- Rojters i Ipsos izdvajaju Marka Rubija i Džej Di Vensa kao vodeće republikanske opcije za 2028, dok su među demokratama u fokusu Džon Osof i Pit Butidžidž.
- Rubio ima podršku 45 odsto republikanskih birača, Vens 43, a Osof i Butidžidž po 29 odsto među demokratama.
- Tramp još nije rekao koga bi podržao, a istraživanje pokazuje i da su birači podeljeni oko toga da li kandidati treba da nastave njegovu politiku ili da se od nje distanciraju.
Četiri potencijalna kandidata za predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama 2028. godine privukla su posebnu pažnju američkih birača. Među republikancima izdvajaju se potpredsednik SAD Džej Di Vens i državni sekretar Marko Rubio, dok se među demokratama ističu senator Džon Osof i bivši ministar saobraćaja Pit Butidžidž, pokazuje najnovije istraživanje agencija Rojters i Ipsos.
Nijedan od četvorice političara još nije zvanično najavio kandidaturu, a unutarstranački izbori za predsedničke nominacije počinju tek za više od godinu dana. To ostavlja dovoljno vremena da se pojave novi kandidati, ali i da se promene stavovi birača.
Prema rezultatima istraživanja, 45 odsto anketiranih republikanskih birača smatra da bi Marko Rubio bio odličan predsednički kandidat, dok isto mišljenje o Džej Di Vensu ima 43 odsto republikanaca.
Među demokratama, bivši ministar saobraćaja Pit Butidžidž i senator iz Džordžije Džon Osof dobili su identičnu ocenu - po 29 odsto demokratskih birača smatra da bi bili odlični kandidati za predsednika SAD.
Istraživanje je sprovedeno na nacionalnom uzorku od 1.705 odraslih Amerikanaca, uključujući približno 500 registrovanih birača iz svake od dve velike stranke. Anketiranje je završeno u ponedeljak, a margina greške za republikanske i demokratske birače iznosi pet procentnih poena.
Tramp još nije odlučio koga će podržati
Američki predsednik Donald Tramp, čija se popularnost približava najnižem nivou u njegovoj političkoj karijeri, ima značajan uticaj na razmišljanja birača obe stranke.
Republikanci su podeljeni oko pitanja da li žele predsedničkog kandidata koji će nastaviti Trampovu politiku ili nekoga ko će se od nje distancirati.
S druge strane, demokrate, ohrabrene ubedljivom pobedom nad republikancima na kongresnim izborima održanim 3. novembra, nisu jedinstvene u tome koliko oštro bi trebalo da nastupe protiv aktuelnog predsednika, uključujući i mogućnost pokretanja postupka njegovog opoziva.
Tramp je svoje saradnike već ispitivao da li više podržavaju Vensa ili Rubija. U intervjuu za emisiju "60 minuta" na televiziji Si-Bi-Es rekao je da ne mora nužno da podrži bilo kog kandidata na republikanskim unutarstranačkim izborima.
Rat sa Iranom utiče na podršku republikancima
Barbara Rezner, advokatica sa Floride koja je glasala za Trampa na poslednja tri predsednička izbora, izjavila je da prednost daje Rubiju u odnosu na Vensa, kojeg smatra previše desno orijentisanim i previše bliskim predsedniku.
"Rubio je uspeo da obavlja svoj posao. Uglavnom je ostao van pažnje javnosti jer nije uradio ništa previše levo, previše desno ili previše ekstremno", rekla je Rezner.
Nezadovoljstvo Trampom među republikancima, koje je i dalje relativno ograničeno, ali raste, uglavnom je povezano sa njegovom odlukom da započne rat protiv Irana, što je dovelo do povećanja cena goriva.
Iako je na čelu američke diplomatije, Rubio je bio primetno odsutan sa brojnih mirovnih pregovora sa Iranom, koji do sada nisu doneli rezultate.
Vens je takođe pokazao određenu spremnost da se distancira od predsednika. On je javno ocenio da je težak poraz republikanaca na kongresnim izborima posledica rata sa Iranom.
Pored Vensa i Rubija, kao mogući republikanski kandidati za 2028. godinu pominje se još desetak političara.
Među njima je guverner Floride Ron Desantis, kojeg 32 odsto republikanskih birača smatra odličnim predsedničkim kandidatom.
Pominju se i Trampov sin Donald Tramp Mlađi, kao i senator iz Teksasa Ted Kruz koji imaju svoje pristalice, ali i značajan broj protivnika unutar stranke.
Ko se izdvaja među demokratama?
Među demokratskim biračima značajnu pažnju privukao je senator Džon Osof, kojeg 29 odsto registrovanih pristalica stranke ocenjuje kao odličnog predsedničkog kandidata.
Osof je poslednjih meseci dospeo u središte pažnje zbog otvorenih kritika Donalda Trampa, kojeg je nazivao korumpiranim i nedostojnim predsedničke funkcije.
Prošle nedelje ponovo je izabran za senatora Džordžije, pobedivši protivkandidata razlikom od 18 procentnih poena, iako je Tramp na predsedničkim izborima 2024. godine u toj saveznoj državi pobedio sa dva procentna poena prednosti.
Isti procenat demokratskih birača, 29 odsto, smatra da bi Pit Butidžidž bio odličan predsednički kandidat.
Butidžidž je već učestvovao u predsedničkoj trci 2020. godine i znatno je poznatiji na nacionalnom nivou od Osofa.
Oko petine demokratskih birača nikada nije čulo za Butidžidža, dok približno trećina ne zna ko je Osof.
Među republikancima gotovo da nema birača koji nisu čuli za Vensa, dok svaki šesti ne zna ko je Rubio.
Prepoznatljivost kandidata na početku izbornog ciklusa može biti značajna prednost, jer smanjuje potrebu za velikim ulaganjima u predstavljanje javnosti. Ipak, američka politička istorija pokazuje da i relativno nepoznati političari mogu brzo da steknu popularnost tokom kampanje, kao što se dogodilo bivšem predsedniku Bilu Klintonu.
Kamala Haris i Gevin Njusom iza Osofa i Butidžidža
Butidžidž i Osof smatraju se umerenim demokratama, što odgovara delu biračkog tela te stranke.
Ed Bler, penzionisani uzgajivač svinja iz južnog Ilinoisa, rekao je da prednost daje Butidžidžu, između ostalog zato što mu je Osof manje poznat.
"Više podržavam umerene nego progresivne kandidate", rekao je Bler, koji je skeptičan prema velikim reformama, poput proširenja državnog zdravstvenog osiguranja Mediker na sve građane.
On smatra da bi reforme trebalo sprovoditi postepeno, na primer proširivanjem zdravstvenog osiguranja na svu decu.
Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa, bivša potpredsednica SAD Kamala Haris i guverner Kalifornije Gevin Njusom dobili su po 23 odsto pozitivnih ocena demokratskih birača koji ih smatraju odličnim predsedničkim kandidatima.
Progresivna kongresmenka iz Njujorka Aleksandrija Okasio-Kortez dobila je takvu ocenu od 15 odsto demokrata.
Nakon kongresnih izbora, Okasio-Kortez je za Si-En-En izjavila da mogućnost pokretanja postupka opoziva Donalda Trampa treba da ostane otvorena.
Butidžidž je, međutim, za magazin "Njujorker" rekao da nije naročito zainteresovan za opoziv predsednika.
Prerano je za prognoze
Demokratska politička strategičarka Elejn Kamark upozorila je da rezultate istraživanja ne treba previše ozbiljno tumačiti, imajući u vidu koliko je vremena ostalo do predsedničkih izbora.
"To je još veoma daleko. Mnogo je ljudi u obe stranke koji još odlučuju da li će se kandidovati. Možda možete da predvidite ko će ući u trku, ali svakako ne možete znati ko će biti u prednosti", rekla je Kamark.
Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama biće održani u novembru 2028. godine.
BONUS VIDEO:
