Svetski lideri su u novogodišnjim obraćanjima podsetili na događaje iz 2011. godine i upozorili da kriza nije prošla i da će i 2012. biti teška godina, ali da treba imati vere u budućnost.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, kome 1. januara počinje drugi mandat na čelu ove organizacije, rekao je da želi da pomogne u uvođenju i unapređenju demokratije što je bila i želja demonstranata u ovogodišnjem Arapskom proleću.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je u televizijskom obraćanju poručila da će 2012. biti teža nego godina na izmaku, ali i da će rešavanje evropske dužničke krize približiti evropske zemlje.
Američki predsednik Barak Obama ocenio je 2011. godinu kao godinu velikog izazova, ali i velikog napretka,i izraziouverenje da će 2012. godina doneti još veće promene mada je za ovogodišnje ocenio da su bile spektakularne.
Ruski premijer Vladimir Putin čestitao je Rusije Novu godinu i poželeo blagostanje svim građanima, bez ozbira na njihova politička uverenja.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi, suočen sa borbom za novi mandat u aprilu sledeće godine, rekao je da će 2012. godine "sudbina Francuske ponovo biti na prekretnici" zbog krize u evrozoni.
"Ova kriza koja kažnjava 30 godina nereda u svetskoj privredi, trgovini, finansijama, valuti - ova kriza bez
presedana, verovatno najgora od Drugog svetskog rata, ova kriza nije završena", rekao je Sarkozi.
Ali "još ima razloga za nadu" i "moramo i možemo imati vere u budućnost", dodao je on.
Predsednik Republike Italije, treće po veličini ekonomije u evrozoni, Đorđo Napolitano, pozvao je Italijane da prihvate žrtve da bi se izbegao "finansijski kolaps" zemlje i obezbedila budućnost mlađe generacije.
Italijanski parlament je nedavno doneo paket antikriznih mera.
"Žrtve su neophodni da se osigura budućnost mladih ljudi, to je naš cilj i obaveza koju ne možemo izbeći."
Grčki premijer Lukas Papademos takođe je upozorio na tešku godinu pred nama.
"Moramo da nastavimo naše napore odlučno, tako da žrtve do
sada ne budu uzaludne", rekao je on u televizijskom obraćanju.
Grčka vlada je nametnula oštra mera štednje kako bi zemlji obezbedila međunarodnu pomoć za spas ekonomije.
Mere štednje, koje su počele u 2010. dovele su do masovnih protesta i nereda, kao i visoke stope
nezaposlenosti,visokih poreza, smanjenja plata i smanjenja državne službi, uzimaju svoj danak.
(Fonet)
Nemačka kancelarka Angela Merkel je u televizijskom obraćanju poručila da će 2012. biti teža nego godina na izmaku, ali i da će rešavanje evropske dužničke krize približiti evropske zemlje.
Američki predsednik Barak Obama ocenio je 2011. godinu kao godinu velikog izazova, ali i velikog napretka,i izraziouverenje da će 2012. godina doneti još veće promene mada je za ovogodišnje ocenio da su bile spektakularne.
Ruski premijer Vladimir Putin čestitao je Rusije Novu godinu i poželeo blagostanje svim građanima, bez ozbira na njihova politička uverenja.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi, suočen sa borbom za novi mandat u aprilu sledeće godine, rekao je da će 2012. godine "sudbina Francuske ponovo biti na prekretnici" zbog krize u evrozoni.
"Ova kriza koja kažnjava 30 godina nereda u svetskoj privredi, trgovini, finansijama, valuti - ova kriza bez
presedana, verovatno najgora od Drugog svetskog rata, ova kriza nije završena", rekao je Sarkozi.
Ali "još ima razloga za nadu" i "moramo i možemo imati vere u budućnost", dodao je on.
Predsednik Republike Italije, treće po veličini ekonomije u evrozoni, Đorđo Napolitano, pozvao je Italijane da prihvate žrtve da bi se izbegao "finansijski kolaps" zemlje i obezbedila budućnost mlađe generacije.
Italijanski parlament je nedavno doneo paket antikriznih mera.
"Žrtve su neophodni da se osigura budućnost mladih ljudi, to je naš cilj i obaveza koju ne možemo izbeći."
Grčki premijer Lukas Papademos takođe je upozorio na tešku godinu pred nama.
"Moramo da nastavimo naše napore odlučno, tako da žrtve do
sada ne budu uzaludne", rekao je on u televizijskom obraćanju.
Grčka vlada je nametnula oštra mera štednje kako bi zemlji obezbedila međunarodnu pomoć za spas ekonomije.
Mere štednje, koje su počele u 2010. dovele su do masovnih protesta i nereda, kao i visoke stope
nezaposlenosti,visokih poreza, smanjenja plata i smanjenja državne službi, uzimaju svoj danak.
(Fonet)
