Izvršni organi EU i grčke vlade, a uz insistiranje Evropske komisije u Briselu, odbacili su pokušaj nametanja tutora zemlji koja ne uspeva da ispuni obaveze.
"Izvršni poslovi moraju ostati u punoj nadležnosti grčke vlade, koja je odgovorna pred svojim građanima i njihovim institucijama", odgovor je Evropske komisije na inicijativu da bi Grčka trebalo da privremeno odustane od svog suvereniteta u materiji poreza i javne potrošnje u korist evropskog budžetskog komesara pre nego što bi Evropska unija (EU) mogla da nastavi sa daljim spasilačkim paketima za ovu prezaduženu zemlju.
Inicijativu je razmatrala grupa od 17 ministara finansija jer Grčka već u više navrata nije uspela da ispuni svoje obaveze u okviru tekućeg, 110 milijardi evra vrednog, spasilačkog aranžmana.
Ideja je, međutim, brzo odbačena od strane izvršnih organa EU i grčke vlade.
Predlog je podrazumevao da grčki poverioci zadržavaju pravo veta nad svim budžetskim odlukama vlade u Atini kao mogućnost nadzora nad grčkim merama koje treba da dovedu do reprogramiranja njihovog duga.
Zvaničnik je tražio anonimnost jer se razgovori odvijaju u duhu poverljivosti.
Grčki poverioci, takozvana Trojka (Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska unija i Evropska centralna banka), razmatraju najnoviji paket pomoći od 130 milijardi evra za prezaduženu Grčku.
Nemački magazin Špigl (Der Spiegel) u današnjem broju, međutim, navodi neimenovanog zvaničnika Trojke koji kaže da bi Grčkoj, u trenutnoj krizi kojoj se ne vidi kraj i koja se zaoštrava, trebalo pozajmiti paket u vrednosti od 145 milijardi evra.
Nemački predlog o ograničavanju suvereniteta, o kojem je prvo izvestio londonski Fajnenšel tajms (Financial times) izazvao je, međutim, kontroverze u samoj Grčkoj.
Zvaničnik grčke vlade koji je tražio anonimnost, rekao je da je sličan predlog bio na stolu i prošle godine ali da nikud nije odveo.
Grčka nikad neće prihvatiti takve mere, dodao je zvaničnik koji je anonimnost zahtevao zato što nikakav zvaničan predlog takve sadržine nije ni podnesen ni od strane EU a ni Nemačke.
Olašćenja kreditora koja su bez presedana u evropskoj praksi bila bi, komentariše agencija AP, veliko ograničenje grčkog suvereniteta, koje bi, međutim, moglo da obezbedi više podrške vladi u Atini od njenih evropskih partnera.
Nekoliko nemačkih poslanika u više navrata je ponovilo da se dalje davanje novca Grčkoj ne može ni zamisliti bez strožije kontrole ispunjavanja uslova koji idu uz pakete sa parama.
Grčka je trenutno pod dvostrukim pritiskom: da s jedne strane obezbedi olakšice svojih dugova privatnim investitorima, a da s druge strane izađe na kraj sa pritiskom evojih evropskih partnera koji od Grčke oštro zahtevaju nove i nove mere štednje i dublje reforme.
Neuspeh na bilo kom od ova dva finansijska fronta uterao bi Grčku kroz dva meseca u neispunjenje obaveza, dodajući ulje na vatru evropske finansijske krize. U tom slučaju, Grčka bi najverovatnije napustila evrozonu, što bi destabilizovalo ovaj finansijski blok, unelo paniku na finansijska tržišta i do krajnjih granica ugrozilo krhku svetsku ekonomiju.
I posle dve nedelje intenzivnih pregovora, dogovor sa privatnim investitorima vredan 100 milijardi evra tek treba da bude postignut.
Grčki premijer Lukas Papadimos i ministar finansija Evangelos Venizelos nastavljaju razgovore sa predstavnicima stranih banaka i ostalih investitora.
Otpisom duga bi trebalo da se grčki dug od 160 odsto BDP-a smanji na 120 odsto, ili otprilike na trenutni italijanski nivo, što je ključni uslov za dodeljivanje novog paketa pomoći prezaduženoj Grčkoj.
(Beta)
Inicijativu je razmatrala grupa od 17 ministara finansija jer Grčka već u više navrata nije uspela da ispuni svoje obaveze u okviru tekućeg, 110 milijardi evra vrednog, spasilačkog aranžmana.
Ideja je, međutim, brzo odbačena od strane izvršnih organa EU i grčke vlade.
Predlog je podrazumevao da grčki poverioci zadržavaju pravo veta nad svim budžetskim odlukama vlade u Atini kao mogućnost nadzora nad grčkim merama koje treba da dovedu do reprogramiranja njihovog duga.
Zvaničnik je tražio anonimnost jer se razgovori odvijaju u duhu poverljivosti.
Grčki poverioci, takozvana Trojka (Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska unija i Evropska centralna banka), razmatraju najnoviji paket pomoći od 130 milijardi evra za prezaduženu Grčku.
Nemački magazin Špigl (Der Spiegel) u današnjem broju, međutim, navodi neimenovanog zvaničnika Trojke koji kaže da bi Grčkoj, u trenutnoj krizi kojoj se ne vidi kraj i koja se zaoštrava, trebalo pozajmiti paket u vrednosti od 145 milijardi evra.
Nemački predlog o ograničavanju suvereniteta, o kojem je prvo izvestio londonski Fajnenšel tajms (Financial times) izazvao je, međutim, kontroverze u samoj Grčkoj.
Zvaničnik grčke vlade koji je tražio anonimnost, rekao je da je sličan predlog bio na stolu i prošle godine ali da nikud nije odveo.
Grčka nikad neće prihvatiti takve mere, dodao je zvaničnik koji je anonimnost zahtevao zato što nikakav zvaničan predlog takve sadržine nije ni podnesen ni od strane EU a ni Nemačke.
Olašćenja kreditora koja su bez presedana u evropskoj praksi bila bi, komentariše agencija AP, veliko ograničenje grčkog suvereniteta, koje bi, međutim, moglo da obezbedi više podrške vladi u Atini od njenih evropskih partnera.
Nekoliko nemačkih poslanika u više navrata je ponovilo da se dalje davanje novca Grčkoj ne može ni zamisliti bez strožije kontrole ispunjavanja uslova koji idu uz pakete sa parama.
Grčka je trenutno pod dvostrukim pritiskom: da s jedne strane obezbedi olakšice svojih dugova privatnim investitorima, a da s druge strane izađe na kraj sa pritiskom evojih evropskih partnera koji od Grčke oštro zahtevaju nove i nove mere štednje i dublje reforme.
Neuspeh na bilo kom od ova dva finansijska fronta uterao bi Grčku kroz dva meseca u neispunjenje obaveza, dodajući ulje na vatru evropske finansijske krize. U tom slučaju, Grčka bi najverovatnije napustila evrozonu, što bi destabilizovalo ovaj finansijski blok, unelo paniku na finansijska tržišta i do krajnjih granica ugrozilo krhku svetsku ekonomiju.
I posle dve nedelje intenzivnih pregovora, dogovor sa privatnim investitorima vredan 100 milijardi evra tek treba da bude postignut.
Grčki premijer Lukas Papadimos i ministar finansija Evangelos Venizelos nastavljaju razgovore sa predstavnicima stranih banaka i ostalih investitora.
Otpisom duga bi trebalo da se grčki dug od 160 odsto BDP-a smanji na 120 odsto, ili otprilike na trenutni italijanski nivo, što je ključni uslov za dodeljivanje novog paketa pomoći prezaduženoj Grčkoj.
(Beta)
