- Jan Marsalek, bivši direktor Wirecarda i ruski špijunski operativac u bekstvu, tvrdio je da je pomogao u rušenju austrijskog kancelara Sebastijana Kurca.
- Prema poverljivim dokumentima, Marsalek je pisao da su Kurca 'srušili' nakon zaplene telefona njegovog saradnika Tomasa Šmida.
- Austrijski istražitelji te poruke povezuju sa istragama o korupciji i mogućem mešanju strane obaveštajne službe u politiku.
Ruski špijunski operativac Jan Marsalek, bivši direktor propale kompanije Wirecard, koji je već godinama u bekstvu, tvrdio je da je pomogao da se sruši austrijski kancelar Sebastijan Kurc. To proizlazi iz poverljivih dokumenata istražitelja u koje je uvid imao britanski list Telegraf.
Marsalek je o tome pisao špijunu Orlinu Rusevu, koji je u međuvremenu osuđen za špijunažu u Velikoj Britaniji. Ako su njegove tvrdnje tačne, mogle bi da ukazuju na direktno mešanje ruske države u političke prilike jedne od članica Evropske unije.
Tražen u više evropskih zemalja
Kremlj već dugo nastoji da podstiče podele i destabilizuje vlade širom Evrope, upozoravaju brojne bezbednosne agencije. Marsalek je jedan od najtraženijih ljudi u Evropi, a u bekstvu je od juna 2020. godine, kada je propala nemačka tehnološka kompanija Vajerkard, čiji je bio direktor. U poslovnim knjigama nedostajalo je 1,9 milijardi evra.
Nakon njegovog bekstva otkriveno je da je više od decenije radio za Kremlj. Britanska policija tvrdi da je učestvovao u špijunskim operacijama ogromnih razmera. Osim zbog prevare, tražen je i zbog špijunaže, a njegovu ulogu istražuju vlasti u nekoliko evropskih zemalja, uključujući i njegovu rodnu Austriju.
Zabrinjavajuće informacije
Ser Ijan Dankan Smit, kopredsedavajući britanske međustranačke parlamentarne grupe za sankcije prema Magnickom zakonu i bivši lider Konzervativne stranke, izjavio je da tvrdnje koje je objavio Telegraf pokazuju koliko je Rusija postala "drska".
"Njih čak nije briga da li ljudi veruju da to rade. Misle da smo veoma slabi u svemu tome, da ne možemo da uzvratimo, pa im je jednostavno data sloboda", dodao je Smit.
Grejem Dauni, poslanik Laburističke stranke i član Odbora za odbranu, objavu Telegrafa nazvao je "zabrinjavajućom".
"Na kraju krajeva, Putinov strateški cilj je da posvađa demokratske države i okrene ih jedne protiv drugih", rekao je.
Stotine hiljada poruka
Kurc je 2017. godine, sa 31 godinom, postao najmlađi šef neke države na svetu. Tokom političke karijere dva puta je bio austrijski kancelar, a njegov uspon pratili su skandali i optužbe za korupciju.
Između ostalog, sumnjičilo se da je javnim novcem finansirao politički naručene ankete i povoljno medijsko izveštavanje. Kurc je uvek odbacivao te optužbe.
Nakon hapšenja Marsalekove špijunske mreže, kojom je upravljao Rusev, britanska policija došla je do stotina hiljada poruka koje su otkrivale detalje operacija planiranih i vođenih iz Ujedinjenog Kraljevstva. Deo poruka podeljen je sa vlastima drugih država, među kojima je i Austrija.
Tamo se istražuje da li su pojedini pripadnici obaveštajnih službi dostavljali informacije Marsaleku, a preko njega i Rusima.
Jedan od istražnih dosijea u koje je uvid imao Telegraf, a koji su deo projekta Axel Springer Global Reports Network, sadrži poruke koje je 22. oktobra 2021. godine poslao muškarac za kojeg vlasti veruju da je Marsalek. Koristio je pseudonim Rupert Ticz.
Šta je Marsalek pisao
Marsalek u porukama pominje "tipa" koji je "zapravo neko vreme radio za nas", ali je sada, kako piše, "žrtva lova na veštice koji sprovodi tim bivšeg kancelara".
Zatim tvrdi da su "uspešno srušili" Kurca tako što su oduzeli mobilni telefon čoveku koji je vodio tajno finansiranje njegove kampanje.
Marsalek je potom podelio link ka članku u kojem se Kurcu pripisuju optužbe za korupciju i pominje mobilni telefon oduzet Tomasu Šmidu, jednom od njegovih najbližih saradnika i bivšem visokom funkcioneru austrijskog Ministarstva finansija.
Austrijski istražitelji zaplenili su Šmidov mobilni telefon u novembru 2019. godine. Na njemu su pronašli obimnu komunikaciju koja je kasnije postala važan dokaz u nekoliko istraga o korupciji.
"To je prilično komplikovana priča"
U oktobru 2021. godine tužioci su pretresli kancelariju kancelara, Ministarstvo finansija i sedište Kurcove stranke ÖVP. Istraživali su navode da je javni novac korišćen za finansiranje politički povoljnih anketa i medijskog izveštavanja.
Pod pritiskom istrage, Kurc je 9. oktobra 2021. godine podneo ostavku na mesto kancelara. Trinaest dana kasnije Marsalek je Rusevu napisao da je reč o "prilično komplikovanoj priči". U nastavku razgovora ponovo se osvrnuo na političke posledice informacija pronađenih na Šmidovom telefonu.
"A ostatak razgovora je 'ubio' kancelara", zaključio je.
Dokumenti koje je Telegraf dobio na uvid, međutim, ne sadrže nezavisne dokaze da je Marsalek zaista organizovao zaplenu Šmidovog telefona.
Istražitelji tvrde da je priznao umešanostž
Marsalekove veze sa bivšom austrijskom domaćom obaveštajnom službom BVT opsežno su istraživane. Brojni visoki obaveštajni i policijski funkcioneri optuženi su da su mu dostavljali informacije koje su koristile ruskoj državi.
Poruke između Marsaleka i Ruseva nalaze se u austrijskim policijskim spisima koji se odnose na sumnje u "podršku stranoj obaveštajnoj službi i mešanje u austrijsku politiku".
Dokumenti se bave i mogućim krivičnim delima povezanim sa izborima, zloupotrebom položaja i korupcijom. U proceni poruka koju su sastavili istražitelji navodi se da je „Marsalek nedvosmisleno izjavio da su 'oni' srušili kancelara u uspešnoj operaciji“.
"Marsalek je tako priznao Rusevu da je bio umešan u oduzimanje mobilnog telefona", stoji u izveštaju.
Istražitelji su, dakle, razgovor protumačili kao Marsalekovu tvrdnju da je učestvovao u operaciji koja je uključivala zaplenu Šmidovog telefona i koja je doprinela Kurcovom padu.
Kurc odbio da komentariše poruke
U istoj proceni istražitelji navode da nije jasno da li se Marsalekova referenca na „tipa“ koji je „radio za nas“ odnosila na Vajerkard ili na rusku obaveštajnu službu.
"Istraga u ovom slučaju još je u toku", navodi se u dokumentu.
Kurc nije želeo da komentariše poruke niti procenu istražitelja. Izvori bliski bivšem kancelaru tvrde da je oduvek smatrao da su optužbe protiv njega bile politički motivisane i da je bio šokiran kada je saznao da bi mogle biti povezane sa Rusijom.
U vreme slanja poruka Marsalek je živeo u Moskvi i prvenstveno radio za rusku obaveštajnu službu FSB, tvrde britanski tužioci.
Poruke su pronađene na mobilnim telefonima i drugim uređajima koje je londonska policija zaplenila u pansionu u Grejt Jarmutu, gde je Rusev živeo pre hapšenja u februaru 2023. godine.
Imali su pristup osetljivim informacijama
Rusev je bio jedan od nekoliko bugarskih državljana uhapšenih u Ujedinjenom Kraljevstvu i optuženih za špijunažu u korist Rusije. Svi su kasnije osuđeni, a Rusev, vođa mreže za kojeg su vlasti tvrdile da je primao direktna uputstva od Marsaleka, dobio je deset godina i osam meseci zatvora.
Grupa je nadzirala protivnike Kremlja i istraživačke novinare, a njeni članovi razgovarali su i o otmicama i organizovanju dezinformacionih kampanja. Mreža je imala pristup i osetljivim informacijama austrijske vlade.
Telegraf je u maju prošle godine objavio da su u Rusiji završila tri mobilna telefona koja su pripadala visokim funkcionerima austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Telefoni su oštećeni u nesreći sa kanuom 2017. godine, a zatim predati forenzičaru radi spasavanja podataka. Prema austrijskim istražnim spisima, kasnije su dospeli u ruke osoba povezanih sa Marsalekom.
Rusev je organizovao njihovo preuzimanje u Beču i prebacivanje u Rusiju preko Istanbula 2022. godine.
Reč je o drugim uređajima, a ne o Šmidovom mobilnom telefonu koji su austrijski istražitelji zaplenili u novembru 2019. godine. Za sada nije utvrđena veza između ova dva slučaja.
Poruka dve godine nakon zaplene
Šmidov mobilni telefon bio je jedan od ključnih dokaza u austrijskim istragama političke korupcije poslednjih godina. Šmid je bio visoki funkcioner Ministarstva finansija i bliski Kurcov saradnik, a kasnije je postao čelnik državnog holdinga ÖBAG.
Istražitelji su mu mobilni telefon zaplenili 12. novembra 2019. godine. Na njemu su pronašli obimnu komunikaciju, uključujući i poruke koje su ranije bile obrisane.
One su kasnije poslužile kao dokaz u nekoliko istraga o korupciji, političkim imenovanjima i korišćenju javnog novca za stranačke potrebe.
Austrijski tužioci pretresli su kancelariju kancelara, Ministarstvo finansija i sedište Kurcove stranke 6. oktobra 2021. godine, u okviru istrage o navodnom finansiranju politički povoljnih anketa i medijskih izveštaja javnim novcem.
Kurc je tri dana kasnije podneo ostavku. Marsalek je Rusevu o tome pisao 13 dana nakon ostavke, gotovo dve godine nakon što je Šmidu oduzet mobilni telefon.
Do tada su detalji slučaja, među njima i izveštaji o hiljadama intimnih fotografija pronađenih na Šmidovom uređaju, već bili objavljeni u austrijskim medijima.
Marsalek je godinama van domašaja evropskih vlasti, a Telegraf nije uspeo da dobije njegov komentar o ovom slučaju.
Ruski obaveštajci u srcu Beča
"Najgore čuvana tajna u Evropi jeste da veliki deo ruskog diplomatskog osoblja u Beču - jednom od najvećih ruskih diplomatskih predstavništava u Evropi, sa više od 500 zaposlenih - čine tajni agenti ruskih obaveštajnih službi, uključujući SVR i GRU", tvrdi Robert Klark, saradnik vašingtonskog instituta Jorktaun (Yorktown), specijalizovanog za nacionalnu bezbednost.
"Problem dodatno pogoršavaju dugogodišnja austrijska ustavna neutralnost i pravni okvir, koji su omogućili stvaranje povoljnih uslova za rusku špijunažu", dodao je.
"Iako je Austrija proterala brojne ruske diplomate, Beč je i dalje jedno od glavnih središta ruskog uticaja i operacija. Nije čudno što ruske obaveštajne službe koriste takvo relativno bezbedno okruženje kako bi pokušale da ruše lidere drugih država", rekao je Klark.
"Ono što zabrinjava u poređenju sa 2021. godinom i periodom pre rata u Ukrajini, dok je Kurc bio na vlasti, jeste sve veća spremnost Rusije da poseže za agresivnijim metodama špijunaže, prinude i sabotaže."
"Cilj je podsticanje podela među evropskim državama, njihovim vladama i institucijama, kako bi se oslabili zajednički mehanizmi kojima se Evropa brani od ruskog neprijateljstva", smatra Klark.
Austrija kao žarište špijunaže
Ed Arnold, viši saradnik britanskog instituta Rojal Junajtid Servisis Institut , rekao je za Telegraf da ruske tajne službe vole da "izazivaju haos, nered i poremećaje".
"Čak i kada ih same ne izazovu, rado će iskoristiti postojeće probleme i dodatno produbiti političke nesuglasice i podele", objasnio je.
Arnold ističe da je Austrija već dugo "žarište špijunaže" i da ju je Rusija verovatno smatrala "lakom metom" za svoje neprijateljske aktivnosti. Dodao je i da Marsalek možda preuveličava sopstvenu ulogu u Kurcovom padu.
"Ako u tom svetu želite da izgradite ime kao osoba koja može da sredi stvari iza kulisa, onda su vam potrebne pohvale", rekao je.
Portparol austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova izjavio je da ne može da komentariše istrage koje su u toku, a odnose se na Marsaleka i njegovu mrežu.
Iz ministarstva su za Telegraf poručili da austrijska kriminalistička obaveštajna služba ne daje informacije niti komentare o istragama i postupcima koji su u toku, kao i da ne otkriva podatke o konkretnim osobama.
BONUS VIDEO:
· Reaguj