Na skupu podrške Garsonu bili su umetnici, političari i sindikalci koji su nosili transparente na kojima je pisalo "Garsone, prijatelju, Španija je uz tebe", prenele su agencije.
Garson (56) je optužen da je, uprkos dogovoru o amnestiji iz 1977. godine, naložio istragu o sudbini 114.000 ljudi koji su nestali za vreme građanskog rata u Španiji (1936-39) i diktature generala Fransiska Franka (1939-75).
Na suđenju će govoriti 22 svedoka odbrane koji će svedočiti u ime porodica žrtava od kojih su mnoge sahranjene u masovnim grobnicama širom Španije.
Očekuje se da će suđenje trajati najmanje mesec dana.
Garson je u maju 2010. suspendovan sa dužnosti u Nacionalnom sudu, koji je najviši krivični sud u Španiji, i sada radi kao konsultant Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.
Optužbu protiv njega podigle su desničarske organizacije "Čiste ruke" i "Sloboda i identitet".
Garson, koga mediji često nazivaju "krstašem evropskog pravosuđa", smatra da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji nisu mogli da potpadnu pod amnestiju.
Istraga o zločinima počinjenim u Frankovo doba pokrenuta je 2008. godine, ali je, pod pritiskom tadašnje socijalističke vlade, ubrzo suspendovana.
Garsonov pokušaj da istraži sudbine nestalih za vreme Frankove diktature napravili su od njega neprijatelja španske desnice, koja ga optužuje da otvara stare rane, dok njegove pristalice tvrde da su ti zločini suviše strašni da bi bili ignorisani.
Garson uživa veliki ugled u Španiji i svetu zbog istraga koje je vodio protiv separatističke organizacije ETA i istraga o kršenju ljudskih prava u Južnoj Americi.
Sudija je postao međunarodno poznat 1998. godine kada je naredio izručenje bivšeg čileanskog diktatora Avgusta Pinočea iz Velike Britanije.
Garson je vodio istrage protiv članova nekadašnjeg režima u Argentini, Osame bin Ladena i zlostavljanja zatvorenika u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo, na Kubi, u okviru koje je nameravao da pokrene postupak i protiv tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša. Protiv njega su podnete još dve tužbe.
Dva biznismena su ga tužila da je nezakonito dozvolio policiji da snima razgovore između advokata i njihovih klijenata, a optužen je i zbog toga što je, navodno, obustavio istragu o najvećoj španskoj banci "Santander" pošto je primio novac od jedne banke iz Njujorka.
Ukoliko bude osuđen u bilo kom od tri slučaja, Garsonu preti zabrana rada do 20 godina, što bi značilo kraj njegove karijere kao sudije.
(TanjugI
Garson (56) je optužen da je, uprkos dogovoru o amnestiji iz 1977. godine, naložio istragu o sudbini 114.000 ljudi koji su nestali za vreme građanskog rata u Španiji (1936-39) i diktature generala Fransiska Franka (1939-75).
Na suđenju će govoriti 22 svedoka odbrane koji će svedočiti u ime porodica žrtava od kojih su mnoge sahranjene u masovnim grobnicama širom Španije.
Očekuje se da će suđenje trajati najmanje mesec dana.
Garson je u maju 2010. suspendovan sa dužnosti u Nacionalnom sudu, koji je najviši krivični sud u Španiji, i sada radi kao konsultant Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.
Optužbu protiv njega podigle su desničarske organizacije "Čiste ruke" i "Sloboda i identitet".
Garson, koga mediji često nazivaju "krstašem evropskog pravosuđa", smatra da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji nisu mogli da potpadnu pod amnestiju.
Istraga o zločinima počinjenim u Frankovo doba pokrenuta je 2008. godine, ali je, pod pritiskom tadašnje socijalističke vlade, ubrzo suspendovana.
Garsonov pokušaj da istraži sudbine nestalih za vreme Frankove diktature napravili su od njega neprijatelja španske desnice, koja ga optužuje da otvara stare rane, dok njegove pristalice tvrde da su ti zločini suviše strašni da bi bili ignorisani.
Garson uživa veliki ugled u Španiji i svetu zbog istraga koje je vodio protiv separatističke organizacije ETA i istraga o kršenju ljudskih prava u Južnoj Americi.
Sudija je postao međunarodno poznat 1998. godine kada je naredio izručenje bivšeg čileanskog diktatora Avgusta Pinočea iz Velike Britanije.
Garson je vodio istrage protiv članova nekadašnjeg režima u Argentini, Osame bin Ladena i zlostavljanja zatvorenika u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo, na Kubi, u okviru koje je nameravao da pokrene postupak i protiv tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša. Protiv njega su podnete još dve tužbe.
Dva biznismena su ga tužila da je nezakonito dozvolio policiji da snima razgovore između advokata i njihovih klijenata, a optužen je i zbog toga što je, navodno, obustavio istragu o najvećoj španskoj banci "Santander" pošto je primio novac od jedne banke iz Njujorka.
Ukoliko bude osuđen u bilo kom od tri slučaja, Garsonu preti zabrana rada do 20 godina, što bi značilo kraj njegove karijere kao sudije.
(TanjugI
Pridruži se MONDO zajednici.