Časopis National Geographic u svom novom broju objavio je alarmantne podatke da će uskoro presušiti čak osam velikih svetskih reka zbog njihovog preteranog iskorištavanja.
Reka Kolorado vodom snabdeva oko 30 miliona ljudi, a zbog preteranog iskorištavanja tek jedna desetina nekadašnjih količina vode danas stiže u Meksiko, piše magazin.
Ind snabdeva 170 miliona ljudi u Pakistanu, ali toliko je iskorištena da se više ne uliva u okean kod Karačija. U tom gradu zato izbijaju česti sukobi zbog nestašice vode za piće.
Rio Grande, jedna je od najvećih reka u Severnoj Americi, glavninom toka reguliše granicu između SAD i Meksika. Zbog preteranog iskorištavanja i suše početkom ovog milenijuma sada jedva stiže do Meksičkog zaliva.
Testa koja dužinom od 315 kilometara protiče kroz indijsku državu Sikim, sada je gotovo presušila. Ribari od nje više ne mogu živeti, a vode više nema dovoljno ni za ratare.
Reke Amu Darja i Sir Darja ulivale su se nekada u Aralsko jezero, međutim, 60-ih godina prošlog veka preusmerene su, a danas su gotovo pa presušile.
Najduža i najvažnija reka u Australiji je Marej. Čak 40 odsto stanovništva koristi ovu reku kao izvor pitke vode. Snižavanje nivoa izazvalo je povećanje saliniteta, što preti usevima.
Žuta reka u Kini duga je gotovo 5 500 kilometara, a radi navodnjavanja useva povremeno presušuje još od 1972. godine. U 1997. godini nije tekla čak 230 dana.
(Srna)
Ind snabdeva 170 miliona ljudi u Pakistanu, ali toliko je iskorištena da se više ne uliva u okean kod Karačija. U tom gradu zato izbijaju česti sukobi zbog nestašice vode za piće.
Rio Grande, jedna je od najvećih reka u Severnoj Americi, glavninom toka reguliše granicu između SAD i Meksika. Zbog preteranog iskorištavanja i suše početkom ovog milenijuma sada jedva stiže do Meksičkog zaliva.
Testa koja dužinom od 315 kilometara protiče kroz indijsku državu Sikim, sada je gotovo presušila. Ribari od nje više ne mogu živeti, a vode više nema dovoljno ni za ratare.
Reke Amu Darja i Sir Darja ulivale su se nekada u Aralsko jezero, međutim, 60-ih godina prošlog veka preusmerene su, a danas su gotovo pa presušile.
Najduža i najvažnija reka u Australiji je Marej. Čak 40 odsto stanovništva koristi ovu reku kao izvor pitke vode. Snižavanje nivoa izazvalo je povećanje saliniteta, što preti usevima.
Žuta reka u Kini duga je gotovo 5 500 kilometara, a radi navodnjavanja useva povremeno presušuje još od 1972. godine. U 1997. godini nije tekla čak 230 dana.
(Srna)
