Ipak, na nekoliko najbogatijih univerziteta otišlo je skoro polovina ovog rasta.
Od 30,3 milijarde dolara koje su prikupili američki fakulteti i univerziteti, 8,2 milijarde, odnosno 27 odsto, prikupilo je 20 institucija.
Na tim univerzitetima, prikupljeni novac je za 15,3 odsto veći nego prethodne godine, cime je povećan jaz u imovini visokih škola.
Najviše novca, 709,4 miliona dolara prikupio je Univerzitet Stanford, a za njim slede Harvard sa 639,2 miliona dolara i Jejl s 580,3 miliona dolara.
Na vrhu liste su i privatni univerziteti Kolumbija i Džon Hopkins, kao i elitne državne visokoškolske ustanove UCLA i univerziteti u Teksasu, Viskonsinu i Severnoj Karolini.
Većina univerziteta s liste ima medicinske fakultete i pridružene istraživačke centre, osim MIT-a koji je s 534 miliona dolara zauzeo 4. mesto na listi.
Prvih 25 univerziteta je dobilo 86 odsto privatnih donacija za visoko obrazovanje, dok su škole u poslednjoj četvrtini dobile jedan odsto, navodi se u godišnjem izveštaju o dobrovoljnoj pomoći obrazovanju koji je napravio Savet za pomoć u obrazovanju.
Bogati univerziteti mogu da priušte više osoblja za prikupljanje sredstava a imaju i nesrazmerno veliki broj bivših diplomaca koji su imućni. Takođe mogu da privuku najperspektivnije studente, što im pomaže da prikupe novac filantropa koji žele da ulože novac u stvaranje novog znanja.
Prošle godine su širom SAD visoke škole prikupile 1,3 milijardi dolara manje nego 2008. kada je postignut rekord od 31,6 milijardi dolara.
(Beta)
Od 30,3 milijarde dolara koje su prikupili američki fakulteti i univerziteti, 8,2 milijarde, odnosno 27 odsto, prikupilo je 20 institucija.
Na tim univerzitetima, prikupljeni novac je za 15,3 odsto veći nego prethodne godine, cime je povećan jaz u imovini visokih škola.
Najviše novca, 709,4 miliona dolara prikupio je Univerzitet Stanford, a za njim slede Harvard sa 639,2 miliona dolara i Jejl s 580,3 miliona dolara.
Na vrhu liste su i privatni univerziteti Kolumbija i Džon Hopkins, kao i elitne državne visokoškolske ustanove UCLA i univerziteti u Teksasu, Viskonsinu i Severnoj Karolini.
Većina univerziteta s liste ima medicinske fakultete i pridružene istraživačke centre, osim MIT-a koji je s 534 miliona dolara zauzeo 4. mesto na listi.
Prvih 25 univerziteta je dobilo 86 odsto privatnih donacija za visoko obrazovanje, dok su škole u poslednjoj četvrtini dobile jedan odsto, navodi se u godišnjem izveštaju o dobrovoljnoj pomoći obrazovanju koji je napravio Savet za pomoć u obrazovanju.
Bogati univerziteti mogu da priušte više osoblja za prikupljanje sredstava a imaju i nesrazmerno veliki broj bivših diplomaca koji su imućni. Takođe mogu da privuku najperspektivnije studente, što im pomaže da prikupe novac filantropa koji žele da ulože novac u stvaranje novog znanja.
Prošle godine su širom SAD visoke škole prikupile 1,3 milijardi dolara manje nego 2008. kada je postignut rekord od 31,6 milijardi dolara.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.