Ukupno 2.270 radnika u Brazilu spašeno je od rada u "ropskim uslovima" 2011. godine.
Zvanična "prljava lista" poslodavaca koji su koristili rad robova uključuje ukupno 294 firme i pojedince.
To je najveći broj od kada se ta lista sastavlja 2004. godine, javlja Bi-Bi-Si.
Većina žrtava radila je na farmama i rančevima, ali je Ministarstvo rada saopštilo da robovske uslove rada nalazi i u urbanim područjima.
"Nikad nismo imali toliko mnogo poslodavaca koji su radili na ovaj način", kaže Aleksandar Teikseira de Kuna Lira, zvaničnik Ministarstva rada.
Brazil je prvi put 2004. godine sastavio crnu listu ropstva kao deo široke nacionalne kampanje radi iskorenjivanja uslova rada koji se mogu označiti kao robovski.
Poslodavci, koji su na listi, nisu dobili zajmove od vladinih banaka i ograničena je prodaja njihovih proizvoda.
Oni se, takođe, suočavaju sa procesuiranjem i novčanim kaznama zbog maltretiranja radnika i neplaćanja njihovog rada.
Brazil definiše robovski rad kao rad u ponižavajućim okolnostima za manje od minimalne nadnice.
Između 1995. i 2011. godine, 41.451 radnik spašen je od ropskih uslova širom Brazila, saopšteno je iz Ministarstva.
Mnogi su bili žrtve dužničkog ropstva, posebno u oblasti Amazona, gde siromašne radnike privole da rade na plantažama gde nagomilaju dugove prema poslodavcima koje nikako ne mogu da vrate.
Brazil je 1888. godine bio poslednja zemlja u dve Amerike u kojoj je ukinuto ropstvo, kada je oslobođeno više od milion robova afričkog porekla.
(Srna)
To je najveći broj od kada se ta lista sastavlja 2004. godine, javlja Bi-Bi-Si.
Većina žrtava radila je na farmama i rančevima, ali je Ministarstvo rada saopštilo da robovske uslove rada nalazi i u urbanim područjima.
"Nikad nismo imali toliko mnogo poslodavaca koji su radili na ovaj način", kaže Aleksandar Teikseira de Kuna Lira, zvaničnik Ministarstva rada.
Brazil je prvi put 2004. godine sastavio crnu listu ropstva kao deo široke nacionalne kampanje radi iskorenjivanja uslova rada koji se mogu označiti kao robovski.
Poslodavci, koji su na listi, nisu dobili zajmove od vladinih banaka i ograničena je prodaja njihovih proizvoda.
Oni se, takođe, suočavaju sa procesuiranjem i novčanim kaznama zbog maltretiranja radnika i neplaćanja njihovog rada.
Brazil definiše robovski rad kao rad u ponižavajućim okolnostima za manje od minimalne nadnice.
Između 1995. i 2011. godine, 41.451 radnik spašen je od ropskih uslova širom Brazila, saopšteno je iz Ministarstva.
Mnogi su bili žrtve dužničkog ropstva, posebno u oblasti Amazona, gde siromašne radnike privole da rade na plantažama gde nagomilaju dugove prema poslodavcima koje nikako ne mogu da vrate.
Brazil je 1888. godine bio poslednja zemlja u dve Amerike u kojoj je ukinuto ropstvo, kada je oslobođeno više od milion robova afričkog porekla.
(Srna)
