- Bild tvrdi da je Rusija na pregovorima u Abu Dabiju tražila promene unutar NATO-a, uključujući i izlazak jedne zemlje iz saveza.
- Kremlj je demantovao ključne navode iz tog izveštaja, dok detalji razgovora ostaju nejasni.
Tokom ovonedeljnih multilateralnih pregovora o okončanju rata u Ukrajini, održanih u Abu Dabiju, ruska delegacija navodno je iznela predloge za uspostavljanje "novog evropskog bezbednosnog poretka", na čemu Kremlj trenutno insistira kao na širem okviru za rešavanje ukrajinskog pitanja. Međutim, ti predlozi nisu se odnosili samo na Kijev.
Kako je objavio nemački Bild, predstavnici Rusije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima navodno su zatražili izlazak Finske iz NATO-a, kojem je ta zemlja pristupila pre tri i po godine, upravo zbog ruske invazije na Ukrajinu. Pored toga, Moskva je, prema istim navodima, tražila da Alijansa odustane od vojnih baza u Letoniji, Litvaniji i Estoniji.
Svi ovi zahtevi navodno su predstavljeni zvaničnicima Evropske unije koji su takođe prisustvovali razgovorima u Abu Dabiju, objavio je Bild na svom Telegram kanalu na ruskom jeziku.
Istovremeno, uslovi koje su ruski pregovarači navodno izneli u UAE samo su jedna od inicijativa o kojima se razgovara u neformalnim krugovima. Sa ruske strane paralelno deluje nekoliko međusobno suparničkih grupa posrednika, a još nije poznato čije ideje podržava ruski predsednik Vladimir Putin, prenosi nezavisni ruski list The Moscow Times.
Rusija navodno predložila i preuređenje Moldavije
Finski javni servis Yle, koji je takođe preneo ove informacije, istakao je da Bild navodi kako je predlog potekao iz užeg kruga ruskog predsednika.
Prema pisanju nemačkog lista, Moskva je imala zahteve i u vezi sa Moldavijom, koja nije članica NATO-a.
Ruski predstavnici navodno su predložili preuređenje Moldavije u federaciju koju bi činile Moldavija, Gagauzija i Pridnjestrovlje (Transnistrija).
Pridnjestrovlje je od 1991. godine praktično izvan kontrole Kišinjeva i funkcioniše kao samoproglašena država koju nije priznala nijedna članica Ujedinjenih nacija.
Prema navodnom ruskom predlogu, ukoliko Moldavija pristupi Evropskoj uniji, Pridnjestrovlje i Gagauzija trebalo bi da dobiju mogućnost održavanja referenduma o nezavisnosti.
Od Ukrajine se, u zamenu za mir, navodno zahteva predaja delova Donjecke i Luganske oblasti koji su još pod njenom kontrolom, odustajanje od članstva u NATO-u, kao i demilitarizacija luka u Nikolajevu i Odesi.
Predlog uključuje i zaključivanje posebnih sporazuma o slobodi plovidbe Crnim i Baltičkim morem.
U zamenu za prihvatanje svih navedenih zahteva, koji se odnose na šest evropskih država, predstavnici Kremlja navodno su ponudili povlačenje nuklearnog oružja iz Belorusije, odustajanje od raspoređivanja ruskih raketa srednjeg dometa i povlačenje ruskih vojnih snaga iz Pridnjestrovlja, piše Bild.
Kremlj demantuje navode o izlasku Finske iz NATO-a
Međutim, prema pisanju lista The Moscow Times, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija tokom pregovora u Abu Dabiju nije zahtevala izlazak Finske, niti bilo koje druge države iz NATO-a.
"Ne znam ništa o tome. Ne, o tome nije bilo reči. Naravno, to uopšte nije bilo predmet razgovora", izjavio je Peskov za RBC.
Finska je jedna od dve poslednje države koje su pristupile NATO-u, uz Švedsku.
Članica Alijanse postala je u aprilu 2023. godine, nakon što je podrška finske javnosti pristupanju NATO-u višestruko porasla neposredno posle početka ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara 2022. godine.
Tokom gotovo 80 godina postojanja NATO-a, nijedna država članica nije trajno napustila Alijansu.
Samo su Francuska i Grčka privremeno obustavljale učešće u vojnoj strukturi NATO-a, ali su kasnije ponovo uspostavile puno učešće.
Oglasio se finski ministar odbrane
Finski ministar odbrane Anti Hekanen komentarisao je navode Bilda, podsećajući da Rusija već godinama iznosi slične zahteve, uključujući i one iz 2021. godine.
Prema njegovim rečima, Moskva se nada da će države članice NATO-a same sebi nametnuti ograničenja koja odgovaraju ruskim interesima.
"O takvim stvarima ni na koji način ne može da se pregovara. Rusija je toga svesna. Sama pomisao na tako nešto apsolutno je nečuvena", rekao je Hekanen, prenosi Yle.
Finski ministar izrazio je i veoma malo optimizma u pogledu pregovora u Abu Dabiju.
On smatra da Rusija ne pregovara u dobroj veri, već pokušava da proširi svoje zahteve kako bi obuhvatili i promene evropskog bezbednosnog poretka, kao i ograničenja za NATO.
Reagovala i Moldavija: "Ovo bi trebalo da zabrine i Kišinjev i Bukurešt"
Na nezvanične informacije prema kojima je Moskva predložila preuređenje Republike Moldavije u federalnu državu, sastavljenu od tri entiteta - Moldavije, Pridnjestrovlja i Gagauzije - reagovali su i predstavnici moldavskih vlasti.
"Što Moldavija više napreduje na putu ka Evropskoj uniji, to Moskva pred nas postavlja više prepreka i izazova kako bi nas zaustavila. Ostajemo usredsređeni na reforme i evropski put. EU je projekat mira i prosperiteta", izjavio je portparol vlade Dumitru Ciorici, prenosi moldavski proevropski medij Deschide.
Bivši predsednik Ustavnog suda Moldavije Aleksandru Tanase smatra da bi ovakvi navodi trebalo da izazovu zabrinutost i u Kišinjevu i u Bukureštu.
Prema njegovim rečima, predlozi koji se pripisuju Moskvi podsećaju na Kozakov memorandum iz 2003. godine, kojim je Rusija pokušala da nametne federalizaciju Moldavije, dajući pridnjestrovskom i gagauškom regionu nesrazmerno veliki uticaj na odluke centralnih vlasti.
Tanase ističe da bi, ukoliko se informacije potvrde, ustavna i geopolitička budućnost Moldavije mogla da postane predmet pregovora velikih sila, bez učešća samog Kišinjeva.
"Rešavanje pridnjestrovskog sukoba ne može se postići na štetu suvereniteta Republike Moldavije, a njena ustavna i evropska budućnost ne može biti predmet sporazuma sklopljenih bez njenog učešća i pristanka", naglasio je bivši predsednik Ustavnog suda.
Dodao je da je takav scenario za sada samo teorijska mogućnost, ali je upozorio da bi predlozi koji se pripisuju Rusiji mogli predstavljati novi pokušaj ograničavanja slobode Moldavije da samostalno odlučuje o svojoj evropskoj budućnosti.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji.hr/Mondo)
