Duh komunizma ponovo opseda Bugarsku, gde je otkriveno da su gotovo svi najviši sveštenici pravoslavne crkve bili agenti političke policije u vreme komunističkog režima, prenosi AFP.
Lista koju je danas objavila parlamentarna komisija za otvaranje arhive tajne službe otkriva da su od sadašnjih 15 mitropolita čak 11 bili saradnici zloglasne Državne sigurnosti koja je bila zadužena da prati osobe osumnjičene za "antikomunističko ponašanje".
Pored imena trojice mitropolita, na listi agenata i saradnika tajnih službi nije se našlo ni ime 97-godišnjeg patrijarha Maksima.
Dokument komisije ne povlači nikakve pravne posledice, ali ima moralnu težinu.
Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da je šokiran ovim nalazom, dok je grupa nižih sveštenika sa jugozapada zemlje objavila saopštenje u kome navedene mitropolite proglašava "apostatima" (otpadnici) i traži njihovo udaljavanje iz crkve.
Kalin Janakijev, profesor filozofije na Univerzitetu u Sofiji i urednik verskog magazina "Hrišćanstvo i kultura", kazao je da je crkva bila žrtva Državne sigurnosti koja je "birala, gajila, unapređivala i postavljala mitropolite".
"Mitropoliti su doživotno izabrani. Oni ne mogu da podnesu ostavku, ali treba da se pokaju", izjavio je Janakijev bugarskoj televiziji.
Mnogi u Bugarskoj su se iznenadili što se patrijarh Maksim, koji je izabran još u doba komunizma 1971, nije našao na listi.
"Na Svetom Sinodu je da odluči šta će učiniti. Ali, siguran sam da će im narod oprostiti ukoliko se pokaju", kazao je Emil Velinov, šef specijalnog vladinog odbora za verska pitanja.
Sveti Sinod zasad ćuti, ali je patrijarh obećao da će uskoro izdati saopštenje.
Sinod je pokušao da spreči parlamentarnu komisiju da objavi svoje nalaze, strahujući da bi to moglo da izazove raskol u crkvi i predodrediti naslednika patrijarha Maksima nakon njegove smrti.
"Na pomolu novi raskol u Sinodu", "Crkva se ponovo cepa", samo su neki od naslova poslednjih dana u bugarskoj štampi.
Tokom 90-ih godina prošlog veka, pojedini sveštenici su pokušali da dovedu u pitanje legitimitet Makismovog izbora na čelo crkve tako što su izabrali alternativnog patrijarha Pimena, izazvavši podelu u crkvi u kojoj je čak bilo i fizičkih obračuna.
Nakon Pimenove smrti 1999, situacija se donekle smirila, ali je poverenje naroda u crkvene velikodostojnike ostalo poljuljano.
Nedavno istraživanje je pokazalo da Bugarska pravoslavna crkva, kojoj pripada 80 odsto od 7,4 miliona stanovnika, gubi popularnost u narodu.
Iako se 70 odsto Bugara izjašnjavaju kao vernici, svega 10 odsto smatra odlazak u crkvu važnim delom svoje vere.
(Tanjug)
Pored imena trojice mitropolita, na listi agenata i saradnika tajnih službi nije se našlo ni ime 97-godišnjeg patrijarha Maksima.
Dokument komisije ne povlači nikakve pravne posledice, ali ima moralnu težinu.
Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da je šokiran ovim nalazom, dok je grupa nižih sveštenika sa jugozapada zemlje objavila saopštenje u kome navedene mitropolite proglašava "apostatima" (otpadnici) i traži njihovo udaljavanje iz crkve.
Kalin Janakijev, profesor filozofije na Univerzitetu u Sofiji i urednik verskog magazina "Hrišćanstvo i kultura", kazao je da je crkva bila žrtva Državne sigurnosti koja je "birala, gajila, unapređivala i postavljala mitropolite".
"Mitropoliti su doživotno izabrani. Oni ne mogu da podnesu ostavku, ali treba da se pokaju", izjavio je Janakijev bugarskoj televiziji.
Mnogi u Bugarskoj su se iznenadili što se patrijarh Maksim, koji je izabran još u doba komunizma 1971, nije našao na listi.
"Na Svetom Sinodu je da odluči šta će učiniti. Ali, siguran sam da će im narod oprostiti ukoliko se pokaju", kazao je Emil Velinov, šef specijalnog vladinog odbora za verska pitanja.
Sveti Sinod zasad ćuti, ali je patrijarh obećao da će uskoro izdati saopštenje.
Sinod je pokušao da spreči parlamentarnu komisiju da objavi svoje nalaze, strahujući da bi to moglo da izazove raskol u crkvi i predodrediti naslednika patrijarha Maksima nakon njegove smrti.
"Na pomolu novi raskol u Sinodu", "Crkva se ponovo cepa", samo su neki od naslova poslednjih dana u bugarskoj štampi.
Tokom 90-ih godina prošlog veka, pojedini sveštenici su pokušali da dovedu u pitanje legitimitet Makismovog izbora na čelo crkve tako što su izabrali alternativnog patrijarha Pimena, izazvavši podelu u crkvi u kojoj je čak bilo i fizičkih obračuna.
Nakon Pimenove smrti 1999, situacija se donekle smirila, ali je poverenje naroda u crkvene velikodostojnike ostalo poljuljano.
Nedavno istraživanje je pokazalo da Bugarska pravoslavna crkva, kojoj pripada 80 odsto od 7,4 miliona stanovnika, gubi popularnost u narodu.
Iako se 70 odsto Bugara izjašnjavaju kao vernici, svega 10 odsto smatra odlazak u crkvu važnim delom svoje vere.
(Tanjug)
