Ocena premijera Vladimira Putina u autorskom tekstu za list "Vedomosti" da reforme koje je pokrenuo predsednik Dmitrij Medvedev nisu donele značajnije promene u borbi protiv korupcije, odmah je postala predmet komentara o njihovim odnosima.
Spekulacije i nagađanja odmah su pokrenuli elektonski mediji koji postavljaju pitanje da li je polemika na relaciji Putin - Medvedev suštinska, kao i zašto Medvedev uopšte ne učestvuje u predizbornim aktivnostima Putina kojeg je on sam zvanično predložio za predsedničkog kandidata.
Odgovor na prvo pitanje ponudio je potpredsednik Centra za političke tehnologije Georgij Čižov, koji smatra da ove razlike unutar vodećeg dvojca ruske politike "nisu od suštinske važnosti", ali da treba videti da li će ta polemika biti nastavljena.
"Premijer je tu izneo svoje viđenje. Faktički on je autor sistema državnog kapitalizma u Rusiji i on mu je privržen", rekao je Čižov u izjavi za agenciju Regnum.
On je ocenio da, "ukoliko se polemika sa aktuelnim predsednikom bude nastavila, onda će ona imati predizborni karakter" i dodao da je to "jedna od retkih stvari gde su ispoljene javne razlike" među ruskim liderima.
Ipak, teško je sasvim relativizovati Putinovu ocenu da je borba protiv sistemske korupcije zakazala, jer je Medvedev upravo ovu oblast predstavio kao jedan od prioriteta svog predsedavanja kada je pre četiri godine stupio na dužnost šefa države.
Šef Putinovog izbornog štaba Stanislav Govoruhin kritikovao je nedavno Medvedeva zbog pasivnosti u kampanji kandidata kojeg je sam predložio, ali je kasnije korigovao svoju izjavu.
"Osećam da je on zaćutao. Mislio sam da bi bilo dostojanstvenije da je učestvovao u kampanji čoveka kojeg je sam predložio za predsedničkog kandidata", kazao je Govoruhin za "Izvestiju", ali se kasnije ispravio i priznao da "možda" nije bio u pravu.
Prethodno je Govoruhina opomenuo lider Liberalno demokratske partije i njihov predsednički kandidat Vladimir Žirinovski, da Medvedev kao predsednik države nije ovlašćen da podrži bilo koga.
Iako u vladajućim političkim krugovima postoji široko rasporostranjeno mišljenje da je na delu "antiputinovska histerija globalnih razmera", razlozi za sumnju u idilične odnose na relaciji premijer-predsednik ipak postoje.
Taj utisak pojačao je prošlonedeljni nastup Medvedeva na Univerzitetu Lomonosov, gde je on neočekivano otvoreno odgovarao na pitanja studenata i rekao da će u slučaju izbora Putina za predsednika on "verovatno" biti premijer, iako to niko nije dovodio u sumnju i kada je izrekao niz kritika na račun vlasti.
Govoreći o cenzuri u ruskim medijima, on je istakao da oni "lakiraju stvarnost" i da problem leži u činjenici da država poseduje previše medija (pre svega televizija) i da bi trebalo zapravo da postoji samo jedan državni kanal, a da ostali budu u privatnom vlasništvu, ali "ne u vlasništvu oligarha".
Međutim, prema mišljenju bivšeg šefa predsedničkog kabineta (1993-1996 ) Sergeja Filatova "spolja gledano Medvedev je podržao opoziciju ili je u najmanju ruku reagovao predlaganjem novih zakona i kritikama prema onome što se radilo, dok je Putin govorio o sebi kao spasitelju i uspesima u poslednjih 12 godina".
"To je manevrisanje i umirivanje stanovništva sa ciljem da se smanji broj demonstranata", ocenio je bivši šef administracije Kremlja.
Izbori za predsednika Rusije biće održani 4. marta, a prema dogovoru Medvedeva i Putina, koji su oni predstavili javnosti 24. septembra prošle godine, u slučaju Putinove pobede oni će "zameniti mesta".
(Tanjug)
Odgovor na prvo pitanje ponudio je potpredsednik Centra za političke tehnologije Georgij Čižov, koji smatra da ove razlike unutar vodećeg dvojca ruske politike "nisu od suštinske važnosti", ali da treba videti da li će ta polemika biti nastavljena.
"Premijer je tu izneo svoje viđenje. Faktički on je autor sistema državnog kapitalizma u Rusiji i on mu je privržen", rekao je Čižov u izjavi za agenciju Regnum.
On je ocenio da, "ukoliko se polemika sa aktuelnim predsednikom bude nastavila, onda će ona imati predizborni karakter" i dodao da je to "jedna od retkih stvari gde su ispoljene javne razlike" među ruskim liderima.
Ipak, teško je sasvim relativizovati Putinovu ocenu da je borba protiv sistemske korupcije zakazala, jer je Medvedev upravo ovu oblast predstavio kao jedan od prioriteta svog predsedavanja kada je pre četiri godine stupio na dužnost šefa države.
Šef Putinovog izbornog štaba Stanislav Govoruhin kritikovao je nedavno Medvedeva zbog pasivnosti u kampanji kandidata kojeg je sam predložio, ali je kasnije korigovao svoju izjavu.
"Osećam da je on zaćutao. Mislio sam da bi bilo dostojanstvenije da je učestvovao u kampanji čoveka kojeg je sam predložio za predsedničkog kandidata", kazao je Govoruhin za "Izvestiju", ali se kasnije ispravio i priznao da "možda" nije bio u pravu.
Prethodno je Govoruhina opomenuo lider Liberalno demokratske partije i njihov predsednički kandidat Vladimir Žirinovski, da Medvedev kao predsednik države nije ovlašćen da podrži bilo koga.
Iako u vladajućim političkim krugovima postoji široko rasporostranjeno mišljenje da je na delu "antiputinovska histerija globalnih razmera", razlozi za sumnju u idilične odnose na relaciji premijer-predsednik ipak postoje.
Taj utisak pojačao je prošlonedeljni nastup Medvedeva na Univerzitetu Lomonosov, gde je on neočekivano otvoreno odgovarao na pitanja studenata i rekao da će u slučaju izbora Putina za predsednika on "verovatno" biti premijer, iako to niko nije dovodio u sumnju i kada je izrekao niz kritika na račun vlasti.
Govoreći o cenzuri u ruskim medijima, on je istakao da oni "lakiraju stvarnost" i da problem leži u činjenici da država poseduje previše medija (pre svega televizija) i da bi trebalo zapravo da postoji samo jedan državni kanal, a da ostali budu u privatnom vlasništvu, ali "ne u vlasništvu oligarha".
Međutim, prema mišljenju bivšeg šefa predsedničkog kabineta (1993-1996 ) Sergeja Filatova "spolja gledano Medvedev je podržao opoziciju ili je u najmanju ruku reagovao predlaganjem novih zakona i kritikama prema onome što se radilo, dok je Putin govorio o sebi kao spasitelju i uspesima u poslednjih 12 godina".
"To je manevrisanje i umirivanje stanovništva sa ciljem da se smanji broj demonstranata", ocenio je bivši šef administracije Kremlja.
Izbori za predsednika Rusije biće održani 4. marta, a prema dogovoru Medvedeva i Putina, koji su oni predstavili javnosti 24. septembra prošle godine, u slučaju Putinove pobede oni će "zameniti mesta".
(Tanjug)
