- Putin ulaže 23,24 milijarde evra u istraživanja dugovečnosti, a projekat vodi njegova najstarija ćerka Marija Voroncova. U Skolkovu je otvorena laboratorija za gensku terapiju, regenerativnu medicinu i ksenotransplantaciju.
- Plan Kremlja ima dve faze: prvo produženje života na 85 do 90 godina kroz prevenciju, a zatim terapije i vakcine protiv starenja. Voroncova je te pokušaje opisala kao 'varanje Boga ili prirode'.
Dok Rusija vodi iscrpljujući rat u Ukrajini koji odnosi ogroman broj ljudskih života, predsednik Vladimir Putin istovremeno usmerava astronomska državna sredstva u naučna istraživanja čiji je krajnji cilj radikalno produženje ljudskog veka. Na čelu ovog futurističkog poduhvata, teškog čak 23,24 milijarde evra, nalazi se njegova najstarija ćerka, 41-godišnja endokrinološkinja Marija Voroncova, piše francuski "Le Mond".
Voroncova vodi Istraživački i obrazovni institut za medicinu prestižnog Moskovskog državnog univerziteta i direktno nadgleda sve državne programe usmerene ka zaustavljanju biološkog propadanja organizma. Njena misija poklapa se sa ličnom fiksacijom ruskog lidera, koji u novim medicinskim tehnologijama vidi šansu za drastično pomeranje granica ljudskog postojanja.
Tajni razgovor lidera o besmrtnosti
Ambicije Kremlja po ovom pitanju isplivale su na videlo tokom vojne parade u Pekingu, kada je slučajno uključen mikrofon zabeležio zapanjujući dijalog Putina, kineskog predsednika Sija Đinpinga i severnokorejskog vođe Kima Džong Una na putu ka Trgu Tjenanmen.
"U prošlosti su ljudi retko živeli do sedamdesete, a danas si sa 70 godina praktično još dete" - primetio je Si.
Putin se odmah nadovezao vizijom koja je privukla pažnju svetskih medija:
"Za nekoliko godina, uz razvoj biotehnologije, ljudski organi mogli bi neprestano da se zamenjuju. Doći ćemo do tačke gde će ljudi postajati sve mlađi kako stare, pa čak i dostići besmrtnost."
Si je razgovor zaključio tvrdnjom da bi ljudi u ovom veku mogli bez problema da dožive 150 godina, dok je 41-godišnji Kim pažljivo slušao lidere koji su već zagazili u osmu deceniju života.
Laboratorija u Skolkovu i presađivanje životinjskih organa
Realizacija ovog plana u Rusiji odvija se uz podršku Putinovih bliskih prijatelja iz detinjstva, Mihaila i Jurija Kovalčuka, koji zajedno sa Voroncovom upravljaju gigantskim fondom. Sredinom oktobra, u tehnološkom centru Skolkovo kod Moskve, otvorena je najsavremenija laboratorija posvećena isključivo istraživanju dugovečnosti.
Voroncova je tom prilikom studentima i naučnicima poručila da medicina mora snažnije da odgovori na "univerzalni ljudski strah od smrti", istakavši da Rusija ima istorijsku šansu da postane globalni predvodnik u ovoj oblasti. Njen naučni fokus usmeren je na gensku terapiju, regenerativnu medicinu i ksenotransplantaciju - revolucionarno presađivanje genetski modifikovanih životinjskih ćelija i organa u ljudsko telo.
Plan u dve faze: Od preventive do "varanja Boga"
Državna strategija podeljena je na dva operativna nivoa. Prvi je konvencionalan i predviđa dostizanje prosečnog životnog veka od 85 do 90 godina kroz promociju zdrave ishrane, fizičke aktivnosti i prevencije od najranijeg detinjstva.
Druga faza donosi radikalan zaokret: primenu ciljanih terapija, transplantacija i specijalnih vakcina dizajniranih da zaustave starenje na nivou ćelija. Voroncova je i sama priznala kontroverznu prirodu ovih pokušaja, nazvavši ih svojevrsnim svetogrđem koje podrazumeva "varanje Boga ili same prirode". Takav pristup stvara primetan paradoks sa zvaničnom ideologijom tradicionalnih hrišćanskih vrednosti koju Putin promoviše uz podršku patrijarha Kirila.
Raskorak sa stvarnošću i "ekonomija smrti"
Iako ruski naučnici u okviru programa "Dug i aktivan život" obećavaju revolucionarno podmlađivanje, stvarnost na terenu pruža sasvim drugačiju sliku. Prosečni životni vek muškaraca u Rusiji trenutno iznosi svega 67 godina, dok žene žive oko 78.
Veliki demografski jaz, koji je prvobitno produbila pandemija, dodatno je zapečaćen ratnim gubicima na ukrajinskom frontu. Dok Kremlj izdvaja milijarde u potrazi za receptom za večnost, četvrtina ruskog vojnog budžeta odlazi na regrutne bonuse, plate i odštete porodicama poginulih boraca. Kako ocenjuje ekonomista Vladislav Inozemcev, u Rusiji je paralelno zaživela surova "ekonomija smrti", u kojoj porodica stradalog vojnika kroz državnu odštetu dobija više novca nego što bi on zaradio tokom čitavog radnog veka.
BONUS VIDEO:
