Građani Rusije će u nedelju, 4. marta, birati novog predsednika, a aktuelni premijer Vladimir Putin favorit je za pobedu na izborima kojima je prethodila vrela politička zima kakva se ne pamti od uvođenja višestranačja u ovoj zemlji.
Iako je Putinova pobeda "već viđena", izbori neće proći bez uzbuđenja, pre svega zbog kamera koje će prvi put uživo na internetu prenositi glasanje sa svih biračkih mesta, kao i zbog načina reagovanja opozicije na Putinovu očekivanu pobedu.
Svi ostali kandidati su duboko u senci Putina, a ovdašnji analitičari i agencije za istraživanje javnog mnenja već nedeljama prognoziraju samo jedan izborni krug, uprkos naporima vanparlamentarne opozicije da mobiliše sve potencijalne birače da daju glas bilo kom drugom, osim Putinu.
Shodno ubedljivoj prednosti koja se meri podrškom oko 60 odsto biračkog tela, Putin se već ponaša kao pobednik izbora i u svojim obraćanjima ne pominje protivkandidate, niti sa njima polemiše, nego u autorskim tekstovima za dnevne novine najavljuje svoje buduće predsedničke prioritete.
On je ponovio obećanje da će imenovati predsednika Dmitrija Medvedeva za premijera, ako u nedelju pobedi na predsedničkim izborima, dodajući da bi ta funkcija omogućila Medvedevu da sprovede reforme koje je najavio.
Putin je prvi put najavio mogućnost da on i njegov štićenik zamene pozicije u septembru i time razgnevio mnoge Ruse koji su to videli kao cinični manevar i gaženje demokratije.
On je sada objasnio da su Medvedev i on doneli ovakvu odluku zato što je Putin popularniji, međutim, neki posmatrači veruju da bi imenovanje Medvedeva moglo pomoći Putinu da izbegne talas nezadovoljstva zbog teških ekonomskih i socijalnih reformi koje su u planu, navode agencije.
Po predizbornom rejtingu drugi je lider Komunističke partije Genadij Zjuganov sa oko 15 odsto podrške među glasačima.
Putin je optužio vanparlamentarni deo opozicije da su već spremni da izbore proglase neregularnim i da će pokušati da destabilizuju zemlju, a lideri te "destabilizujuće" opozicije imali su priliku pre nekoliko dana da se susretnu sa aktuelnim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i razgovaraju o reformama političkog sistema.
Neki od njih su posle sastanka izašli sa tvrdnjom da su od predsednika saznali da je Zjuganov dobio najviše glasova na izborima 1996. godine, ali da je Boris Jeljcin uprkos tome proglašen za predsednika.
Medvedev nije komentarisao ovu tvrdnju, ali ni Zjuganov kojeg nazivaju "večitim drugim" predsedničkih izbora.
Zjuganov je tokom minule predizborne kampanje bio u neformalnom savezu sa liderom i kandidatom Liberalno demokratske partije Vladimirom Žirinovskim, kojeg podržava manje od 10 odsto birača, a u više televizijskih duela i debata oni su davali podršku jedan drugom i dopunjavali se u kritikama vlasti.
Međutim, obojica su u danima kada su mitinge organizovali vanparlamentarni opozicionari ili pristalice Putina istovremeno održavali svoje mitinge koji su prolazili u potpunoj senci velikih događaja i na njima okupljali neuporedivo manje ljudi.
Za razliku od njih, samostalni kandidat Mihail Prohorov pojavljivao se na Trgu Balotnaja i Prospektu Saharova u Moskvi, ključnim mestima otpora Putinovoj vlasti, ali ipak nije uspeo da se oslobodi epiteta "putinskog" kandidata.
Žirinovski ga je uz to nazvao nepodobnim za predsednika jer nije oženjen, a ima 47 godina.
Uprkos političkom neiskustvu i kontroverzama koje se vezuju za njegovu stvarnu ulogu na izborima, Prohorov može da računa na iznenađujuće veliku podršku u najvećim gradovima, Moskvi i Sankt Peterburgu, od oko 17 odsto, ali prosek podrške koju mu pružaju birači širom zemlje ne prelazi sedam odsto.
Lider Pravedne Rusije Sergej Mironov ima podršku od tri do pet odsto birača.
Iako se našao na udaru Žirinovskog kada se krajem januara saznalo da je bio na "tajnom" sastanku sa američkim ambasadorom u Moskvi Majklom Makfolom, Mironov je, takođe, podržao Zjuganova tokom protekle kampanje i najavio da će mu pružiti podršku u eventualnom drugom krugu.
(Tanjug/MONDO)
Svi ostali kandidati su duboko u senci Putina, a ovdašnji analitičari i agencije za istraživanje javnog mnenja već nedeljama prognoziraju samo jedan izborni krug, uprkos naporima vanparlamentarne opozicije da mobiliše sve potencijalne birače da daju glas bilo kom drugom, osim Putinu.
Shodno ubedljivoj prednosti koja se meri podrškom oko 60 odsto biračkog tela, Putin se već ponaša kao pobednik izbora i u svojim obraćanjima ne pominje protivkandidate, niti sa njima polemiše, nego u autorskim tekstovima za dnevne novine najavljuje svoje buduće predsedničke prioritete.
On je ponovio obećanje da će imenovati predsednika Dmitrija Medvedeva za premijera, ako u nedelju pobedi na predsedničkim izborima, dodajući da bi ta funkcija omogućila Medvedevu da sprovede reforme koje je najavio.
Putin je prvi put najavio mogućnost da on i njegov štićenik zamene pozicije u septembru i time razgnevio mnoge Ruse koji su to videli kao cinični manevar i gaženje demokratije.
On je sada objasnio da su Medvedev i on doneli ovakvu odluku zato što je Putin popularniji, međutim, neki posmatrači veruju da bi imenovanje Medvedeva moglo pomoći Putinu da izbegne talas nezadovoljstva zbog teških ekonomskih i socijalnih reformi koje su u planu, navode agencije.
Po predizbornom rejtingu drugi je lider Komunističke partije Genadij Zjuganov sa oko 15 odsto podrške među glasačima.
Putin je optužio vanparlamentarni deo opozicije da su već spremni da izbore proglase neregularnim i da će pokušati da destabilizuju zemlju, a lideri te "destabilizujuće" opozicije imali su priliku pre nekoliko dana da se susretnu sa aktuelnim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i razgovaraju o reformama političkog sistema.
Neki od njih su posle sastanka izašli sa tvrdnjom da su od predsednika saznali da je Zjuganov dobio najviše glasova na izborima 1996. godine, ali da je Boris Jeljcin uprkos tome proglašen za predsednika.
Medvedev nije komentarisao ovu tvrdnju, ali ni Zjuganov kojeg nazivaju "večitim drugim" predsedničkih izbora.
Zjuganov je tokom minule predizborne kampanje bio u neformalnom savezu sa liderom i kandidatom Liberalno demokratske partije Vladimirom Žirinovskim, kojeg podržava manje od 10 odsto birača, a u više televizijskih duela i debata oni su davali podršku jedan drugom i dopunjavali se u kritikama vlasti.
Međutim, obojica su u danima kada su mitinge organizovali vanparlamentarni opozicionari ili pristalice Putina istovremeno održavali svoje mitinge koji su prolazili u potpunoj senci velikih događaja i na njima okupljali neuporedivo manje ljudi.
Za razliku od njih, samostalni kandidat Mihail Prohorov pojavljivao se na Trgu Balotnaja i Prospektu Saharova u Moskvi, ključnim mestima otpora Putinovoj vlasti, ali ipak nije uspeo da se oslobodi epiteta "putinskog" kandidata.
Žirinovski ga je uz to nazvao nepodobnim za predsednika jer nije oženjen, a ima 47 godina.
Uprkos političkom neiskustvu i kontroverzama koje se vezuju za njegovu stvarnu ulogu na izborima, Prohorov može da računa na iznenađujuće veliku podršku u najvećim gradovima, Moskvi i Sankt Peterburgu, od oko 17 odsto, ali prosek podrške koju mu pružaju birači širom zemlje ne prelazi sedam odsto.
Lider Pravedne Rusije Sergej Mironov ima podršku od tri do pet odsto birača.
Iako se našao na udaru Žirinovskog kada se krajem januara saznalo da je bio na "tajnom" sastanku sa američkim ambasadorom u Moskvi Majklom Makfolom, Mironov je, takođe, podržao Zjuganova tokom protekle kampanje i najavio da će mu pružiti podršku u eventualnom drugom krugu.
(Tanjug/MONDO)
