Sekretarica jednog američkog milijardera postala je simbol nejednakosti u SAD, pošto plaća porez po višoj stopi od njenog prebogatog šefa.
Nacionalna debata o bogatstvu i pravednosti mogla bi biti od ključnog značaja za reizbor američkog predsednika Baraka Obame, pa ne čudi što je ideja pravednijeg društva u kojem bi bogati trebalo da učine više za srednju klasu bila centralna tema njegovog sinoćnjeg govora o stanju nacije.
Trećina od 100 najbogatijih ljudi na svetu živi u SAD, a 400 najbogatijih Amerikanaca zarađuje otprilike isto koliko u zbiru zarađuje 50 odsto siromašnijih građana.
O ovome se nije mnogo govorilo sve dok demonstranti krajem prošle godine nisu izašli na ulice prvo u Njujorku, a zatim u finansijskim centrima širom zemlje, a najnoviji "talas" debata izazvao je favorit na izborima za republikanskog predsedničkog kandidata, Mit Romni.
Romni je rekao da će platiti (samo) 6,2 miliona dolara poreza na prihod od 42,5 miliona dolara u protekle dve godine i izazvao burnu reakciju američke javnosti. Po mišljenju analitičara, ta izjava direktno je doprinela neočekivanoj pobedi njegovog rivala Njuta Gingriča na preliminarnim izborima u Južnoj Karolini.
Činjenica da će jedan od najbogatijih ljudi u Amerci platiti srazmerno manji porez na svoje prihode nego veliki broj njegovih sugrađana, uključujući predsednika Obamu, ponovo je u središte američke predizborne kampanje stavila pitanje produbljivanja jaza između malog broja privilegovanih i srednje klase, odnosno pravednosti američkog finansijskog i poreskog sistema.
Romni će plaćati porez po stopi od 13,9 odsto za 2010. godinu, a za 15.4 odsto za 2011, saopštio je njegov izborni štab.
Gingrič, i sam bogataš, saopštio je neposredno pred izbore u Južnoj Karolini da je prošle godine platio porez od oko milion dolara, odnosno po stopi od 31 odsto.
Romni ističe da je sve uradio po zakonu i poručuje da nikome ne treba predsednik koji plaća veće poreze nego što je dužan.
"Platiću poreze koje po zakonu treba da platim i ni dolara više. Mislim da vam ne treba kandidat za predsednika koji plaća veći porez nego što treba."
Razlog što Romni plaća porez po nižoj stopi nego recimo predsednik Obama (26 procenata) ili Njut Gingrič (više od 30 procenta) je što se na zarade i investicije primenjuju raziličite poreske stope - a poreska politika favorizuje investitore.
Obama i njegova supruga Mišel su 2010. godine platili 450.000 poreza na prihod od 1,7 miliona, po stopi od 26 odsto.
Romni, međutim, živi od prihoda koji uglavnom potiču od investicija za koje važi poreska stopa od 15 odsto. Za razliku od toga, porez na zaradu iznosi do 35 odsto, napominje BBC.
Ovo ukazuje na širi problem, koji će biti od centralnog značaja na izborima u novembru. Reč je o pitanju koje je prvi pokrenuo milijarder i investitor Voren Bafet, ocenjujući da su poreske stope nefer i da bi ih trebalo promeniti jer on procentualno plaća manji porez na svoje prihode nego njegova sektretarica.
Amerika je jednaka za sve, poručio je u govoru pred Kongresom američki predsednik, a jedna od gošći u loži prve dame Mišel Obame bila je upravo Debi Bosanek, Bafetova sekretarica koja je od izjave čuvenog milijardera postala neka vrsta simbola nejednakosti u Sjedinjenim Državama.
"Ne smemo zaboraviti da milioni Ameirkanaca koji vredno i pošteno rade zaslužuju vladu i finansijski sistem koji funkcioniše na isti način. Vreme je da počnemo da primenjujemo ista pravila za sve: nema paketa za pomoć, nema donacija, nema izgovora. Amerika koja je sagrađena da traje mora da insistira da se svi koji u njoj žive ponašaju odgovorno”, istakao je Obama, prenosi "Glas Amerike".
Taj problem ne postoji samo u Americi. Prema OECD-u, razlike u prihodima građana se u većini razvijenih zemalja produbljuju. Razvijene zemlje su tokom proteklih 30 godina postale bogatije, ali to nisu svi građani pođednako osetili.
Pokret "Okupirajmo Vol strit" tvrdi da nastupa u ime 99 odsto Amerikanaca nasuprot jednom procentu onih koji kontrolišu veći deo bogatstva zemlje.
(Tanjug)
Trećina od 100 najbogatijih ljudi na svetu živi u SAD, a 400 najbogatijih Amerikanaca zarađuje otprilike isto koliko u zbiru zarađuje 50 odsto siromašnijih građana.
O ovome se nije mnogo govorilo sve dok demonstranti krajem prošle godine nisu izašli na ulice prvo u Njujorku, a zatim u finansijskim centrima širom zemlje, a najnoviji "talas" debata izazvao je favorit na izborima za republikanskog predsedničkog kandidata, Mit Romni.
Romni je rekao da će platiti (samo) 6,2 miliona dolara poreza na prihod od 42,5 miliona dolara u protekle dve godine i izazvao burnu reakciju američke javnosti. Po mišljenju analitičara, ta izjava direktno je doprinela neočekivanoj pobedi njegovog rivala Njuta Gingriča na preliminarnim izborima u Južnoj Karolini.
Činjenica da će jedan od najbogatijih ljudi u Amerci platiti srazmerno manji porez na svoje prihode nego veliki broj njegovih sugrađana, uključujući predsednika Obamu, ponovo je u središte američke predizborne kampanje stavila pitanje produbljivanja jaza između malog broja privilegovanih i srednje klase, odnosno pravednosti američkog finansijskog i poreskog sistema.
Romni će plaćati porez po stopi od 13,9 odsto za 2010. godinu, a za 15.4 odsto za 2011, saopštio je njegov izborni štab.
Gingrič, i sam bogataš, saopštio je neposredno pred izbore u Južnoj Karolini da je prošle godine platio porez od oko milion dolara, odnosno po stopi od 31 odsto.
Romni ističe da je sve uradio po zakonu i poručuje da nikome ne treba predsednik koji plaća veće poreze nego što je dužan.
"Platiću poreze koje po zakonu treba da platim i ni dolara više. Mislim da vam ne treba kandidat za predsednika koji plaća veći porez nego što treba."
Razlog što Romni plaća porez po nižoj stopi nego recimo predsednik Obama (26 procenata) ili Njut Gingrič (više od 30 procenta) je što se na zarade i investicije primenjuju raziličite poreske stope - a poreska politika favorizuje investitore.
Obama i njegova supruga Mišel su 2010. godine platili 450.000 poreza na prihod od 1,7 miliona, po stopi od 26 odsto.
Romni, međutim, živi od prihoda koji uglavnom potiču od investicija za koje važi poreska stopa od 15 odsto. Za razliku od toga, porez na zaradu iznosi do 35 odsto, napominje BBC.
Ovo ukazuje na širi problem, koji će biti od centralnog značaja na izborima u novembru. Reč je o pitanju koje je prvi pokrenuo milijarder i investitor Voren Bafet, ocenjujući da su poreske stope nefer i da bi ih trebalo promeniti jer on procentualno plaća manji porez na svoje prihode nego njegova sektretarica.
Amerika je jednaka za sve, poručio je u govoru pred Kongresom američki predsednik, a jedna od gošći u loži prve dame Mišel Obame bila je upravo Debi Bosanek, Bafetova sekretarica koja je od izjave čuvenog milijardera postala neka vrsta simbola nejednakosti u Sjedinjenim Državama.
"Ne smemo zaboraviti da milioni Ameirkanaca koji vredno i pošteno rade zaslužuju vladu i finansijski sistem koji funkcioniše na isti način. Vreme je da počnemo da primenjujemo ista pravila za sve: nema paketa za pomoć, nema donacija, nema izgovora. Amerika koja je sagrađena da traje mora da insistira da se svi koji u njoj žive ponašaju odgovorno”, istakao je Obama, prenosi "Glas Amerike".
Taj problem ne postoji samo u Americi. Prema OECD-u, razlike u prihodima građana se u većini razvijenih zemalja produbljuju. Razvijene zemlje su tokom proteklih 30 godina postale bogatije, ali to nisu svi građani pođednako osetili.
Pokret "Okupirajmo Vol strit" tvrdi da nastupa u ime 99 odsto Amerikanaca nasuprot jednom procentu onih koji kontrolišu veći deo bogatstva zemlje.
(Tanjug)
