Herta Havelka rekla je da je njen otac umro danas okružen članovima porodice.
U gradu sa 1.900 kafea, Leopold Havelka bio je ikona, nerazdvojivi deo Kafea Havelka isto toliko koliko i njegovi stolovi, izgoreli od cigareta, sa mermernim pločama izlizanim laktovima posetilaca.
Havelka je služio turiste, bogate i slavne i one koji nemaju ništa, siromašne iz Beča koji su dolazili kod njega na čašu vode da pobegnu od hladnoće bombardovanog grada posle Drugog svetskog rata.
Kafe Havelka nikad nije bio luksuzan. Ali dok su skupocena renoviranja oduzimala dušu drugim kafeima, ovaj kafe je dobijao na svom šarmu sa svakim slojem patine koju je dobijao više od 70 godina. Malo se u njemu promenilo od posleratnih dana.
Kafe Havelka je otvoren 1938, ali je ubrzo zatvoren tokom Drugog svetskog rata, da bi ponovo bio otvoren posle rata. On je prvobitno bio dom za one koji su ostali bez ičega u ratu. Tokom decenija postao je mesto gde se sastaju bečki bogati i slavni, a onda nezaobilazno mesto za mnoštvo turista koji dolaze u austrijsku prestonicu.
U taj kafe je svraćao Endi Varhol na kafu, svraćali su prinčevi, siromasi, dramaturzi, pesnici i hiljade drugih za koje je poseta Beču bila nezamisliva bez posete tom kafeu gde im je topli napitak služio čovečuljak sa leptir mašnom i stalnim osmehom.
Danas kao i pre više generacija konobari u frakovima idu oko stolova, drvetom obloženi zidovi su izrezbareni brojnim inicijalima bivših posetilaca i ukrašeni slikama koje su siromašni umetnici menjali za šolju kafe 1940-ih.
Havelka je sa svojom suprugom Džozefinom radio u kafeu po 14 sati dnevno do njene smrti u 91. godini 2005. godine. On je otvarao rano a ona zatvarala u dva ujutro i onda još pregledala račune. Havelka je bio u svom kafeu do kraja 1990-ih.
(Beta)
U gradu sa 1.900 kafea, Leopold Havelka bio je ikona, nerazdvojivi deo Kafea Havelka isto toliko koliko i njegovi stolovi, izgoreli od cigareta, sa mermernim pločama izlizanim laktovima posetilaca.
Havelka je služio turiste, bogate i slavne i one koji nemaju ništa, siromašne iz Beča koji su dolazili kod njega na čašu vode da pobegnu od hladnoće bombardovanog grada posle Drugog svetskog rata.
Kafe Havelka nikad nije bio luksuzan. Ali dok su skupocena renoviranja oduzimala dušu drugim kafeima, ovaj kafe je dobijao na svom šarmu sa svakim slojem patine koju je dobijao više od 70 godina. Malo se u njemu promenilo od posleratnih dana.
Kafe Havelka je otvoren 1938, ali je ubrzo zatvoren tokom Drugog svetskog rata, da bi ponovo bio otvoren posle rata. On je prvobitno bio dom za one koji su ostali bez ičega u ratu. Tokom decenija postao je mesto gde se sastaju bečki bogati i slavni, a onda nezaobilazno mesto za mnoštvo turista koji dolaze u austrijsku prestonicu.
U taj kafe je svraćao Endi Varhol na kafu, svraćali su prinčevi, siromasi, dramaturzi, pesnici i hiljade drugih za koje je poseta Beču bila nezamisliva bez posete tom kafeu gde im je topli napitak služio čovečuljak sa leptir mašnom i stalnim osmehom.
Danas kao i pre više generacija konobari u frakovima idu oko stolova, drvetom obloženi zidovi su izrezbareni brojnim inicijalima bivših posetilaca i ukrašeni slikama koje su siromašni umetnici menjali za šolju kafe 1940-ih.
Havelka je sa svojom suprugom Džozefinom radio u kafeu po 14 sati dnevno do njene smrti u 91. godini 2005. godine. On je otvarao rano a ona zatvarala u dva ujutro i onda još pregledala račune. Havelka je bio u svom kafeu do kraja 1990-ih.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.