Jevrejskim i hrišćanskim molitvama ispred ruina dve najveće gasne komore u bivšem nacističkom koncentracionom logoru Aušvic na jugu Poljske danas je obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
Poštu žrtvama monstruoznog Hitlerovog plana da zbriše sa lica zemlje ceo jedan narod - Jevreje, odali su bivši logoraši, međunarodne delegacije i Poljaci.
"Poljska nikada neće zaboraviti žrtve Aušvica. Veliki njihov deo bila su njena deca: poljski Jevreji, Poljaci i poljski Romi. Aušvic će uvek pokrenuti savest svake misleće i osećajne osobe. Ostaje rana na duši Evrope i sveta", poručio je učesnicima centralne komemorativne ceremonije u Aušvicu predsednik Poljske Bronjislav Komorovski.
Poljski predsednik istakao je da je ta rana na duši Evrope i danas upozorenje, najpotresnije od svih koje nam je dala istorija, na opasnost koju nose mržnja, antisemitizam i ksenofobija.
Dan kada je Crvena armija ušla u Aušvic i oslobodila oko 7.000 iscrpljenih logoraša koji nisu pobijeni ni oterani iz logora u marševima smrti kada su se povlačili nacisti, 27. januar, proglašen je za Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
I na ovu, 67. godišnjicu oslobođenja kompleksa logora Aušvic- Birkenau, ceremonija je počela misom u crvki svetog Maksimilijana Kolbea za žrtve i preživele logoraše.
Predvođeni sa 30 preživelih logoraša učesnici su zatim položili cveće i vence kraj Zida smrti u najstarijem delu logora a zatim prešli Put smrti do spomenika žrtvama kraj gasnih komora i položili i tu cveće i zapalili sveće.
Budući da se ove godine obeležava sedam decenija od početka masovnog ubijanja Jevreja u gasnim komorama, Državni muzej u Aušvicu predstavio je danas prvi put jedina očuvana vrata jedne od gasnih komora u Aušvicu, jer se kako je kazao direktor Muzeja Pjotr Civinjski o holokaustu često govori samo na metaforički način a on ima i sasvim opipljive dokaze.
"Pred nama su vrata. Čvrsta, drvena vrata. Vrata kroz koja su ulazili goli, poniženi i preplašeni. Ulazile su desetine hiljada porodica. Kroz njih nije izašao više niko", kazao je Civinjski.
Kazimirž Smolen, 91-godišnjak bivši logoraš Aušvica, umro je u tom gradu danas.
Portparol memorijalnog centra Aušvic Pavel Savicki rekao je da je Smolen umro u bolnici u Osvjećimu.
Savicki je rekao da je vest o smrti Smolena prenesena preživelima holokausta koji su se okupili na tom mestu.
Smolen je doveden u logor Aušvic u aprilu 1941. Govorio je da je preživeo zahvaljujući dobrom zdravstvenom stanju i velikoj sreći.
On je od 1955. do 1990. godine bio direktor memorijalnog muzeja, u čijem je stvaranju učestvovao, i nastavio je da živi u tom gradu poslednjih godina.
Međunarodni dan žrtava holokausta obeležava se i u poljskoj prestonici Varšavi čijim ulicama danas krstari prazan tramvaj sa Davidovom zvezdom da podseti Varšavljane na njihove jevrejske susede kojih više nema.
Večeras centralna komemoracija počinje ispred spomenika na mestu odakle su Jevreji iz geta prevoženi u transportima u logore koje su nacisti podigli na teritoriji okupirane Poljske a tokom noći Varšavljani dolaze po običaju da čitaju imena žrtava holokausta.
Najveći nacistički koncentracioni logor Aušvic otvoren je 1940. godine i prvi su u njemu bili zatvoreni Poljaci ali ubrzo je poslužio kao centralno mesto za ostvarivanje nacističkog monstruoznog "konačnog rešenja jevrejskog pitanja".
Od 1942. godine proširen je i na kompleks Birkenau sa gasnim komorama. U celom kompleksu Aušvic-Birkenau stradalo je do oslobođenja oko 1,1 miliona ljudi, pretežno Jevreja, Roma, Poljaka, sovjetskih vojnih zarobljenika i pripadnika drugih naroda.
Tokom holokausta u Drugom svetskom ratu pobijeno je šest miliona Jevreja sa svih strana Evrope a istoričari procenjuju da je među njima moglo da bude i do 3,3 miliona poljskih Jevreja.
(agencije/MONDO)
"Poljska nikada neće zaboraviti žrtve Aušvica. Veliki njihov deo bila su njena deca: poljski Jevreji, Poljaci i poljski Romi. Aušvic će uvek pokrenuti savest svake misleće i osećajne osobe. Ostaje rana na duši Evrope i sveta", poručio je učesnicima centralne komemorativne ceremonije u Aušvicu predsednik Poljske Bronjislav Komorovski.
Poljski predsednik istakao je da je ta rana na duši Evrope i danas upozorenje, najpotresnije od svih koje nam je dala istorija, na opasnost koju nose mržnja, antisemitizam i ksenofobija.
Dan kada je Crvena armija ušla u Aušvic i oslobodila oko 7.000 iscrpljenih logoraša koji nisu pobijeni ni oterani iz logora u marševima smrti kada su se povlačili nacisti, 27. januar, proglašen je za Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
I na ovu, 67. godišnjicu oslobođenja kompleksa logora Aušvic- Birkenau, ceremonija je počela misom u crvki svetog Maksimilijana Kolbea za žrtve i preživele logoraše.
Predvođeni sa 30 preživelih logoraša učesnici su zatim položili cveće i vence kraj Zida smrti u najstarijem delu logora a zatim prešli Put smrti do spomenika žrtvama kraj gasnih komora i položili i tu cveće i zapalili sveće.
Budući da se ove godine obeležava sedam decenija od početka masovnog ubijanja Jevreja u gasnim komorama, Državni muzej u Aušvicu predstavio je danas prvi put jedina očuvana vrata jedne od gasnih komora u Aušvicu, jer se kako je kazao direktor Muzeja Pjotr Civinjski o holokaustu često govori samo na metaforički način a on ima i sasvim opipljive dokaze.
"Pred nama su vrata. Čvrsta, drvena vrata. Vrata kroz koja su ulazili goli, poniženi i preplašeni. Ulazile su desetine hiljada porodica. Kroz njih nije izašao više niko", kazao je Civinjski.
Kazimirž Smolen, 91-godišnjak bivši logoraš Aušvica, umro je u tom gradu danas.
Portparol memorijalnog centra Aušvic Pavel Savicki rekao je da je Smolen umro u bolnici u Osvjećimu.
Savicki je rekao da je vest o smrti Smolena prenesena preživelima holokausta koji su se okupili na tom mestu.
Smolen je doveden u logor Aušvic u aprilu 1941. Govorio je da je preživeo zahvaljujući dobrom zdravstvenom stanju i velikoj sreći.
On je od 1955. do 1990. godine bio direktor memorijalnog muzeja, u čijem je stvaranju učestvovao, i nastavio je da živi u tom gradu poslednjih godina.
Međunarodni dan žrtava holokausta obeležava se i u poljskoj prestonici Varšavi čijim ulicama danas krstari prazan tramvaj sa Davidovom zvezdom da podseti Varšavljane na njihove jevrejske susede kojih više nema.
Večeras centralna komemoracija počinje ispred spomenika na mestu odakle su Jevreji iz geta prevoženi u transportima u logore koje su nacisti podigli na teritoriji okupirane Poljske a tokom noći Varšavljani dolaze po običaju da čitaju imena žrtava holokausta.
Najveći nacistički koncentracioni logor Aušvic otvoren je 1940. godine i prvi su u njemu bili zatvoreni Poljaci ali ubrzo je poslužio kao centralno mesto za ostvarivanje nacističkog monstruoznog "konačnog rešenja jevrejskog pitanja".
Od 1942. godine proširen je i na kompleks Birkenau sa gasnim komorama. U celom kompleksu Aušvic-Birkenau stradalo je do oslobođenja oko 1,1 miliona ljudi, pretežno Jevreja, Roma, Poljaka, sovjetskih vojnih zarobljenika i pripadnika drugih naroda.
Tokom holokausta u Drugom svetskom ratu pobijeno je šest miliona Jevreja sa svih strana Evrope a istoričari procenjuju da je među njima moglo da bude i do 3,3 miliona poljskih Jevreja.
(agencije/MONDO)
