južna oscilacija) obično dostižu vrhunac oko decembra, a pouzdane prognoze do sada su uglavnom bile moguće tek oko šest meseci unapred. Njihovo ranije predviđanje dugo je predstavljalo veliki izazov za naučnu zajednicu.
Nakon analize više od 7.500 istorijskih prognoza dobijenih iz klimatskih modela razvijenih u devet zemalja, naučnici su uočili ključnu vezu. Stanje na Pacifiku u trenutku izrade prognoze, odnosno da li je ono neutralno ili je na snazi El Ninjo ili La Ninja, pruža presudne informacije o tome koliko će ta prognoza biti pouzdana 12 meseci kasnije.
Studija objavljena u časopisu "Science Advances" pokazala je da su prognoze pokrenute tokom trajanja La Ninje dosledno tačne čak i godinu dana unapred, dok su one započete u neutralnim uslovima znatno manje pouzdane.
Koautorka studije Mendi Frojnd sa Univerziteta u Melburnu ističe da ovi nalazi nude nov način za procenu pouzdanosti dugoročnih klimatskih prognoza.
"Već neko vreme znamo da početni uslovi utiču na tačnost modela, ali naša studija pokazuje koliko te razlike mogu biti drastične", objašnjava glavna autorka studije Nandini Rameš i dodaje:
"Ove informacije možemo iskoristiti tako što ćemo prepoznati pouzdanije prognoze i potencijalno mnogo ranije upozoriti javnost na El Ninjo. Ovi rezultati obećavaju bolju komunikaciju i rano upozoravanje na buduće događaje", poručuje ona.
Kako se pripremiti za posledice?
El Ninjo je prirodni fenomen i ne može se zaustaviti. Međutim, blagovremene prognoze daće državama više vremena za pripremu.
"Ključ leži u upravljanju vodnim resursima i pripremi za promene u rasporedu i lokaciji padavina", navodi David Faranda, direktor istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS).
Faranda objašnjava da vlade, na primer, mogu pažljivije planirati zalihe i distribuciju vode, bolje kontrolisati korišćenje akumulacija i podzemnih voda, prilagoditi poljoprivredne kalendare i sisteme za navodnjavanje, kao i pripremiti zajednice za suše ili poplave.
Poljoprivrednici takođe mogu smanjiti gubitke pomeranjem datuma setve, navodnjavanjem u hladnijim delovima dana i primenom mera za zaštitu useva i stoke od ekstremnih vrućina.
Iako El Ninjo može podići prosečne globalne temperature za oko 0,2 °C, sagorevanje fosilnih goriva unelo je znatno više toplote u atmosferu. Uticaji El Ninja se stoga sabiraju sa posledicama već zagrejane planete.
Upravo je zato 2025. bila treća najtoplija godina u istoriji merenja, toplija čak i od 2016. godine u kojoj je zabeležen izuzetno snažan El Ninjo.
"Ublažavanjem klimatskih promena ne možemo eliminisati El Ninjo, ali možemo smanjiti meru u kojoj klimatske promene pogoršavaju njegove posledice", zaključuje Faranda.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
